Снимање документарног серијала „Косово – између неба и земље“, после дуготрајних припрема започело је у августу 2016. године. Снимања су до сада била на локацијама у Београду, Крушевцу, Манастиру Манасији, Раваници, у Звечану, Косовској Митровици, Грачаници, Призрену, Великој Хочи и Ораховцу, а планира се наставак снимања у више српских градова. Урађено је око четрдесетак интервјуа, а планира се још толико. Снимања се планирају и у градовима и пејзажима Србије, у манастирима, музејима, на јавним скуповима. Започело је и прикупљање обимних материјaла: филмова, видео записа, фотографија, старих мапа и докумената.
Ђакон Ненад Илић: Ми, народ
Да ли смо најбољи или најгори? И једна и друга процена је последица сујете и нарцисоидности пројектоване на следећи ниво, групу. Отмено решење да нас појединачно други не прочитају, али и да сами себе не сагледамо као сујетне, незреле.
С друге стране – „ми смо као и сви остали народи“. Малодушна компромисерска констатација интелектуалних зихераша који траже своје ухлебљење у доминантном наднационалном систему.
Без потребе да се поредимо, треба да се позабавимо собом и својом посебношћу. Посебан је сваки човек и посебан је сваки народ, Није свака посебност успешна, поготово ако је процењујемо високим хришћанским вредностима. Међутим, покушај да се релативизује континуитет наше компликоване историје у којој смо и те како успевали да заузмемо своје место међу другим, суседним, али и удаљеним народима, кукавичлук је и издаја. „Није модерно – хајде да се тиме не бавимо“, „Гледај од чега се живи“, „вежи коња где ти газда каже“… И тако даље и тако даље.

А последица је велико кварење, распламсавање најнижих страсти, неваспитаност, непоштовање, незахвалност и неодговорност.
Осиромашени смо и лутамо као гуске у магли. Воде нас они који најбоље оличавају наше бедно стање. Али из перспективе целокупне историје, а поготово из перспективе Божанске вечности – ми само живимо у једној неуспелој епизоди.
Овде на Фејсбуку, окупљамо се да се тешимо, да измењујемо пробране информације, да нађемо најбржи вентил за наше фрустрације. Пошто је и ова друштвена мрежа део развоја једне проблематичне цивилизације, није чудо кад установимо да нам она умањује способност да делујемо, да урадимо нешто за поправљање тешко подношљивог стања у коме се налазимо.
Иначе, као народ у многоме утемељен на динарској епској визији света, која има и своју величину и своје мане, склони смо да се задовољимо нечим што кажемо или обећамо, а после и не морамо ништа да урадимо. Кад кажемо – као да смо урадили.
С обзиром на досадашње искуство, не надам се сензационалном развоју али ипак ћу замолити све пријатеље да уђу у једну од можда последњих битака за очување најскупљег што смо као народ у историји постигли. Без обзира на све ми смо сачували наш идентитет у чијем корену је Косовско предање и наравно – Православље.
У једној анкети коју сам спровео баш овде велики број људи је на питање шта је највеће постигнуће српског народа у историји одговорио – „то што смо без обзира на све опстали“.
На истој тачки среће се неопходни минимум и највеће постигнуће. Наш национални идентитет је очигледно велика драгоценост и није чудо што је мета разних напада и разних облика специјалног рата који се у историји никад ни не прекида.
Кад ми је група млађих људи донела пројекат серије која треба да се бави Косовским предањем и његовим местом у нашем националном идентитету, прихватио сам, као што сам прихватао и већину позива да радим на пословима који се тичу нашег народа и наше Православне вере. „Свети Николај Српски“, „Ава Јустин“, „Српски код“, „Литургија“, „Тајанствено путовање“ и низ других…Прихватио сам и позива да радим на играном филму о Светом Сави и Светом Симеону „Отац“, и свестан да је пред нама дуг пут да дођемо до тако капиталног дела ове уморне генерације.

