Велики Четвртак. Мало људи у цркви. Таман колико апостола на Тајној вечери. Лепа литургија. Као концентрат који може да се разређује током целе године, а да ништа не изгуби од пуноће. Тајна вечера – установљавање Литургије. Сусрет завереника.
Велико дешавање на Велики Четвртак, комешање, узбуђење, кризе – а споља се ништа не види. Црква ко црква.
Е сад – сутра је Велики Петак. Колико ће данашњи апостоли призвати људи да дођу пред Крст. Да се суоче са издајом, злом и слабошћу. Не би ли постали верни, добри и јаки.
Посао апостола је да их приведу.
А нерадни је дан. Успех или неуспех лако ће се видети.
Цркво моја – сведочи крст да би ти поверовали кад будеш сведочила васкрсење.
Мислите о томе ноћас, или спавајте као што су сироти апостоли спавали док се Христос у Гетсиманском врту молио Оцу. Не можемо да не спавамо. Не оптужујмо себе али и не правдајмо себе. Ни Христос нас није правдао. Само нас је разумео.
(Фејсбук страница ђакона Ненада Илића)
Кратка веза: http://wp.me/p3RqN8-7xj
Categories: Преносимо
Оставите коментар