Миленко Пешић: Степинац – светац са фуснотом да се СПЦ не слаже

pesic-milenko

Миленко Пешић

Замислите да, као у некој филмској дистопији, на власт у Загребу дођу екстремне политичке снаге којима смета и ова шака преосталих Срба у Хрватској. Једно јутро закуцају на врата митрополиту Порфирију и ухапсе га, а кардинал Јосип Бозанић не дигне глас у одбрану свог колеге из сестринске цркве на њиви господњој.

Наравно да то не можете да замислите и свако нормалан ће упитати шта то бунцам. Хрватска је у ЕУ, поштује сва верска и мањинска права, па чак из свог буџета даје плату православним свештеницима.

Али управо то се догодило 1941. године Порфиријевом претходнику, митрополиту загребачком Доситеју. Усташе су га ухапсиле само зато што је Србин. Остало је забележено да су у његовом страшном мучењу учествовале и поједине часне сестре. Алојзије Степинац тада није ни гласа пустио да заштити православног владику у Загребу.

Већ је то довољно (Јасеновац, Јадовно и Пребиловце овог пута прескачем) да викар Павелићеве војске не буде светац, барем за православне Србе. То што је био добровољац на Солунском фронту, што су му усташе, као и патријарху Павлу, убиле брата или што се, по некима, храбро држао на комунистичком суђењу – тешко да су олакшавајуће околности.

А да ли је блажени Алојзије злочинац, нека каже суд историје. Слажем се са владиком славонским Јованом да треба да одвагамо сваку реч када говоримо Степинцу. Свето писмо нас учи да ће нам се судити онако како судимо.

Али баш зато су ми недовољно јасни мотиви српске цркве да уђе у дијалог са католицима о Степинцу. И то у тренутку када је процес његове канонизације у Ватикану готово завршен. Сам Бозанић јасно каже да се ту СПЦ неће питати и да нема ревизије процеса.

Павелић и Степинац

Павелић и Степинац

Да је папа Јован Павле Други понудио да се формира православно-католичка комисија о Степинцу пре него што га је у Бистрици 1998. прогласио блаженим, све би још и имало смисла. Овако остаје утисак да се српска црква прихватила јаловог посла у којем посредно, хтела то или не, даје легитимитет намерама Свете столице. Степинац сигурно неће бити католички светац са фуснотом у којој пише да се СПЦ с тим не слаже.

Уместо мешовите комисије, боље би било да јавност буде упозната са писмом патријараха Иринеја папи Фрањи. Или да бар Сабор, без икаквог подизања температуре, каже јавности шта све зна о овој више него контроверзној личности која оптерећује и српско-хрватске, али православно-католичке односе. Ако се све то ради због наставка екуменског дијалога, поштеније је јавно рећи католицима да се слажемо да се не слажемо око Степинца.

У противном, део јавности може поверовати у интерпретацију кардинала Бозанића како је Ватикан учинио екуменски корак без преседана тиме што је упитао СПЦ о Степинцу, чије мишљење пак унапред не уважава.

Српска црква то дугује верницима, али и митрополиту загребачком Доситеју, којег је због мученичког исповедања вере још 2000. године прогласила за светитеља.

Наслов и опрема: Стање ствари

(Политика, 2. 9. 2015)


Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-5xK



Categories: Преносимо

11 replies

  1. @једнорог
    Са овим текстом се у потпуности слажем. Слажете ли се и Ви? Очигледно је, да је Ћулибрк побркао лончиће.

