Пол Крејг Робертс: Вашингтон разорио поверење међу нуклеарним силама и подигао зебњу због могућег рата

(Блог Пола Крејга Робертса, 25. 2. 2015)

Амбасадор Џек Метлок је 11. фебруара одржао важан говор пред слушаоцима Националног прес-клуба. Метлок је био амерички амбасадор у Совјетском Савезу од 1987. до 1991. У том говору је описао начин на који је председник Реган задобио поверење совјетског руководства, са намером да оконча Хладни рат и сa њим повезану опасност од нуклеарног смака света.

pkr-232015

Реганови састанци са Горбачовом се нису заснивали на писмима намера која би му припремили чланови његове екипе. Они су се засновили на меморандуму који је рукописом саставио лично Реган, а у којем је нагласио поштовање које има за совјетско руководство и своје јасно уверење да се у тим преговорима не сме очекивати да совјетски вођи учине било шта што не би било у стварном интересу њихове земље. Начин да се тај сукоб оконча, написао је тада Реган, јесте да се кроз сарадњу крене ка заједничком циљу. Метлок је такође рекао да Реган никако није пристајао да се било каква неслагања са њима персонализују, нити да се на било који начин било шта погрдно изговори о било којем од совјетских лидера.

Метлок је нагласио и то да су сви председници после Регана темељито извели свој део посла на уништењу управо тог и таквог поверења. А током последње две године тај је посао коначно доведен до краја.

Како је могуће да руска влада ишта поверује Вашингтону – кад Вашингтон сам крши реч коју је дао председник Џорџ W. Буш, па НАТО уводи у источну Европу, а војне базе поставља на самој руској граници?

Како је могуће да руска влада ишта поверује Вашингтону кад се Вашингтон самостално повукао из Споразума о антибалистичким пројектилима, па сад своје антибалистичке пројектиле поставља на самој руској граници?

Како је могуће да руска влада ишта поверује Вашингтону кад је Вашингтон државним ударом збацио редовно изабрану власт Украјине и уместо ње инсталирао свој марионетски режим – који је одмах почео да изражава своје непријатељство и нетрпељивост према Русији и према делу властитог рускојезичног становништва, а одмах се бацио и на уништавање споменика који подсећају на учешће Црвене Армије у ослобађању Украјине од окупације нацистичке Немачке?

Како је могуће да руска влада ишта поверује Вашингтону када Вашингтон председника Русије назива свакојаким могућим погрдним именима, укључив и оно да је он „нови Хитлер”, и обилато га – и без икаквог доказа – засипа свакојаким оптужбама за све могуће и немогуће злочине, лична непочинства и мане?

Вашингтон и његова неоконзервативна чудовишта су поверење уништили демонизацијом Русије и бацањем на њу кривице за насиље у Украјини, а за које је Вашингтон првенствено одговоран.

Вашингтон је и Европу присилио да уведе економске санкције Русији, искључиво на основу лажи и лажних оптужби. Руси су тога савршено свесни. Јасно препознају ово разгоропађено непријатељство, крештаве лажи, непрекинуту бујицу сирове пропаганде, лицемерних двоструких стандарда, непрестано хушкање на рат.

У исто време је и Кина изложена непријатељском опкољавању због новог  „пивота” Вашингтона ка Азији.

Уништавањем ранијег поверења, Вашингтон је оживео претњу због нуклеарног смака света. Вашингтоново уништавање поверења међу нуклеарним силама представља злочин столећа.

Двадесет четвртог фебруара сам као одговорне оптужио Александра Ј. Мотила (Alexander J. Motyl) и Савет за односе са иностранством (Council on Foreign Relations), јер су 5. фебруара објавили читав низ очигледних лажи, са намером да креирају лажну слику реалности којом се влада Русије даље демонизује. Нагласио сам и чињеницу да објављивање овако очигледних бесмислица и будалаштина у угледном спољнополитичком журналу представља пример срамног срозавања политичке и медијске елите Запада.

Помислим да ствари од тога не могу бити горе, а онда једног дана у Волстрит журналу налетим на овај чланак Ендруа С. Вајса (Andrew S. Weiss).

p-wsj

Вајсов чланак је збирка најневероватнијих погрешних интерпретација, какву је тешко и само замислити. Немогуће је поверовати да би потпредседник за наставу Карнегијеве задужбине (vice president for studies at the Carnegie Endowment) уопште могао бити толико необавештен. Лажна реалност какву Вајс покушава да креира онемогућава било какво дипломатско разрешење конфликта са Русијом у који нас је Вашингтон увукао.

Каква то објашњења Вајс даје за своје погрешно представљање Путина, узроке конфликта и разлоге зашто он траје и даље?

