Јекатерина Синељшчикова: Црква против представе са ликом Исуса позоришта у Новосибирску

Између цркве и уметности поново је избио конфликт. РПЦ и увређени верници послали су на суд режисера поставке Вагнерове опере „Танхојзер“ у Новосибирском државном академском театру опере и балета, у којој се као један од ликова појављује Исус. Суд је ослободио театар оптужбе, али тужилаштво не намерава да дозволи да се случај на томе заврши.

Сцена из поставке „Танхојзера“ у Новосибирску. Извор: Александр Крјажев / РИА „Новости“

Сцена из поставке „Танхојзера“ у Новосибирску. Извор: Александр Крјажев / РИА „Новости“

Опера „Танхојзер“ Рихарда Вагнера, коју је у Новосибирском државном академском театру опере и балета поставио овдашњи редитељ Тимофеј Куљабин, била је повод за обраћање тужилаштву и покретање судског поступка. Куљабин, 30-годишњи редитељ који је 2013. добио специјалну награду „Златна маска“, покушао је да обради „тему егзистенцијалне усамљености“ и суочио се са – Руском православном црквом. Критичари су високо оценили Куљабинову поставку, а „Комерсант“ ју је уврстио међу десет најбољих премијера Русије 2014.

„Танхојзер“ & верници

Премијера чувене опере, чију је радњу Куљабин пренео у наше време, одржана је у децембру 2014. Досада је представу погледало преко 3 хиљаде гледалаца. У опери главни јунак Хенрик Танхојзер представља публици еротски филм „Венера пећина“, у коме се говори о телесним насладама младог Исуса у пећини богиње љубави. Међутим, због филма избија скандал.

Исто се догодило и са Куљабиновом поставком, али у стварном животу. Месец дана након премијере представник РПЦ, митрополит новосибирски и бердски Тихон, писмено се обратио јавном тужилаштву оптужујући редитеља Куљабина и директора театра Бориса Мездрича за намерно скрнављење религијске симболике. Тужилаштво је покренуло судски поступак поводом „јавног скрнављења јеванђељског лика Исуса Христа“ (у складу са ставом 2. члана 5.26 Кодекса РФ о административним прекршајима, за „намерно јавно скрнављење религијске или богослужбене литературе, предмета религијског поштовања, знакова или амблема симболике везане за поглед на свет и за њене атрибуте, или за њихово кварење или уништавање“ предвиђена је новчана казна до 200 хиљада рубаља).

Случај се није завршио само обраћањем јавном тужилаштву. Неколико грађана је оценило поставку као увреду религијских осећања верника. Истражни комитет је већ покренуо проверу у складу са чланом Кривичног кодекса „Кршење права на слободу савести и вероисповести“ (казна: годину дана затвора).

„Не може да не изазове узнемиреност“

Убрзо затим организован је и митинг православних активиста са захтевом да се „Танхојзер“ избаци из репертоара. Театар је, међутим, још пре тога изјавио да „намерава да се бори за своју професионалну позицију и уметничку политику“.

За људе из професије случај „Танхојзер“ је узнемирујући сигнал: црква је покушала да забрани комад који јој се није допао. Познати културни радници нису остали по страни.

Новосибирски државни академски театар опере и балета је највеће позоришно здање у Русији. Здање је саграђено 1931-41. и има статус дела културног наслеђа Руске Федерације

Новосибирски државни академски театар опере и балета је највеће позоришно здање у Русији. Здање је саграђено 1931-41. и има статус дела културног наслеђа Руске Федерације

Председник Савеза позоришних радника РФ Александар Каљагин је подсетио како су се недавно чули захтеви „да се предузму мере“ у вези са филмом „Левијатан“ Андреја Звјагинцева. „Не бисмо желели да се вратимо у времена када је дивљала цензура“, написао је он. „Сама чињеница да је покренут кривични поступак поводом уметничког дела, колико год да је оно спорно и контроверзно, не може да не изазове узнемиреност“, пише уметнички директор Московског уметничког театра „Чехов“ Олег Табаков на страници театра на Фејсбуку. Председник Удружења позоришних редитеља Валериј Фокин у обраћању тужилаштву истакао је да негативан однос само једне од многих група гледалаштва „не може бити основа за јавну осуду“ и утолико пре „повод за позивање аутора у тужилаштво“.

