Драгослав Пакић: Од Баришићеве крваве руке до Милановићеве шаке јада

Неки би Хрвати да Србима отварају поглавља маљевима, мацолама и тешким чекићима без српа. Као некад у Јасеновцу. Тако се извесни Миро појављује као Ковач српске европске среће. Он би Србима дозволио пролаз у Европу само између чекића и наковња.

Споменик Баришићу освануо "крвавих руку" (Фото: Antifa Šibenik)

Споменик Баришићу освануо „крвавих руку“ (Фото: Antifa Šibenik)

Да је Шиме Ђодан жив рекао би да међу Србима има Европе и Хришћанства таман колико у Сави вискија. На то би Пуховски најозбиљније упозорио да се Срби ипак морају поштовати, поготову ако више нису међу живима.

Када је Баришић у Шведској убио амбасадора Роловића, Титова штампа је објавила вест да је то гнусно дело усташко-четничких елемената. Данас су четници заборављени па Баришићу споменик подижу само усташе. Европа на све то ћути и даје снисходљива објашњења као, ето, Хрвати немају Цара Душана, Стевана Немању и Светог Саву, па споменике морају да подижу и да величају оне које имају. А Баришића је у Хрватској више од шаке јада. Очекује се да се у „Лијепој њиховој“ уведе орден крваве руке хероја Баришића првог, другог и тако до задњег реда. Кандидата за носиоце овог одличја има и за извоз. Никакав проблем не представља правило да ово одликовање може поделити само делилац који такође има крваве руке. Уколико је делилац – делитељка, чин одликовања добија посебну драж. Уколико је крв српска, одликовање се обавезно носи на страни где је хрватско срце.

Екс премијер ексцесне државе, у циљу даље кроатизације региона, за српски народ рече да је то обична шака јада. Пошто је потом, уз свесрдну помоћ вредних аналитичара у земљи и окружењу дошао до констатације да је Срба два пута више него Хрвата, исправио је своју тврдњу говорећи да су Срби, у односу на Хрвата, ипак две шаке јада. Тако се од Баришићеве крваве руке спало на Милановићеву сумњиву шаку што се у круговима напредних европских интелектуалаца, бораца за људска права и слободу руковања, тумачи као сигуран и видљив знак деградације традиционалне хрватске културе које се својевремено грозио и сам Крлежа.

Екс премијер се чудом чуди и никако му не улази у поглавља да Хрвати, и поред Баришићеве руке и Милановићеве шаке, у ватерполу и у кошарци, спортовима који се практикују рукама, за Србе могу бити само шачица коцкастих јада. Чак и коцкаста женска момчад није показала чврсту мушку руку осим у копљу и диску. Неки стручњаци се позивају на својевремено објашњење тенисера Иванишевића који је, после освајања Вимблдона, изјавио да је могао онако снажно да сервира само зато што је у свакој лоптици, коју је немилосрдно ударао рекетом, видео само обичну српску главу. Можда су и копљашица и дискоболашица негде на домету виделе исте главе као и Иванишевић због кога се и Монтенегрини осећају као освајачи најсјајнијег трофеја белог спорта.

Ако је Бајден, амерички потпредседник, после свега шта је о Србима говорио, претио им и псовао све најрођеније, у Београду дочекан са парчетом хлеба и тропрстом соли као велики српски пријатељ, шта ли би требало понудити оваквим хрватским гостима ако би се којим случајем појавили на београдском аеродрому са свих, од Америке поклоњених, осамнаест хеликоптера и Хилари Клинтон приде?

Најновија хрватска збивања у Србији изазивају различите реакције.

– Премијер сматра да влада на ниске ударце не би требало да реагује јер је то ствар опозиције, која је по свом менталном коду – реакционарна.

– Соња Бисерко изјављује да се спрема да у Хагу поново сведочи против Србије уз, овог пута, необориве доказе да Срби и нису шака јада, него су, како се у Хелсиншким одборима тврди, три прста јада.

– Јелена Милић има своје НАТО мишљење и по овом питању, али како „Стање ствари“ није на списку медија са којима би она била спремна да општи, читаоци ће и овог пута бити ускраћени свежине и снаге њених расуђивања и општења са Јеленом.

Advertisements


Категорије:Сатиристика

Ознаке:, , , , , ,

2 replies

  1. Ко још памти Владимира Роловића и његовог убицу Барешића. Хрвати свог памте, а ми нашег не. Сва усташка деца сигурно знају да је Миро борац против србочетника….

    Свиђа ми се

  2. Нико није више убио у појам хрватске „бранитеље“ од Зокија Милановића. Мислили су да је „Олуја“ била прави рат, а они истински ратни ветерани, победници над мрским непријатељем, ослободиоци… Мислили су да је то био врх њиховог живота, одраз њихове мушке снаге, епопеја о којој ће причати унуцима… кад оно, мућак… Тукли су се, не против „шаке јада“ (СРЈ, Србије, ЦГ…) него против малог прста на „шаци јада“ – Републици Српској Крајини. Још како је постало општепознато да су све организовали, наоружали, подржали Американци, као и то да је то завршило етничким чишћењем целог једног народа, шта остајеод подвига за причу унуцима? Ништа, нула! Зоки је, брљав каквог га је мајка родила, све то упропастио, није остало ништа од илузије.

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s