Обећање ММФ-у: струја поскупљује у мају
Фото: Д. Јевремовић
У четири велика јавна предузећа следеће године биће смањења броја запослених. То се види из Меморандума о разумевању са Међународним монетарним фондом (ММФ). Реч је о „Железницама”, „Електропривреди Србије”, „Путевима Србије” и „Србијагасу”.
Како се наводи у овом документу, план је да се током следеће године број радних места у ЕПС-у смањи за хиљаду људи. Очекује се да највише људи оде у пензију а нешто мање њих добије отказ.
У Меморандуму се експлицитно наводи да ће струја поскупети у мају 2016. године. Оставља се могућност да додатно поскупи и 2017. године. Ове године електрична енергија је од првог августа скупља за 12 одсто. Циљ је, пише у овом документу, да се цена струје усклади са тржишном.
Такође, од 1. јула 2016. године предвиђено је да се ЕПС трансформише у акционарско друштво. За ово предузеће, али и за „Србијагас” у плану је побољшање наплате.
Констатује се и то да је главни генератор дугова у прошлости био такозвани петрохемијски комплекс („Азотара”, „Метанолско-сирћетни комбинат” и „Петрохемија”). Наводи се и да ове компаније сада не добијају државну помоћ. У Меморандуму такође може да се види и да „Петрохемија” има дуг према НИС-у од 100 милиона евра. Иначе, ових дана порески обвезници преузеће скоро 200 милиона евра дуга „Србијагаса” према НИС-у. То значи да догодине грађане Србије може да очекује преузимање нових обавеза јавних предузећа из прошлости. План реконструкције „Србијагаса” биће завршен до краја првог тромесечја 2016. године. Такође, „Србијагас” и Министарство енергетике поставили су критеријуме за ангажовање независне ревизорске куће која би требало да направи кредибилан финансијски план за ово предузеће у коме ће бити дефинисане конкретне мере за реструктурирање фирме.
Када је о „Железници” реч у Меморандуму се извештава да је предузеће подељено на неколико делова: Србијавоз, карго, инфраструктуру и холдинг компанију. План је да до јануара 2018. године предузеће за превоз робе не добија субвенције из буџета. Број запослених током 2016. године биће смањен за 2.800 запослених. План финансијског реструктурирања „Путева Србије” биће донет следеће године, у сарадњи са Светском банком.
Аница Телесковић
Политика: Ако ЕПС наплати дугове, струја не мора да поскупи
Меморандум с ММФ-ом ипак предвиђа више цене, каже Бранко Ковачевић, председник Надзорног одбора ЕПС-а
У Меморандуму са ММФ-ом јасно је наведено да ће струја поскупети у мају 2016. године и да, уколико буде неoпходно, додатно ценовно усклађивање наступи и 2017. године. Како пише у овом документу циљ је да се цена електричне енергије приближи тржишној. Званичних најава о поскупљењу за сада још нема. И ове године државни званичници су оклевали да грађанима саопште вест да ће струја поскупети, али поскупљење нису могли да одложе. Првобитно у Меморандуму је писало да ће струја поскупети 1. априла 2015. године. Државни званичници су прво ту вест демантовали и месецима одлагали раст цена струје. Коначно то се догодило 1. августа када је струја поскупела 12 одсто.
Када би Електропривреда Србије могла да наплати све дугове од великих индустријских потрошача (према расположивим подацима ЕПС снабдевања привреда дугује 165 милиона евра) као и потраживања с КиМ где се струја не плаћа од Другог светског рата, али и сву крадену струју, не би било потребе за било каквим поскупљењем иако то предвиђа Меморандум с ММФ-ом за наредну годину, каже проф. Бранко Ковачевић, председник Надзорног одбора ЕПС-а.
– Одлуку о томе да ли ће струја наредне године поскупети или не, донеће влада с Министарством енергетике на шта сагласност даје Агенција за енергетику. ЕПС се за то много не пита, па је то разлог због ког се на Надзорном одбору о томе није ни разговарало, каже он.
Разлог више да влада не поступи по Меморандуму је и чињеница да струја за последњу деценију није била јефтинија на Берзи него што је то сада. И не само то, чињеница да је влада одбила и ове године да повећа цену струје онолико колико је то ММФ тражио од ње, па исто може урадити и наредне године.
– ММФ је захтевао дупло веће поскупљење од оног које је утврђено. Влада се, за разлику од ММФ-а, руководила буџетом грађана, категоричан је наш саговорник.
Уколико струја и буде поскупљивала наредне године главни разлог ће бити улагање ЕПС-а у екологију и нову технологију за производњу електричне енергије.
– Садашњи начин производње струје из лигнита штетан је за животну средину. То изискује нова и скупа улагања у заштиту животне средине, што ће ЕПС морати да плати из веће цене струје, јер ће сам начин производње бити скупљи него што је то сада, објашњава Ковачевић.
Горући проблем ЕПС-а у овом часу је вишак запослених који морају да напусте ЕПС у 2016. години, каже он и додаје да је то разлог због ког се готово свакодневно разговора са синдикатима.
Надзорни одбор, како се сазнаје, скинуо је недавно с дневног реда дугорочни план пословања ЕПС-а, јер је њиме било предвиђено гашење електрана и отпуштање, и то без знања синдиката и НО.
Трговци струјом се слажу да струја с оваквим берзанским ценама не мора да поскупи, тим пре што се очекује да и наредне целе године буде испод 41 евро за мегават.
То може бити аргумент и владе да одбију захтев ММФ-а да струја у 2016. поскупи, каже наш извор и додаје да је, када је пре пола године анализирао цену киловата за домаћинства с просечном потрошњом, рачуница показала да је цена струје за 30 одсто била нижа од тадашње тржишне цене( у међувремену је струја поскупела). То је главни разлог због чега ниједно домаћинство у Србији није током године променило снабдевача, него и даље сви купују струју код ЕПС-а.
