Политика: Грчка избегла банкрот и излазак из еврозоне, цена превисока?

Договорено да се од приватизације државних предузећа формира фонд од 50 милијарди евра са седиштем у Атини, а не у Луксембургу – како је захтевала Ангела Меркел

Ангела Меркел, Франсоа Оланд и Алексис Ципрас (Фото: АП)

Ангела Меркел, Франсоа Оланд и Алексис Ципрас (Фото: АП)

Од нашег дописника

Атина – Грчка је „за длаку” избегла банкрот и излазак и еврозоне и због тога ће платити превелику цену! После 17 сати преговора, одобрен јој је трогодишњи пакет помоћи од 86 милијарди евра и у оквиру њега средњорочно финансирање средствима од 35 милијарди евра, реструктурирање дуга и останак у европском друштву. Договор ће на снагу ступити тек када га одобре парламенти Грчке и европских партнера.

Премијер Ципрас је после жучне дискусије са немачком канцеларком Ангелом Меркел пристао на нагодбу да се од приватизације грчких државних предузећа и друге имовине којом држава располаже формира фонд од 50 милијарди евра са седиштем у Атини, а не у Луксембургу како је канцеларка захтевала. Тај фонд ће, у ствари, бити јемство за отплату грчког дуга од 250 милијарди евра и некаква гаранција да ће се спроводити дата обећања, чега се повериоци, поучени искуством, с правом боје. Из тог фонда ће се финансирати отплата дугова, пројекти за опоравак економије и раст привреде, али не и плате и пензије.

ММФ ће, иако је премијер Ципрас био против тога, ипак наставити да надгледа спровођење новог пакета помоћи. Партнери су ипак успели да га убеде да је такво решење боље за обе стране.

По речима председника Европског савета Доналда Туска, до договора је дошло захваљујући грчкој кооперативности. Ангела Меркел је потврдила да је питање изласка Грчке из еврозоне коначно скинуто са дневног реда, али да отпис дуга не долази у обзир и да још предстоји тежак пут пре него што се утаначи трећи пакет помоћи за Атину.

Француски председник Франсоа Оланд, који је током ових преговора одиграо врло важну улогу и био катализатор у моментима распламсавања полемика, очигледно задовољан опоменуо је парламент у Атини да до сутра мора усвојити више темељних мера за реформе и буџетске уштеде како би се кренуло у преговоре о програму кредитирања и реализовала хитна финансијска подршка за отварање банака и отплату дугова који према ММФ-у већ доспевају 20, јула, а затим нова транша у августу.

„Били смо суочени са тешким одлукама и дилемама, али споразум ће Грчкој омогућити да стане на своје ноге”, изјавио је Алексис Ципрас који зна да га тешка битка тек очекује у сопственој партији, парламенту, у Грчкој која је стрепела и истински била на рубу катастрофе…

Талас осуда се већ лагано ваља, али у свом оглашавању на „Твитеру” премијер поручује да је испунио мандат који му је дат да се кући врати са споразумом и по сваку цену спречи излазак Грчке из монетарне уније.

По повратку у Атину премијера чека разговор са коалиционим лидером Паносом Каменасом који је подржао потезе премијера, сусрет са владом и партијским саставом Сиризе где треба очекивати радикалне потезе према 17 чланова који су „минирали” Ципраса. Реч је посланицима Сиризе који су гласали „не”, два министра и председници парламента који су се уздржали и групи одсутних посланика који су на тај начин изразили своје неслагање у моменту када се одлучивало о мандату који се Ципрасу даје на преговорима у Бриселу. Најављују се измене и у влади.

Овдашњи медији су већ објавили да времена нема и да се треба навикавати на тежак пут, нове порезе, мања примања, мање луксуза и на чињеницу да су ово најтеже реформе које су икада стављене пред грађане. Детаљи ће тек „испливати”, али већ сада сви Грци знају да их чека амбициозна реформа пензионог система, либерализација привреде, приватизација електродистрибутивне мреже, реформа тржишта рада и смањење обима ненаплативих зајмова… Први корак који је услов за почетак преговора о новом пакету помоћи из Европског стабилизационог механизма јесте изгласавање током недеље пореских закона у вези са ПДВ-ом, ширење пореске основе за побољшање дугорочне одрживости пензионог система.