Захваљујући слуху људи које је ангажовало Министарство културе, добијена је стартна основа да уђемо у снимање серије „Косово – између неба земље“. Серије чија тема данас у Србији није у моди – серије о нашем национално идентитету и месту Косовског предања у оквиру нашег националног идентитета. Серија се снима и ако Бог да, у догледно време моћи ћемо сви да је видимо.
Међутим, да то не би била само сентиментална жалопојка и празно бусање у груди потребно је достићи професионалне стандарде који ће омогућити иоле озбиљније деловање на домаћу публику анестезирану страним програмима и домаћим варијантама заглупљујућих ријалити програма, као и успостављање комуникације са незаинтересованом публиком у земљама које у многоме одлучују о нашој судбини. Потребно је урадити још мало да ова битка за очување нашег националног идентитета има смисла.
Због тога, молим све озбиљне и одговорне људе да потпомогну ову заједничку битку онако како могу и умеју. Већина нема новца којим би могла да пружи конкретну подршку, али можда неко зна неког ко би то могао. Погледајте, поделите, навијајте. Да покушамо да ову мрежу која нас увлачи у пасивност искористимо за нешто конкретно. Ни мање ни више за подгревање затрпаног жара смисла нашег историјског пута и задатка који нам је Бог дао.
Страница покренута на сајту где се потпомажу слични пројекти из целог света је пуштена у промет. Текст је прво на енглеском али за стрпљиве има и у наставку на српском.
Погледајте, учествујте, делите. Један искрен покушај да се не угасимо. Да и на овај начин покажемо да смо још увек народ. Српски народ славних предака који није одустао од своје будућности. Опростите мени и иницијаторима, мојим млађим колегама, као и свима онима који учествују у овоме ако нас препознате као безнадежне идеалисте.
https://www.indiegogo.com/…/kosovo-amidst-heaven-and-earth-…
https://www.facebook.com/kosovoizmedjunebaizemlje/
(Фејсбук страница ђакона Ненада Илића)
Categories: Моба
Ђакон Ненад Илић је претерао о бављењу политиком. Ако замишља, да се православни ђакон у тој мери треба бавити политиком, РЕД је, да се прикључи некој странци и да своју политичку активност ту остврарује. Бити ђакон и бавити се дневном политиком, рекао бих, ДА НИЈЕ ПРИМЕРЕНО. Још је горе, што његове ПОЛИТИЧКЕ текстове Редакција преноси. Шта рећи о некаквој анкети коју спомиње? Зар се анкетама баве православни свештеници? А шта рећи о Редакцији, која нам сервира и неки плакат на енглеском?
Не знам да ли вам је познато али чланство у партији, ето томе има већ скоро тридесетак лета, није условљено чланством у партији. Свештеници Свештеници српске православне цркве имају права да као грађани ове земље заступају своје политичке ставове у јавности. У томе не видим никакав проблем. Такође не видим да се уважени ђакон у овом тексту бавио дневним политиканством које не да не приличи православним свештеницима него не приличи било ком пристојном човеку.
@ Milos
Нисам ништа рекао о ПРАВУ и неправу. Значило би, ако би навели став Српске православне цркве о учешћу у дневнополитичким расправама. Ђакон очигледно, здушно, покушава, да се бави ПОЛИТИКОМ. Наравно, да му, то нико не не може оспорити, али се мени то некако не слаже за местом религије у савременом друштву. Изузев ђакона Илића нешто не видим друге свештенике, да имају свој фацебук профил и да имају времена и средстава, да фацебук профил одржавају. Уосталом, зар фацебук профил није нешто што не приличи православном свештенику?
Биће весело видети како ће заобиђу помињање владике Артемија у целој причи о Косову и Метохији. Ђакон Ненад добије оспице од помена имена епископа Артемија. Играјмо се смирења и смиравања а испод свега фарисејско лицемерје док паписти заврћу уши свима. Не таласајте или нема парица за продукцију…