ФИЛМОВИ О ЕЛИЗАБЕТИ И ФИЛМОВИ О НАМА
Случајно сам на телевизији закачио филм о енглеској краљици Елизабети. Нисам гледао цео, али изгледа солидан. Пре неко вече гледао сам део неког другог филма, такође о краљици Елизабети, такође високе продукције, такође релативно скорашњи. А знам макар још неколико филмова – такође о енглеској краљици Елизабети. Не могу рећи да ме је баш ухватила завист, можда пре јад што ми немамо ниједан људски филм из наше историје. Уз учешће многобројних искрених покретача и ја радим на филму о Светом Сави и његовом оцу Светом Симеону, Немањи. И доста споро иде. Тешко се пробијамо кроз државне структуре. Боље нас разумеју неки људи напољу него наши, овде.
Убеђени смо да тај филм мора да се сними, зато никако не намеравамо да одустанемо, убеђени смо да ћемо га снимити. Видећемо ко ће на крају бити режисер, ко главни глумци. Али дочекаћемо тренутак и снимићемо га. И то ће значити да је Србија кренула на боље. И то је филм о пресудно важној тачци наше историје. О преплитању хришћанске вере и словенске заједнице, формирање сплетеног кода цркве и државе. Филм о коренима, филм о почетку. Можда смо ми сиромашни, али Енглези снимише онолике филмове само о Елизабети! А где су наши филмови о нашим великим личностима? Макар по неки. не мора пет о цару Душану. О Стефану Дечанском, о Милутину. Може и по један. Или макар један за било ког од њих.
Гледам – кад се дешава радња тог филма о Елизабети, о којој ћемо ускоро више знати него о било ком од наших великих краљева?
Друга половина шеснаестог века. Српски дворови су порушени. Србијом владају Турци.
Замислите филм о том периоду наше историје. Дешава се после велике авантуре амбициозног Бајице Ненадића – Мехмед паше Соколовића и његове смрти у атентату. После обнове Пећке патријаршије на челу које је био Мехмедов рођак патријарх Макарије. Тад већ Турци спаљују мошти Светог Саве. Што да о томе ишта снимамо, кад нисмо снимили ни како је Сава са оцем почео да гради јаку Србију. И шта ми уопште о свему томе знамо?
Били смо рекло бисе озбиљна земља, а онда се Азија излила на Балкан. Да ли имамо уопште моћи да замислимо како су наши преци издржали ту поплаву која је трајала стотинама година? Како је то било живети по законима туђе вере, са туђинском влашћу која је гњечила несрећну Србију како јој је одговарало? Док Енглези мирно на свом острву јачају и спремају се да крену у освајање света.
Можда није модерно мислити о томе, али како би изгледао и један филм о том периоду, о опстанку наших предака. Изгубили смо били све. Величину, богатство, перспективе… Наду ипак нисмо. Како је то био величанствен подвиг. Опстанак у тим условима. Опстанак до препорода… Уз колико трпљења. Да ли смо уопште у стању то да замислимо?
Замислите филм о томе. Мада је лепо гледати и филм о енглеској краљици Елизабети и политичким сплеткама на енглеском двору. Добро глуме и све у свему – квалитетно је. Мало ћемо им завидети због тога што нису морали да подметну грбачу под азијску силу. Ако се сетимо да осим грађана света постоје још увек и припадници народа. Што ми да правимо филмове? Што да се подсећамо да ако смо онда опстали, можда можемо и сада. Под новом туђинском влашћу која је ипак мекша. Мекши смо и ми него преци, па можда дође на исто. 🙂 Или би то био знак наше нетолеранције. Подсећање на непријатне епизоде…
Шта би то било данас српска култура? И чиме се бави министарство културе? Шта је циљ бављења свих тих људи, међу којима има и правих Срба и Српкиња, неке од њих познајем? Који би желели да служе свом народу. Али не може се. Због чега? Због кога?
