Срђан Васиљевић: Тероризам, вехабизам, радикализам, ИСИС… и НАТО

Срђан Васиљевић

Срђан Васиљевић

Брисел, Белгија, чоколада. Гледам, ћутим. Туга и чемер. Бес. Европска база и оаза мира, моћи и сигурности нарушена бруталним крвавим пиром Исламиста. Ваљда исламиста, тако кажу. Тероризам, вехабизам, радикализам, ИСИС, шта ти ја знам, неки тамо ваљда лоши арапски момци (увек власници пасоша земаља које нападају), лудаци, самоубице, фанатици, напали су европски систем вредности и европски начин живота. Нису напали људе, очеве, децу, мајке, ујне, браћу, сестре… Начин и систем вредности. Бројеве, податке. Крви на све стране. Гледам снимке масакра, крв, сузе, расуло, дим, стакло, тела… Уплакани политичари, саучешћа, подршке, емоције навиру, свет је на ногама…

Тешко је. Несрећни људи, крвави, запомажу, боли… Могао је међу мртвим и рањеним бити и неко мени близак, само замишљам. Ма полудео бих од бола. Суза ми креће…

Да, и ја сам Брисел сад! Да, ја сам Брисел! Чекај!!! Нешто ми се чудно догађа, мути ми се, шта је ово??? Неки флешбек, неке неповезане слике у глави, неки мост, воз, вагони, угљенисана тела! Колона, трактор, још угљенисаних тела! Сирена, ноша, дете, срушене зграде, још и још и још и још угљенисаних тела! Угљенисана мала тела у утробама угљенисаних мајки! Гле, шта је ово, још један мост, гле ракета , пише нешто на њој! „Срећан Васкрс, Срби“, „Желиш ли још бити Србин“, а онда још и још и још и још и још угљенисаних тела!

Белгија 2016.

Белгија 2016.

Стани, не могу да поднесем, лош сан, не контролишем се! А Брисел, тужне слике?! А Париз?! Шта је сад ово, гле, гле, новинари неки, камермани, техничари, угљенисани сви, откинутих удова… Мостови, предајници, зграде, крв, систем вредности, повађене очи, начин живота, бомбе, уранијум, Бондстил, Алексинац, Европа, расута црева, Брисел, деца без главе, интеграције, подрум, свећа, НАТО, страх, томахавк, Столтенберг, болница, амбасада, колона, крв, спаљена тела, европски стандард, лелек мајки, инвестиције, Рачак, расути мозак, мртво дете, Европски пут, приватизација, ИПАП, канцер, Анђео, Милосрђе, дечја глава у локви крви, још једна, види, види – море нерођених а већ мртвих беба! Ниш, Лесковац, Бубањ поток, Брисел, раскомадани старци, хуманизам, интервенција, Европа, БДП, колатерална штета, Милица Ракић, Блер, начин живота, Брисел, Косово, Ислам, Авијано, Рамбује, Грделица, интеграције, начин живота, вредности, Европа, интеграције, пројектил, бомба, уранијум, Европа, Европа, уранијуммммм…

Србија 1999.

Србија 1999.

СТАНИИИИИИИИИ, не могу више!!!! А само сам желео да жалим Брисел, као ономад Париз… Опростите, суза ми креће низ образ, али… Не могу. Боли. Ипак то није мој систем вредности. Њихов ипак јесте, „Исламисти“ и Брисел се, ипак, врло добро разумеју.


Кратка веза: http://wp.me/p3RqN8-7jk



Categories: Судбина као политика

Tags: , , ,

2 replies

  1. Свака ти се позлатила, младићу!
    Рекао сам и понављам:
    Не треба се лицемерно згражавати над чином више правде, који намирује и наша потраживања за истом!
    Крикни обамрла и занемела Србијо, бар на данањи дан!
    Како ће те Севишњи чути, ако ћутиш?
    Пад Вучића биће страховит!

  2. Браво дечко!
    Ако ти ишта значи, писац сам и ову похвалу си добио од професионалца!
    Свака ти част!
    Немој ми замерити, у комантарима се никада не потписујем правим именом, али ми веруј на реч: САВРШЕН текст!!!

Оставите коментар