Победа?

Истовремено је на Интернету покренуто прикупљање потписа подршке оптуженима. Између осталог је истакнут и захтев да се у судском поступку ангажују независни експерти. Петицију је потписало 50 хиљада људи. По свему судећи, суд је уважио мишљење јавности и у досије уврстио закључке религиолога који у новосибирском „Танхојзеру“ нису видели вређање религијских симбола.

„У поставци нема предмета религијског поштовања и богослужбене литературе. Има амблема и знакова из области симболике која представља одређени поглед на свет, али се они у поставци не кваре и не уништавају“, наводи ТАСС закључак Владимира Винокурова, доцента катедре за проучавање религије на Московском државном универзитету „Ломоносов“. Његов колега Борис Фаликов из Руског државног универзитета за друштвено-хуманистичке науке (РГГУ), такође религиолог, истакао је да „Куљабин ни у ком случају не жели никога да увреди. […] Гледалац поистовећује измишљену радњу са реалношћу, а јунака са аутором. То је грешка.“

На крају је суд одбацио оптужбе, а иницијатори петиције су то окарактерисали као „победу“. Тужилаштво, међутим, још увек утврђује да ли је таква поставка могла да повреди осећања верника.

У међувремену, најславнији театар Русије, Бољшој театар, понудио је посао режисеру Куљбину, а тужилаштво планира да се жали на решење новосибирског суда.

Текст је објављен уз званичну дозволу портала Руска реч. Било које друго коришћење текста без специјалне дозволе Руске речи није дозвољено.

Наслов: Стање ствари

(Руска реч, 13. 3. 2015)


Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-3KP



Categories: Преносимо

2 replies

  1. Шестоколонаши, као и петоколонаши, у Русији не мирују…

    Са каквим проблемима се среће верни народ Русије се види и по малоумном извештавању државне куће, тј. новинарке у њено име: „Између цркве и уметности поново је избио конфликт.“ Па даље редом: „покушао је да обради „тему егзистенцијалне усамљености“ и суочио се са – Руском православном црквом.“ Шта би било да Волођа није председник Федерације можемо да видимо у мартиријима из времена Лењина и Троцког – претеча ововремених „слободара“ и „уметника“.

    Са петом и шеском колоном се ваља опходити побожно и културно: тући без одступања змијама главе док их не смрскамо.

  2. „Сукоб Цркве и уметности“ ово је типична пост-револуционарна формулација. Од Цркве се очекује да буде црква а то значи; самоизолацију и гетоизацију. Одвојеност Цркве (они кажу цркве) од државе је у ствари диван еуфемизам за вегетирање. Црква има право пребива у тишини. Од појаве уметника (са појавом Модерне) Црква добија прилику да се почне клањати новом типу кумира; таленту обогтвореном у „уметнику“. До тада; иконе, акатисте, песме, зграде, храмове градио је раб Божији са талентима који нису били његови, па се није лажно ни представљао. Од раскола 1054 а посебно од тзв Ренесансе, уметник је власник свог талента и за то не полаже никоме рачуна, па је ред и да се потписује, и очекује дивљење. Пошто извире из Традиције и Вечности, Црква услед толике инерције никако да се прилагоди стандардима Модерне и својој пригодности у друштву. Руска Православна Црква је још чуднија она хоће и да се пита у својој земљи и да штити свој народ од неспутане уметникове слободе припадања греху. Баш претерују. Али вратимо се на почетак и тај „Сукоб…“ Њега не може бити зато што секуларизовани уметнички таленат не може досегнути Битно – већ, у најбољем случају – спектакуларно и бучно. Ефемерно које говори ономатопејом језика, не може ни чути Дух и речи које одатле долазе. Уметници зато ни не могу бити угрожени од Цркве, јер су своје таленте дали

Оставите коментар