Релативно млад човек а са већ дугогодишњим стажом у политичким странкама (Савез комуниста – покрет за Југославију, Југословенска револуционарна омладина, Југословенска удружена левица, СПС – до „Афере кофер” после које напушта ту странку и оснива Покрет социјалиста, чији је председник) Александар Вулин, министар за рад, запошљавање и борачка и социјална питања, несумњиво је један од највреднијих и најпожртвованијих чланова Владе Србије. У безбројним тешким приликама, какве, хвала Богу, Србији никада не недостају, он се увек појављује да организује неопходну помоћ како би се невоља отклонила или бар ублажила. Уз све то он је и добар говорник, који, за разлику председника Владе, не користи сваку прилику у обраћању јавности да себе приказује у најлепшем свету и као свестраног спасиоца, док у исто време омаловажава и вређа своје политичке неистомишљеника и противнике.
Александар Вулин
Међутим, како нико није савршен, то и А. Вулин има једну озбиљну ману. Чак и некоме ко је више од половине свога живота, односно, преко четврт века провео бавећи се политиком, дешава се понекад да покаже неискуство почетника, па му речи испадну брже од памети. Да није тако вероватно не би не тако давно изјавио како Србија има капацитете да привремено прими знатан број миграната уколико за тим буде потребе: „Ми ћемо као и досад испунити све обавезе према људским бићима које се нађу у невољи.” Које су то тачно обавезе, ко их је прописао нашој земљи и за колики број миграната, министар Вулин није објаснио, па је јавност остала збуњена или бар недовољно обавештена као и досад у сличним ситуацијама.
Неколико дана после ове министрове изјаве из Будимпеште је стигла вест да ће се 2. октобра одржати референдум на коме ће се мађарски грађани изјаснити о томе да ли пристају да Европска унија одређује број миграната које њихова земља мора да прихвати. Не треба бити пророк па погодити какав ће бити одговор Мађара на то питање.
И то није све што је предузела Будимпешта: одлучила је да у Србију протерује мигранте који су успели да уђу на територију Мађарске и у граничном појасу чекају могућност да наставе путовање ка најбогатијим земљама ЕУ.
Телевизијски извештаји посведочили су да су мађарска полиција и војска најозбиљније схватиле наредбу својих власти и поступиле по њој. Мигранти који нису одмах схватили шта се дешава и покушавали да се одупру прогону зарадили су озбиљне модрице, повреде и преломе настале тешким батинама.
У исто време, иако их на то, разуме се, не подстиче саосећајна изјава министра Вулина о испуњавању „свих обавеза према људским бићима у невољи”, из Бугарске и Македоније у Србију непрестано стижу нови мигранти. И они би, као и сви њихови претходници, да се домогну земаљског раја у Немачкој, Шведској, Данској… и другим чланицама Европске уније, док се она, опет, на разне начине труди, да их задржи што даље од себе и, по могућству, у оним земљама које нису њене чланице. Засад кроз нашу земљу мигранти пролазе (ове године их је досад било 100.000), али је забележено и да је њих 5.000 затражило азил.
После жичаних и других ограда које су на својим границама постављале чланице ЕУ и најновијих поступака мађарских власти, Србија би, пошто се налази на Балканској рути, веома брзо могла да буде преплављена мигрантима и постане њихов огромни логор, а што би свакако довело до несагледивих последица по живот наших грађана. Стога је, у светлу развоја догађаја и више него доказане неспремности и немоћи Међународне заједнице да заустави сеобу народа из Азије и Африке у Европу, изјава министра Вулина непромишљена и штетна. Чак и под претпоставком да је њоме изразио само свој лични став, он је наступио као члан Владе, што значи да је, у ствари, говорио у њено име.
Кратка веза: http://wp.me/p3RqN8-7Y9
Categories: Судбина као политика
Оставите коментар