Ратко Дмитровић: Спасавајмо латиницу

У Србији је, изгледа, и даље на снази одлука Аустро-Угарске команде, из 1916. године о забрани употребе ћирилице и увођењу латинице

Ратко Дмитровић

Ратко Дмитровић

Покушајте у данашњој Србији да урадите било шта на трагу очувања традиције, континуитета, националног јединства и симболике… од једног дела јавности и онога што себе зове интелектуалном елитом (другосрбијанском, додуше) доживећете увреде и омаловажавања. Полазећи од истине да је ћирилица као писмо Срба, већинског народа у Србији, угрожена, одгурнута на маргину, ми у „Вечерњим новостима“ и колеге у „Политици“ изашли смо с идејом да нас држава ослободи пореза на додату вредност (ПДВ) јер од девет дневних листова у Београду само се „Новости“ и „Политика“ штампају на ћирилици.

Е, нећете мајци, повикаше делије са грудобрана „либералне Србије“ и тако добисмо кампању која се, гле чуда, заснива на поставци да латиницу у Србији ваља бранити од распојасаних српских националиста.

Једна крајње рационална идеја означена је као удар на равноправност два писма, напад на латиницу, урушавање права мањине, при чему нико не објашњава у каквој је то латиница мањини ако 70 одсто Србије користи баш латиницу.

У Београду, нажалост ништа боље није у Врању, Ужицу, Сомбору, Лозници, латиница је потиснула ћирилицу у оквир 70:30. Ћирилица је у Србији апсолутно маргинализована, оклеветана као симбол назадне, антиевропске политике, постала предмет спрдње.

У Србији је – све упућује на ову жалосну чињеницу – још увек на снази одлука генералног гувернмана „Србија“, Аустро-Угарске, из 12. 6. 1916. о забрани употребе ћирилице која има да буде замењена латиницом. Око двадесет одсто становника Србије не поштује споменуту одлуку, али из дана у дан тај проценат опада. За тридесетак година ћирилица у Србији моћи ће да се види евентуално на двојезичним таблама на државним зградама.

Наредба Аустроугарског Војног генералног гувернанта у Србији Одељ. 8 бр.597 Рес.1916. Предмет: Укидање Ћирилице = Београд. 12. јун 1916.  (Из архиве Николе Кулића)

Наредба Аустроугарског Војног генералног гувернанта у Србији Одељ. 8 бр.597 Рес.1916. Предмет: Укидање Ћирилице = Београд. 12. јун 1916. (Из архиве Николе Кулића)

И у „Новостима“ и у „Политици“, ако нас тада буде било.

Држава Србија је, истина, донела јасне законске механизме који одређују позицију и употребу националног писма, ћирилице, али шта то вреди кад се држава не држи сопствених закона; ћирилицу употребљава само кад то заиста мора да се чини, неретко правећи „пропусте“ који се исправљају захваљујући упорности људи којима није мрско да се бију са ветрењачама.

У Србији ниједна од четири приватне телевизије с националном покривеношћу не користи ћирилицу. Ни слова. Случајно?

Осамдесет одсто од 25 ТВ-станица са тзв. регионалном дозволом емитовања, уопште не користи ћирилицу. Нико их и не опомиње због тога.

Можда нема никакве везе с овом причом, можда је случајно, десило се, омакло се, али о Косову, преговорима с Приштином, понашању међународне заједнице према проблему, животу Срба у том делу отете српске покрајине од свих београдских дневних листова континуирано пишу још само „Вечерње новости“ и „Политика“. Дакле, ми који се штампамо на ћирилици. Износим овај податак тек да ствари буду мало јасније.

(Вечерње новости, 19. 6. 2015)

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ


Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-4R3



Categories: Преносимо

7 replies

  1. Неискрена је брига Новости и Политике за ћирилицу.
    Само су им дневна издања ћириличка.
    Сва пословна документација им је у латиници.
    Никад неће да спомену да су главну улогу у латинизацији Срба одиграле САНУ и Матица српска, а да се завршна издаја састоји у именовању и латинице стандардним писмом српског језика.

  2. Хмммм.. интересантно. Све ово од глодура новине чије интернет издање излази на латиници (http://www.novosti.rs/). Додуше, можете се пребацити на ћирилицу, али је основна верзија на латиници. И Политика има оба писма у употреби, али је барем стандардно издање ћириличко. Што Дмитровић не укине латиницу потпуно и буде досљедан самом себи, кад већ тако здушно брани српско писмо? Како то могу овај портал, па Стандард, Факти, ..? Ваљда жели да га лако читају његови стари пријатељи у Загребу. Није лако једном прикривеном колонијалном апологети и човјеку који Русима ништа не вјерује, избацити из употребе стару навику.

  3. Не разумем зашто се толико инсистира на „латиници која ће нас одвести у богати свет“ када странци ионако не знају ни да бекну српски, нити се труде – пошто ми и на доопе певамо енглески док нас неко погледа. Шта вреди Мађарима латиница – да ли неко боље разуме мађарски кад се напише латиницом, или кинеским знаковима; једнако и Шиптарима, Литванцима, Финцима?