Идем ја да наставим са филмом. Чим се заврше петосатне рекламе, наставиће се филм о Елизабети. А ми ионако нисмо имали никакву значајну историју. Тако нам кажу. И неки њихови и многи наши. Па да наставимо да увозимо, као и до сада. Баш нам то добро иде. И да повремено опљунемо по самима себи. Види какав је Елизабетин двор, види костиме… А ми, шта смо то ми имали и тек – шта сад имамо? Да пређемо ми у неки други филм? Ионако се већ пише сценарио. Ускоро ће и кастинг. Или је већ прошао а да нисмо ни схватили?
Наслов: Стање ствари
(Фејсбук страница ђакона Ненада Илића)
Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-4G2
Categories: Преносимо
Каже аутор:”Случајно сам на телевизији закачио филм” и остаде жив! Нема појма о филму, а прича о Елизабети и машта, да изједначи филмску, англо америчку филмску индустрију и нас! Какве везе имају “историјски” белосветски филмови са нама? Читао сам досадашње текстове ђакона Илића и изгледало ми је да их пише озбиљан човек. Нажалост, оде и он у област коју непознаје(филм) и упропасти досадашњи рад. И мисли, да ће филм о Светом Сави, да нешто допринесе српској култури. Тако је то, када свештеници почну, да се баве политиком. Надајмо се, да прети овај сајт и да ће се укључити у разговор. Једва чекам!
Млинаревићу,
Показујете трагично незнање!
… ђакон Ненад Илић, човек у чијој су биографији уписана бројна занимања – редитељ, писац, драматург, човек који се сматра једним од најплодотворнијих стваралаца у савременој православној култури….
За Бога милога, Млинаре, зар мораш у свакоj чорби да будеш миродjиja?
Омаче ти je фрлjoка на куб!
А, мене си jуче нашао да истеруjeш “мак на конац” око тачног броja привремених пензионисанjа воjводе Мишиъа!
П.С.: Извини због фалчне ъирилице: на мобилном сокоъалу уместо срБске, имам руску и бугарску.
Господине Млинаревићу, изгледа да смо упали у неспоразум. Ако сам се жаргонски изразио – вероватно сам из логике текста имао разлог за то. Верујте ми те и сличне филмове гледао сам огромном броју. И добре и лоше. Понешто сам се бавио филмом и тв серијама, а раније и позориштем, па сам помислио да имам право да изразим мишљење о филму у нас и у свету. Иначе ако сам ђакон мислио сам да не морам да будем и политички евнух. 🙂 У вези са Светим Савом и филмом о њему можете да погледате сајт http://film-otac.com/rs/ и да видите колико је покретача филма из свих делова света.
@Антикомуниста (и антиекумениста)
Некако ми се чини, претерано свстран за свештеника. НИсам ја рекао него он: :“Случајно сам на телевизији закачио филм“. Како може “стручњак” да то изјави? Ко га сматра за “једним од најплодотворнијих стваралаца у савременој православној култури”.Да се нисте мало занели?
@Ненад Илић
Могуће је, да ми лако упадају у очи неки детаљи. Засметало ми је, да сте рекли “случајно”. Рекао сам, да филмови о Елизабети НЕ МОГУ и НЕ ТРЕБАЈУ, да нам буду узор. Неки овде покушавају, да ме “обавесте” о томе чиме са Ви бавите. Радо читам Ваше текстове и нисам до сада коментарисао, али овај текст и спомињање Елизабете, уз оно “случајно”, довело еј до моје реакције. Рекли сте, да Вас је ухватила завист? Да ли то заисата мислите? Знам ја да радите на филму о Светом Сави. питам се само, шта ће од тога бити, ако Вама пада на памет, да се угледате на филмове о Елизабети.
@Miroslav Andjelković
Читаш ли ти, шта си написао?
Поштовани Ђаконе,
Нисам до сада читао Ваше текстове, овај сам Божјом промисли отворио, одмах ме је заинтересовао и са задовољством сам га прочитао. Потражићу Ваше друге текстове, хвала Вам.