Стварни живот је испражњен од Косовског завјета, као буре из којег је вода испарила. Личну и жртву заједнице прогутало је сластољубље, живот у „меким хаљинама“. Мамон је надвладао Бога у Србима

Извор: Фејсбук о. Ј. Пламенца
Празник Видовдан има два лица: свјетовно, када се присјећамо боја на Косову 1389. године, и духовно, када се присјећамо Косовског завјета.
Духовна димензија овог празника је у тој мјери надвисила саму историјску чињеницу да је не само уткана у историјско биће српског народа, него је оно што га држи усправним у бродењу кроз историју – његова кичма.
Лазарев одабир Царства небеског у односу на земаљско царство обликовао је српски народ као завјетни. Овај завјет значи дубоко увјерење да су духовне вриједности изнад материјалних, пролазних земаљских добара; значи вјерност Христу, приправност на жртву ради истине и правде. Косовски завјет је темељ српског сопства.
Да ли се српски народ данас држи свог Косовског завјета, што значи да ли и данас стоји на темељу свог бића и да ли му је и данас чврста кичма?
Држим да – не! Ево и зашто:
Свјетовни израз Косовског завјета нарушен је ушуњавајућим одрицањем режима у Србији територије Косова и Метохије. Режим у Црној Гори је то урадио додворнички громогласно и славодобитно. У свјетовној Србији Косовски завјет је једном дијелу народа на презир и поспрдицу, а другом на обмањујуће псевдородољубље.
Духовна димензија Косовског завјета обликована је ријечима: са амвона у црквама, на духовним академијама, у предавањима, интервјуима и изјавама црквених и културних посленика. Косовски завјет, сваког Видовдана особито, холивудски шљашти на многим српским уснама. Али стварни живот је испражњен од Косовског завјета, као буре из којег је вода испарила. Личну и жртву заједнице прогутало је сластољубље, живот у „меким хаљинама“. Мамон је надвладао Бога у Србима.
И кад из те баруштине царства Великог инквизитора провири макар сламка на коју онај ко по свом повјерењу у Бога покушава да дише Лазаревим одабиром, они којима са усана липти Косовски завјет ту сламку сијеку.
Опрема: Стање ствари
(Фејсбук страница о. Јована Пламенца)
Categories: Гостинска соба
Оставите коментар