    Осим тога – ми имамо мањине (Бугаре, Русине, Украјинце, Цигане) који пишу ћирилицом, не схватам зашто су хрватска и маџарска мањинска права изнад наведених?

    Имамо Србе у расејању, можда и 4 милиона, чија су права на национално писмо такође погажена.

  4. @ .. Македонце, Црногорце ..

  5. „избацити из употребе стару навику“ (Хилмо),
    а не треба тражити „укидање латинице“, него само вратити суверенитет ћирилици у стандардном језику Срба

    Често се барата у нас погрешним речима, изразима и појмовима. Често се приговара нама у „Ћирилици“ (2001, Нови Сад) како хоћемо да „укинемо“, „забранимо“, „избацимо хрватску латиницу“ коју наши лингвисти често „својатају“, па лажу да је то „опште)српска латиница“, а то она никада није била, него је увек насилно наметана!

    Таман посла да ми „забранимо латиницу“! Те захтеве глупе може да има неко ко није прави лингвиста и ко не зна како се свуда у свету решава питање свога писма у своме језику. Нико у свету, тиме што решава стандардно питање свога писма не укида ничије и никакво друго писмо. Нити су Енглези укинули ћирилицу нити било које друго писмо тиме што су изабрали латиничко писмо у њиховом саставу за потребе енглеског језика, нити су Французи укинули било које и чије писмо тиме што су за потребе свога језика изабрали латиницу у њиховом саставу, нити су Руси и било ко други избацили и укинули нечије писмо тиме што су изабрали за свој језик карактеристично ћириличко писмо у њиховом саставу.
    Тако и Срби нису избацили ни укинули било које и чије писмо тиме што су за своје потребе изабрали ћириличко писмо пре више о хиљаду година (данас у је то писмо Вуковом саставу).
    Ми и да хоћемо не бисмо никада успели да Хрватрима укинемо њихову латиницу (ову која је у њиховом саставу смишљено и намерно наметнута Србима после Новосадског договора 1954. године).
    Срби треба преко српских лингвистичких институција да укину само наопако, нигде непримењено непрактично и сувише штетно решење које се сводило на планирано и насилно „постепено замењивање српске ћирилице хрватском латиницом“. Због таквог уникатног решења које нигде изван Срба нико није нормирао и применио на свој језик са два писма и тиме располутио и разбио свој народ и по писму. Нико на свету није до сада делио свој народ тако да једни пишу једним писмом, а неки други у том истом народу да пишу свој језик неким другим, туђим писмом.
    Значи, „Ћирилица“ стално мора да истиче да су то огавне лажи да ми тражимо „укидање латинице“. Зашто да укидамо, и када бисмо могли, писмо које нам може послужити за изворно читање хрватских књига када су на њиховом писму а на језику који нам је познат, који разумемо, јер је лингвистички реч о истом језику?

    Српске институције за језик и писмо ваља једино да укину оно што су наопако урадиле, а нико други у свету то није учинио. Нико није друго увео за свој језик два писма, јер је то штетно. Треба само ту ординарну глупост, наметнуту Србима насилно, у време комунистичке власти после 1954. године да се као народ предвајамо у писању свога језика и да правимо тако две штетне норме језика — једну норму на латиничком, хрватском писму, а другу норму на српском традиционалном ћириличком писму.

    Треба, дакле, да укинемо једино нашу институционалну лингвистичку штетну глупост коју нико други не примењује, а не да укидамо Хрватима њихово латинуичко писмо које може и нама послужити за читање хрватских књига. Треба, другим речима, укинути погубан српско-хрватски Новосадски договор чија је планирана погрешна примена изазвала у Србији помор ћирилице. А тај помор ћирилице никако не би могао да нестане да нисмо увели једини ми Срби „богатство двоазбучја“ чији је прокламован и забележен циљ био: „постепена замена српске ћирилице хрватском латиницом“. Нужно је и корисно, према томе, само укинути ту наопаклу и специјално планирану норму за језик Срба, а никако да укидамо било које латиничко писмо, поготово не да укидамо латиницу коју, када је научимо, можемо све да разумемо шта Хрвати напишу на том писму на језику који нама није стран зато што је то, практично, народни српски језик у Вуковој норми коју су Срби усвојили крајем 19. века.

  6. Ех, каке дезинформације кад кажемо да нема довољно ћирилице. ….
    Пођимо на наша гробља, па ћемо ведети колико је је. Можда мало и превише …. Треба се само мало стрпети да доспемо тамо где се доследно спроводи 10. члан Устава Србије.

  7. На употребу ћирилице упућује нас српска традиција, култура, национални идентитет, али и члан 10 Устава Републике Србије који гласи: „У Републици Србији у службеној употреби су српски језик и ћирилично писмо“. На нама свима је да свој језик волимо, учимо, негујемо и чувамо. Као што то чине озбиљни, напредни народи, који држе до свог индентитета и интегритета. Језичка култура сваког појединца је огледало је његове опште културе. Брига о језику треба да буде брига свих, како појединаца, тако и народа, а нарочито државе, али нажалост код нас није тако. Ако не сачувамо свој језик и писмо, нећемо сачувати ни себе!

Оставите коментар