Стварни живот је испражњен од Косовског завјета, као буре из којег је вода испарила. Личну и жртву заједнице прогутало је сластољубље, живот у „меким хаљинама“. Мамон је надвладао Бога у Србима
Извор: Фејсбук о. Ј. Пламенца
Празник Видовдан има два лица: свјетовно, када се присјећамо боја на Косову 1389. године, и духовно, када се присјећамо Косовског завјета.
Духовна димензија овог празника је у тој мјери надвисила саму историјску чињеницу да је не само уткана у историјско биће српског народа, него је оно што га држи усправним у бродењу кроз историју – његова кичма.
Лазарев одабир Царства небеског у односу на земаљско царство обликовао је српски народ као завјетни. Овај завјет значи дубоко увјерење да су духовне вриједности изнад материјалних, пролазних земаљских добара; значи вјерност Христу, приправност на жртву ради истине и правде. Косовски завјет је темељ српског сопства.
Да ли се српски народ данас држи свог Косовског завјета, што значи да ли и данас стоји на темељу свог бића и да ли му је и данас чврста кичма?
Држим да – не! Ево и зашто:
Свјетовни израз Косовског завјета нарушен је ушуњавајућим одрицањем режима у Србији територије Косова и Метохије. Режим у Црној Гори је то урадио додворнички громогласно и славодобитно. У свјетовној Србији Косовски завјет је једном дијелу народа на презир и поспрдицу, а другом на обмањујуће псевдородољубље.
Духовна димензија Косовског завјета обликована је ријечима: са амвона у црквама, на духовним академијама, у предавањима, интервјуима и изјавама црквених и културних посленика. Косовски завјет, сваког Видовдана особито, холивудски шљашти на многим српским уснама. Али стварни живот је испражњен од Косовског завјета, као буре из којег је вода испарила. Личну и жртву заједнице прогутало је сластољубље, живот у „меким хаљинама“. Мамон је надвладао Бога у Србима.
И кад из те баруштине царства Великог инквизитора провири макар сламка на коју онај ко по свом повјерењу у Бога покушава да дише Лазаревим одабиром, они којима са усана липти Косовски завјет ту сламку сијеку.
Опрема: Стање ствари
(Фејсбук страница о. Јована Пламенца)
Categories: Гостинска соба
Kratko,sadržajno i sveobuhvatno skeniranje stanja.Hvala vam na otvorenosti.
Трећи дан од ВИДОВДАНА 2026 године
први Срби и Србкиње који су ПРОГЛЕДАЛИ
својим РОЂЕНИМ Србским ОЧИМА су Срби и Србкиње „Скупштине Ватерполо Савеза Србије“ који су КОНАЧНО на дан 01.07.2026
године УВИДЕЛИ СВЕТИМ ВИДОМ да се
од ДАНАС ЗОВУ :
СРБСКИ ВАТЕРПОЛО САВЕЗ.
Да имају СРБСКИ ГРБ.
Са СРБСКИМ ДЕЛФИНОМ на ГРБУ.
Са СРБСКОМ ЛОПТОМ на СРБСКИМ ТАЛАСИМА на ГРБУ.
Са СРБСКОМ ЗАСТАВОМ на ГРБУ.
После 108 година од када су Срби и Србкиње ИЗГУБИЛИ СВЕТИ ВИД на
једном ОКУ и то ДЕСНОМ 01.12.1918 године и после 81 године од када су Срби и Србкиње ИЗГУБИЛИ СВЕТИ ВИД и на други ОКО и то ЛЕВО 09.05.1945 године и од тада ПОТПУНО ОСЛЕПЕЛИ данас се десило ПРВО ПРАВО СРБСКО ВИДОВДАНСКО ЧУДО које је показало да се СРБИМА ПЛИВАЧИМА БЕЗ СРБСКОГ МОРА И СРБКИЊАМА ПЛИВАЧИЦАМА БЕЗ СРБСКОГ МОРА СРБСКИ СВЕТИ ВИД ВРАТИО.
НА ОБА ОКА.
СРБСКА.
И.
У.
ГЛАВИ.
СРБСКОЈ.
ПОМОЗ’ БОЖЕ ДА СЕ ДО СЛЕДЕЋЕГ ВИДОВДАНА И ДРУГИМ ОСЛЕПЕЛИМ СРБИМА И СРБКИЊАМА ВРАТИ СВЕТИ СРБСКИ ВИД НА ОБА ОКА И У СРБСКУ ГЛАВУ.
