Александар Апостоловски: Балкански шпијуни

Александар Апостоловски

Александар Апостоловски

Брзи су ти хрватски агенти. Једва да смо му запамтили име, а већ се нагодио! Он је Чедо. Чедо Чоловић. Лежаће три године у апсу, а онда ће се настанити највероватније у Хрватској. И после смо пакосни, када тврдимо како званични Загреб нарушава повратак српских прогнаника!

У балканским стереотипим о жбировима који одају тајне странцима, уместо да прате такозване унутрашње непријатеље, Чедо и није нарочит пример динарског Бонда који је додатно разбудио српско-хрватске утваре што већ месецима дамарају регионом.

Некадашњи мајор ВРС Крајине живео је недалеко од Београда, у Угриновцима који су, да се не лажемо, попут других варошица у околини престонице, идеални за скривање шпијуна. Аутобуске везе су лоше, путеви махом никакви, тако да би се свака шпијунчина радије настанила у некој од једноличних кућа, него што би се у смокингу шепурила у скупим београдским хотелима, наслоњена на шанк.

Према штуром опису, Чедо припада првој врсти птичица. Скроман, неугледан, измучен, уклапао се савршено у сивило предграђа. Његова фамилија, згранута прворазредном афером чији је главни актер мирни рођак који је у три смене радио за тајну службу западних суседа, приписује му, као олакшавајуће околности, два хобија – читање књига и решавање укрштеница.

Зар би, забога, човек који толико чита и решава укрштене речи, одавао војне тајне, издавао ратне другове, подлегао уценама о ратним злочинима, примао лову за неверу која се, наводно, са 3000 евра спустила на свега 500 месечно?

Каквом се заиста енигматиком бавио и зашто је на обавештајном тржишту појефтинио Чедо Бонд, вероватно никада нећемо сазнати, као што то обично бива у шпијунским играма. Ако се коначно потврди да се нагодио са тужилаштвом и признао кривицу у замену за три године затвора, онда има истине у таблоидном распуцавању обавештајне афере која је готово заледила односе Београда и Загреба.

И биће да Чедо ипак није одавао Хрватима само тајне састојке лесковачке пљескавице, како иронично истиче новопечено усташко унуче леве оријентације Зоран Милановић, чија се предност пред изборе сразмерно увећава увредама које наноси Србији.

Историјат фаме о балканским шпијунима враћа нас у време када су Хрвати слушали телефонске разговоре Слободана Милошевића које је из Карађорђева водио са члановима своје породице. Кључно откриће било је да Марко жели да своје уши приближи лобањи, на шта је Слоба лудео, убеђујући сина да није клемпав.

Такав је балкански усуд. Слобе више нема, Марков дизајн је данас непознат,  мајор Чедо је, уцењен, бежећи од хрватске робије, завршио у српској.

Уцењени Чедо је постао уцвељени Чедо, а кладио бих се да су много крупније рибе упецане у мрежу. То ми каже логика, а не еустахијева труба!

(Политика, 5. 9. 2016)

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ

Advertisements


Категорије:Преносимо

Ознаке:, , ,

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s