  2. Слободан Млинаревић
    Патријрах Иринеј, али и председник Србије, Томислав Николић, одвојено су писали папи Франциску (немојте га звати Фрањо – то је кроатизована верзија његовог имена, ми не говоримо хрватски, користимо латински оригинал), прошлог лета. Обојица су рекли да Степинац не може бити светац. Ако буде – дијалог СПЦ и РКЦ ће бити обустављен, а доћи ће и до прекида односа две државе: Србије и Ватикана. После тога – а писма су предата лично мин. спољних послова Ватикана – дошло је до формирања ове комисије. То је комисија коју је формирао папа, који жели да чује нешто са чим се очито није сретао – а то је да постоје и подаци о блаженом који на његову личност бацају потпуно другачије светло од оног која је њему предочена (не мислите, надам се, да се папа тиме бави, има службе које то раде). У ситуацији у којој се РКЦ налази – а то је стално опадање броја верника, разне стварне или измишљене али медијски јако гласне афере које тресу РКЦ – њему нова афера – да је канонизовао неког балканског шамана-канибала, није потребна. Време пропаганде у ком су Хрвати били жртве, а Срби злочинци је прошло и кад нису обавили шта су имали 1998, сад ће им теже ићи. Зато су нервозни Бозанићи и остали представници “цркве у Хрвата”, као и фило-наци кругови РКЦ.
    (РКЦ није јединствена, како је неки наши параправославци из Субнора за веру покушавају да представе). Могли смо да видимо овог лета, где је Србија “ин”, а Хрватска “аут”. Савремена Хрватска, њена левица и десница, као и Црква у Хрвата – “на Томпсону леже”. То је нацистичка држава 1:1. Чак и кад нема Срба, као у случају “кукасти крст на Пољуду”, Хрватска је нацистичка. То је наш посао и задатак – да свету предочимо да постоји аутентична наци-држава, опасна за свет као и Исламска држава.
    Овом комисијом папа штити католичку цркву, наравно, али шта онда? Комисија нама иде у прилог. Губе Хрвати и Црква у Хрвата. Немамо разлога да се конфронтирамо са католичком Италијом, Шпанијом, Португалијом, Јужном Америком…Али: имамо и морамо против Хрвата и Цркве у Хрвата. Католичка црква у Италији и Француској су стварале цивилизацију, у Хрватској Јасеновац и конц логоре за децу. То морамо раздвојити због нас – не због њих. Да нас више не би клала браћа, а да ми ратујемо против оних који нас спасавају /Италија, на пример/.
    Када би се наши представници сада повукли – одрадили би посао за сву усташију овог света и наци-кругове у РКЦ. А сви аргументи су на нашој страни. То, наравно, не значи да је Степинац крив за оно за шта је осуђен – готово све “Брозове” пресуде су оборене, нити да му брата нису убиле усташе. Ја сам владику схватио тако да СПЦ у овој комисији неће бранити Брозову пресуду, нити излазити са општим местима за које нема материјалних доказа, већ ће изнети пажљиво проверене чињенице које ће папи недвосмислено указати на лик и дело “светитеља”. Да ли ће покушати да нас преваре? Вероватно, баш ме брига, важно је да ми добро одрадимо посао и обавестимо светску јавност о томе. Да ли ће и после изнетих података и доказа канонизовати Степинца? То је њихов проблем – који ће тада бити много већи, јер ће веће силе устати против канонизације усташтва.
    Слично је и са Комисијом за Јасеновац. Пошто је услов свих услова да би папа могао да дође у Србију – молба за опроштај и поклоњење страдалима у Јасеновцу, Ватикан је поручио: Добро. Урадићемо. Колико је тачно Срба, Јевреја, итд убијено у том логору? Е, сад је на нама да недвосмислено, по међународно признатим методама, изнесемо податке.
    Хвала господину Пешићу на овом чланку, а хвала и Вама.

  3. @једнорог

    Допадају ми се ваш приступ и ставови.

  4. @Србски
    Хвала Вам.

  5. @једнорог
    Не могу оспорити оно у шта Ви верујете. Веровање је за поштовање, али није историја. Нема ТРАГОВА у историји, да су Ватикан, католичка црква БИЛО коме нешто добра донели. Увек су стајали уз ЛОВУ, освајање и пљачку. Није ми јасно, како са тим Ви нисте упознати. Како то да Ћулибрка “схватате”, ако разумем, знате шта је он позитивно размишљао, а масу других историјских ликова тумачите, да су у глави само нешто лоше имали?
    Тужно је, да инсистирате на “међународно признатим методама”. Да ли су било какви методи примењивани у Хагу? Пратите овај сајт, а понашате се, као да нисте прочитали ништа од Каргановића и Шкрбића? Како Вам је то промакло? Нисте оспоравали њихове налазе. А сад покушавате, ординарну глупост, или свесно изговорену небулозу Ћулибрка, да браните? Молио бих, да ме потсетите, када је католичка црква нешто искрено и поштено урадила? Некада атеиста, сада агностик, питам се, како неки православац, може да има било каквих дилема о ставу католичке цркве и Ватикана према православљу?

  6. ”Некада атеиста, сада агностик, питам се, како неки православац, може да има било каквих дилема о ставу католичке цркве и Ватикана према православљу?”
    Овакав коментар говре преци – православци – кроз свог потомка, принципијелно –
    бившег ”атеисту”, а сада ”агностика”!
    ”Ивер не лети далеко од кладе” – потомак од предака!