Радикално крило Сиризе, на чијем је челу министар енергетике Панајотис Лафазанис, који у парламенту није подржао Ципрасов предлог, поручује да је нови програм „још једно понижавање грчког народа” и да ће бити настављена борба против нехуманих мера.

Јанис Варуфакис, у изјави коју објављују овдашњи медији, признаје да је одавно имао спреман план „Б” уколико Грчка изађе из еврозоне.

Први пут, уместо уобичајених оптужби, на грчкој сцени опозиција је пристала на консензус. Лидер партије центра Потами Ставрос Теодоракис поручује да је премијер одржао обећање да се Грчка неће вратити на драхму и да ће остати у еврозони. Сада су, каже Теодоракис, на реду политичке партије и парламент који без обзира на тежину реформи и терет за народ морају да искористе шансу и обезбеде сигурну и бољу будућност.

Лидер Нове демократије Евангелос Меимаракис сматра да је Грчка добила нову шансу да покуша да поново обезбеди своје место у Европи и поручује да ће гласати за споразум.

У међувремену, грчке банке су и даље затворене, банкомати испражњени, обустављена исплата пензија. Европска централна банка није донела позитивну одлуку о повећању фонда за подршку ликвидности грчких банка, већ га је задржала на старом нивоу. Да би грчке банке добила финансијску инјекцију, чека се заседање грчког парламента у среду и усвајање тражених мера. Тек после тога, крајем недеље, ЕЦБ би могао да помогне грчком банкарском систему.

На тржишту је ситуација драматична, посебно у туризму где се очекује да због повећања ПДВ-а на 13 одсто и затварања објеката без посла остане 150.000 људи. Подизање ПДВ-а у ресторанима, према грубим проценама, довешће до затварања 10.000 објеката и отпуштања 50.000  радника.

Јасмина Павловић-Стаменић

(Политика, 13. 7. 2015)


Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-5ag



Categories: Преносимо

1 reply

  1. Ако Ципрасу успе да кроз парламент хитно прогура законе које захтева данас постигнути споразум са ЕУ, онда се Грчкој заправо догодило ово: Кроз поносни „ОХИ!“, који је одушевљено поздравила сва међународна левица, прво је одбила да прихвати, истина не баш повољан споразум са кредиторима, а две недеље касније,када је загустило, Сириза је хитно „прогутала“ онај ОХИ, и уместо њега прихватила је далеко скупљи, оштрији и неповољнији аранжман. То је класични пример оне старе изреке: „Ј..`о ћар вајду – родила се штета!“. Истовремено, то је и потврда модернијег искуства: Чега год се марксисти лате – то пропадне. Али, ко зна шта се иза брда ваља… не треба искључити расцеп у Сиризи, и то вишеструки – где би на челу једне нове ултра-Сиризе био Лафазанис, а друге – нове Сиризе можда Варуфакис. Али, то све ништа не мења…. што јужније од Алпа: све више непотизма, клијентелизма и са тиме повезане корупције и сиве економије. То је толико уврежено – вековима, да никакви уговори, договори и штајазнамшта у оквиру ЕУ не могу променити стварност. Не кажем: непотизма, клијентелизма, сиве економије и корупције итекако има и северно од Алпа – али је пропорција далеко нижа. Рекао бих да на северу Европе то не прелази 10-15%, а на Балкану је бар 70%. Живећи много година и јужно, и северно од Алпа имам пуно разумевање за разлоге зашто је јужно тако како је: логика је једноставна – зашто да плаћам порезе ако од власти не видим никакве користи? Све што бих платио нестаје у џепове политичара и родбине, од отоманских времена до сада нема (скоро) никаквих побољшања нити изгледа за њих… Гледам лепо себе и своју фамилију – а држави и друштву како буде…. На северу је тога далеко мање. Има горке истине у ономе: “Што јужније – то тужније“, али за утеху: немају они ни бузуки, ни сиртаки – ОПААА!!!

Оставите коментар