Велики Петак.
Син Божији прихвата смрт на крсту. Богочовек прихвата бол и ужас понижавајуће смрти. Погубљење с мучењем. Пошто је Бог, Он не би морао да трпи тај бол и ужас.
Добацивали су му простаци: „Спаси сам себе! Ако си Син Божији, сиђи са крста!“
Ни данашњи простаци не могу да разумеју зашто Бог једноставно није сишао с крста, побио своје џелате.
Зато што то не разумеју они и не верују да је Христос Бог.
Као што је потпуно Бог, Богочовек је и потпуно човек. Бог и човек. Богочовек. Да човек није умро и васкрсао цео догађај којег смо данас свеснији него током остатка године, не би за нас имао посебан значај. У најбољем случају добили бисмо још један симбол.
Оно што се догодило на Велики Петак има за нас највећу могућу важност јер је Бог пристао да поднесе бол и подели са човеком искуство смрти. Пошто је Нестворени пре тога, од рођења у телу, већ поделио искуство живота створеног бића.
Бога смо видели у човеку, а човек је умро да би васкрсао у Богу. Смртној људској природи отворена је вечност. Бог и човек су се спојили рођењем Богочовека а смрт неће успети да Бога и човека раздвоје. Личност спаја две различите природе. Личност. Личност је веза. Ето наде и за нас! Природом не можемо да победимо смрт али личношћу, везом с Богом – можемо.
Богочовек.
Историја Цркве сведочи колико је тешко сачувати у приступу Богочовеку и потпуног Бога и потпуног човека.
Велики расколи, велике јереси, настале су из немогућности људског ума да схвати најдрагоценију истину – личност је кључ а не природа. Искушење Истока увек је било да Бог, кога је Исток увек дубље осећао, „прогута“ човека. Искушење Запада је било да човек заклони Бога. А Православље?
Православље је православље зато што чува истину Богочовека.
Да, на крсту је човек од крви и меса, човек који се мучи, човек у агонији, али он је неодвојив од Бога, он је Богочовек. Немојмо да заборавимо да је Бог у Богочовеку пристао да прође кроз муку створеног бића – ограниченог и смртног. Да би очувао везу са нама, да би нам отворио врата смрти. И не заборавимо да је за човека, чак и кад извесно зна да ће васкрснути, мука и даље мука, бол и даље бол, смрт и даље смрт.
Наслов: Стање ствари
(Фејсбук страница ђакона Ненада Илића)
Кратка веза: http://wp.me/p3RqN8-7xn
Categories: Преносимо
Оставите коментар