С обзиром на то да је цена мегавата на Берзи сада 45 до 46 евра, а да је пре седам, или осам година била 90 до 93 евра, прерачунато у киловате, без мрежарине, струја би за домаћинства коштала 0,46 евроценти, што у овим околностима није далеко од тржишне цене, тврди исти извор.
Стручњаци кажу да је разлог због ког ММФ и Светска банка потенцирају на тржишној цени струје у Србији како би дошле њихове енергетске компаније да овде раде и зараде, јер по овим ценама за то немају рачуницу. ЕПС је и даље без конкуренције.
Јасна Петровић Стојановић
Пиштаљка: Директори ЕПС-а потрошили 4.000.000 у луксузном хотелу
Руководиоци Јавног предузећа „Електропривреда Србије” на челу са Александром Обрадовићем за три дана, од 12. до 14. новембра, потрошили су 3.897.432 динара на стручни скуп „Корпоративно управљање” у једном од најскупљих хотела у земљи, аранђеловачком „Извору“ власника Мирољуба Алексића. Тај приватни хотел са пет звездица изабран је за домаћина тродневног семинара без јавне набавке, открива Пиштаљка.
О плану за отпуштања говорили у паузама скупа: хотел Извор, Фото: www.a-hotel-izvor.com
За раскалашни скуп менаџера и других запослених, ЕПС није расписао јавну набавку јер како тврде није ни требало. „За учешће на овом стручном скупу ЈП ЕПС није расписао јавну набавку, с обзиром да се за учешће на стручним скуповима не расписује јавна набавка”, пише у одговору Зоране Стојковић, директорке Сектора за правне послове и овлашћеног лица за поступање по захтевима за информацијама од јавног значаја. Прописи, међутим, говоре друкчије од ЕПС-овог дописа јер се у Закону о јавним набавкама услуге хотелског и угоститељског смештаја дефинишу као предмет јавних набавки, а међу 17 набавки које су изузете од примене закона не спомиње се организовање стручних скупова.
Цео текст прочитајте на сајту Пиштаљке
Драган Радовић: Како је могуће да је ЕПС губиташ? Једноставно, краде се много
„Последњих година много пута смо слушали приче о нашим највећим јавним предузећима која годинама послују са губитком, Србијагасу и Железницама Србије. Све чешће као губиташ се помиње и ЕПС. Како је могуће да наше највеће јавно предузеће, уместо да прави добит од више стотина милиона евра годишње, се нађе у тројци губиташа? Простим погледом на званично објављене податке у ЕПС-овом билтену може се добити одговор.“
Табела 1 (Кликните на слику за увећање)
Подаци из Табеле 1. говоре о огромним губицима електричне енергије, у периоду 2012-2014. г. невероватних 15,071 милијарди kWh! Званичници ЕПС-а имају један изговор: није се улагало у систем, зато су губици огромни. Ово образложење је потпуно паушално изречено, нетачно, неодговорно. У преносу струје, тачно је, постоје одређени губици, светски просек је 3 до 5%. Нека буде да је у Србији мрежа лоше одржавана, прихватамо техничке губитке од 5%, што значи да су нетехнички губици у приказаном периоду били по годинама: 9,1%, 9,8% и 13,5%. У kWh изражено изгледа овако: укупни губици ЕЕ за три године износе 15,071 млрд. kWh, када се умање за 5% дозвољених техничких губитака износе невероватних 10,314 млрд. kWh.
Табела 2 (Кликните на слику за увећање)
Подаци из Табеле 2 приказују губитке прерачунате по ценама kWh у више европских земаља. Губитак електричне енергије по просечној цени kWh у Европској унији за три календарске године, по званично објављеним подацима, укупно износи 1,883 милијарде евра!!! Просечно 627 милиона евра по години!!! Нетехнички губитак у Србији има још једно име, УКРАДЕНА СТРУЈА! “Влада Републике Србије усвојила је у уторак Предлог закона о потврђивању уговора о гаранцији између Републике Србије и Европске банке за обнову и развој. Реч је о кредиту намењеним за пројекат реструктурирања Електропривреде Србије у укупном износу од 200 милиона евра“ – објавили су дневни листови. Више се и не зна који је ово кредит по реду, намена је увек иста: реструктурирање ЕПС-а. Под реструктурирањем се подразумева „…модернизација, развој, управљање и оперативна ефикасност енергетске инфраструктуре у Србији“ – нигде, ама баш нигде не пише смањење крађе струје, односно, нетехничких губитака.
Овај проблем као да не постоји, о њему се уопште не прича, чак и ако се прича увек се износе исти подаци: крађе струје су 1,2 милијарде kWh и то државу кошта 80 милиона евра. Нико не помиње огромни несклад између просечних 5% техничких губитака и 1,2 милијарди kWh, колико се по званичницима украде. Само једном, прошле године у августу председник Владе Александар Вучић је поменуо крађе од 18%, да неће бити повећања цене док се не утврди ко краде струју. И више нико.
Директор Обрадовић као да не зна да овај проблем постоји, њему је највећа брига да смањи број директора за 40. И да ЕПС постане акционарско друштво. Зашто је крађа струје табу тема у Србији? Ко то има интереса да се не открију криминалци који урушавају наше највеће јавно предузеће?
Цео текст прочитајте на сајту Васељенске
Кратка веза: http://wp.me/p3RqN8-6Rb
Categories: Преносимо
ЕПС и сада лепо зарађује, јер има џаба угаљ, а и електране су, ценим, отплаћене. Него зашто да страни власник нема још бољи профит, кад му се може: цене као у Мађарској, угаљ као у Пољској и – дивота!