    Драган Славнић

  7. @Драган
    Покушавам, да не бежим од чињеница. Како приватних, тако и општих. Запрепашћен сам толиком неслогом међу православцима.

  8. @Слободан Млинаревић
    Проширујемо тему, па ћу окончати.
    Да ли г. Каргановићу, на пример, званична Србија пружа подршку, или стоји на позицијама супротним од његових истраживања? Подсетићу вас на Декларацију Скупштине Србије из 2010:
    https://sh.wikipedia.org/wiki/Deklaracija_o_Srebrenici
    Дакле: Скупштина Србије – као највиши законодавни орган је усвојила акт којим се признаје геноцид. Како мислите да то сад измените? Као `упс` – нисмо тако мислили? Али, ајд да за “по кући” третирамо Тадићеву скупштину као “издајничку”. А шта рече вођа “патритотског блока”?
    https://www.youtube.com/watch?v=lXgPUFMX3Gc
    Опет `упс`?
    Питајте “патриотски блок” шта мисли о Каргановићу, не мене. Ја никад нисам био на Јеремићевом фонду и његове злочине над Србима звао родољубљем.
    Опет `упс`?
    Не бих улазио у расправу о РКЦ, али: требало би да се запитамо ко је код нас “на нашој страни”. Једна од највећих српских библиотека (није Народна) имала је забрану управника да у међународну библиотечку размену шаље енглеску верзију “Магнум кримена”. Тек кад су истекли силни мандати вечитом управнику, неколико библиотекара је самоиницијативно, без да је забрана скинута, послало ову књигу, НЕДАВНО. Није ли претходни председник САНУ блокирао свако ангажовање академије, под изговором: “То је политика”? Жива и здрава је проф. Смиља Аврамов, па може да исприча какву голготу је прошао рукопис њене двотомне књиге “Геноцид у Југославији…”, док није коначно објављена. А не једном сам је слушао кад је говорила како је још 1950, док је била у Лондону на специјализацији, наишла на огромну грађу о геноциду. Када је рекла да жели тиме да се озбиљније позабави, најстрожије јој је, под претњом тешким санкцијама, забрањено. Својвремено је била део експертског тима Србије на преговорима у Хагу, 1992. И о томе је говорила: тражила је да се по некој тачки прекине расправа, док не донесу архивску грађу (имала је и сигнатуре докумената), мислим, не сећам се, али код ње може да се провери, да се радило о Архиву Југославије. Када је јављено шта треба – послата је празна кутија, јер тамо није било ни једног документа. Неко се постарао.
    Поздрављам Вас.

  9. @једнорог
    Нисам лењ, а вазда и сам себе контролишем. Погледах, Деклерацију и не нађох нигде реч ГЕНОЦИД.

  10. https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%A2%D1%83%D0%B6%D0%B1%D0%B0_%D0%91%D0%B8%D0%A5_%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%B8%D0%B2_%D0%A1%D0%A0%D0%88_%D0%B7%D0%B0_%D0%B3%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D1%86%D0%B8%D0%B4
    Пресуда Међународног суда правде потврдила је (као што је то раније пресудио Хашки трибунал) да су поједине фракције Војске Републике Српске починиле геноцид у Сребреници у јулу 1995. године,

  11. @једнорог
    Прилично је то тешко доводити у директну везу и тумачити, како Ви то тумачите. Надам се, да Вам је познато, како се текстови на Википедији формирају? А и материјал на који се позивате је парафразирање пресуде.
    И ту смо дошли до тумачења. Ви тумачите, на свој начин, можда сам ја за то стручнији, али признајем, да тумачим на свој начин. Очигледно је, да деклерацију као појам посматрате као нешто запечаћено. Као свака деклерација, може се у сваком моменту и променити. Имали сте бољи аргумент, јер је комисија Српске својевремено, још нешто много горе усвојила. А потсетио бих Вас, да се данас и пресуде судова донете у “мрској” прошлости укидају. Мислите ли, да сутра та Ваша деклерација не може бити измењена? Ваљда Вам је јасно, да НЕКИ ни са том деклерацијом, на коју се Ви позивате, нису задовољни. Запитајте се, зашто нису задовољни? Мени је очигледно, да би били задовољни, када би могли деклерацију, да тумаче онако како је Ви тумачите.
    Када неко напише под знацима навода ПАТРИОТСКИ БЛОК, питам се шта жели, да каже?

Оставите коментар

Discover more from Стање ствари

Subscribe now to keep reading and get access to the full archive.

Continue reading