ПРИРОДНО.
НА СУВОМ.
Српски свештениче,
Зар је неопходно, па и истинито рећи: „Мамон је надвладао Бога у Србима“?
Ако су и 10% остали ненадвладани, имате право рећи „у свим Србима“. Да ли то доприноси решењу? Зашто поставити ствари тако.
Ви дете које није знало читати и писати прекоревате, уместо да га сагледате и помогнете му. Да изабере оловку уместо пенкале, да је зареже, да извлачи оне линије за вежбање руке, да пази да остане у оквиру линија у свесци пишући своја слова. Понављајући му „неписмењак, неписмењак“, заиста му не помажете.
Ви се у вашим посланицама још увек служите „латинским језиком“. Благо онима који Вас разумеју. Човек прочита библију без да му треба речник, а наше свештенство само уста отвори или штогођ запише, почне проповед у коме је 10% старогрчки.
Ја бих као пастир престао да грдим паству што су прекорачиле забран и ограду, и потрудио бих се да и ограде и награде једноставније представим. Шта мислите, да ли та идеја Вама прихватљива. Седнете сам за столом и кажете себи: „Ја сам отац на земљи и оним Србима који су мењали Бога за Мамона. Па подвучете црту и напишете шта сте Ви могли боље, приступачније одрадити, шта Вам је циљ, и који путеви.
Као што кажем „нису Хрвати, него нагони и страхови“ ти који су клали и католичили, исто тако тврдим да нису Срби ти који су мењали Бога за Мамона, него страх од несташице и немања, борба за престиж, ток околине.
Причајте нам о томе. Нађите нам падове Израиља и околних племена из библије, направите параболе. Како Човек упада у замке, како се одатле вади.
Опет, хвала Богу да мучите наше муке, да Вам је наш народ драг и да се бринете за њега. Али престаните га тући, и приступите му са Љубављу у њеном најизворнијем облику. Јесте и батине знају бити Љубав, али оне више говоре о недостатку метода васпитача, него о грешнику.
Шта је то у нама што нас је повукло и што нас одвлачи. Шта је то што спасе спашеног.
Хвала Вам на труду и братски поздрав.
Новинар из комунистичке ере, сада свештеник, који се истиче својим аутошовинстичким политичким ставом. Јадно да јадније не може бити. Желиш да опљунеш власт а то учиниш са читавим народом. Нема ту ни властите самопожртвованости, ни синергије са паством, ни одговорности. Зато ваљда служе друштвене мреже и овакви сајтови. Ништа лакше. Пљуц, и идемо даље. Никако да стигне да се запита, има ли ту моје улоге у убаривању баруштине коју по правилу спочитавам другима.
Сада погледах на интернеу: ….српски батерполо цавез…,
па јел могуће да смо и даље срп(ов)и а не срби!
Исто истим.
Држава признаје државу.
Режим не признаје државу.
Године 2008. у Титограду (бивша Подгорица); Независна Држава Монтенегрија је признала „Репубљику Косову“, чиме је постала и остала србождерски нападач и завојевач против Републике Србије, али 2008-2026. у Монтенегрији већ 18 година нико не диже устанак због овог незастаривог злочина против мира као најгорег међународног злочина.
До сад 2026. Република Србија није признала „Репубљику Косову“ и није починила сопствено државноправно самоубиство тако да држављанин Независне Државе Монтенегрије Јован Митров Пламенац 1955. из Будве безочно клевеће Републику Србију.
Клевета се враћа клеветнику.
Briselskim sporazumima, a pogotovo Francusko-nemačkim planom, koji je usmeno prihvaćen od strane ovlašenog lica-predsednika republike, koje prihvatanje ima snagu pismenog pristanka, i Ohridskim sporazumom o njegovom sprovođenju, Republika Srbija jeste de facto priznala „Kosovo“. Srbija, tj. njen predsednik u njeno ime, jeste počinila državnopravno samoubistvo. Stoga, kada govorite o ustancima, ne gledajte preko plota i obratite pažnju na poslednju rečenicu u vašoj objavi.
@ GCM I dalje smo Srbi I pisemo to velikim slovom. Postoji I Srpska Narodna Odbrana osnovana od najboljih sinova Srbije. Svakako tu nije bio GCM da ih ispravi.