Када се човек присети признања Уда Улфкота (Udo Ulfkotte), уредника Франкфуртер алгемајне цајтунга, да је под властитим именом објављивао унапред припремљене чланке које му је претходно ЦИА доносила и предавала, те да су то исто радили и у свим другим европским новинским редакцијама – да ли је онда и Вајсу те дезинформације иста та ЦИА предала, можда баш Викторија Нуланд, или је можда истина једноставно то да и сам Вајс ради на руским, украјинским и евро-азијским питањима у Савету за националну безбедност, Стејт департменту и Министарству одбране (National Security Council, the State Department and the Defense Department), те да је и он тек један од бројних Вашингтонових пропагандних оперативаца који тренутно делују из неког од бројних „трустова мозгова” (think-tanks)?

Но, и од овога је важније следеће питање: Која се сврха и намера крије иза оног што ради Вашингтон и шта стоји иза свих његових погрешних интерпретација овог конфликта? Да ли је и само уништење поверења између нуклеарних сила било намерно, или тек пука последица рада на остваривању неких других циљева? Да ли Вашингтон властиту способност да контролише објашњења само искоришћава за то да прикрије своју умешаност у збацивање демократски изабране власти, чина који је на крају имао и нежељене и непланиране последице? Или је можда прави одговор то да се Вашингтон наљутио што му није успео покушај да се дочепа руске војно-поморске базе на Криму – па је тако присиљен, барем за сада, да одустане од планова да Русију избаци са Медитерана и из руске морнаричке базе у Тартусу, Сирија?

Сагласно објашњењима која сам данас дао на Међународној конференцији у организацији низа института Руске академије наука и московског Института за међународне односе, неоконзервативна идеологија захтева да се спречи „поновно настајање” било којег новог ривала, без обзира да ли би се он појавио на територији бившег Совјетског Савеза или било где другде, „а који би имао довољно ресурса и снаге да буде контролор унилатералних акција Вашингтона”.

Када је руска дипломатија успешно блокирала планирану инвазију Вашингтона на Сирију и раније планирано бомбардовање Ирана, неоконзервативци су схватили да нису успели да постигну своју „примарну замисао” (first objective) и да су се суочили са неким ко је у стању да под контролу стави њихове унилатералне активности. Истог тренутка се отпочело са нападом на Русију. Пет милијарди долара је сума коју је Вашингтон претходних година потрошио на финансирање украјинских НВО-а и на уздизање украјинских политичара намењених за збацивање изабране владе Украјине. Вашингтон је успоставио сопствену марионетску владу, која је одмах почела да користи језик мржње и да тако делује против руског дела украјинског становништва, што је за резултат имало сецесију Крима и формирање још неких одметнутих провинција.

Са енглеским, који је већ увелико постао универзални светски језик, са послушним медијима и са преституткама у својој служби, Вашингтону је успело да сам контролише сва објашњења, да Путина окриви и за сам настанак кризе, па и да натера Европу да раскине своје економске и политичке везе са Русијом тиме што је Русији наметнула економске санкције.

У свом узалудном и пропалом покушају да се САД одрже као једина сила способна да своје услове диктира читавом свету, неоконзервативци су неодговорно и безобзирно успоставили поновну могућност за нуклеарну пропаст света. Доминација неоконзервативаца у америчкој спољној политици немогућим чини било какво поновно успостављање поверења. Пропаганда из Вашингтона ситуацију полако води ка ратном стању. А будући да ни Вашингтон ни руско-кинески савез не могу себи да допусте да тај рат на крају изгубе, неминовно је да ће тај рат да буде нуклеарни. Онај ко га преживи биће потом осуђен на проклетство нуклеарне зиме.

Читав свет би морао убрзано да се освести и да спозна ову опасност, па да се по том супротстави режиму зла који су неоконзервативци – тај Саурон данашњег света –у Вашингтону створили. Било шта другачије било би ризиковање укупног живота на земљи.

pol-krejg-roberts-2Др Пол Крејг Робертс (Paul Craig Roberts) је својевремено био помоћник министра финансија за економску политику (Assistant Secretary of the Treasury for Economic Policy) и придружени уредник (associate editor) Волстрит журнала. Био је и колумниста Бизнис вика (Business Week), Скрипс Хауард њус сервиса (Scripps Howard News Service) и Криејторс синдиката (Creators Syndicate). Држао је и бројне различите позиције по универзитетима. Својим интернет колумнама привукао је пажњу широм света. Робертсове последње књиге су „Пропаст лесе-фер капитализма и економско растакање Запада” (The Failure of Laissez Faire Capitalism and Economic Dissolution of the West) и „Како смо изгубили Америку” (How America Was Lost)

Са енглеског превео и белешку о аутору написао: Стеван Бабић


Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-3BB



Categories: Посрбљено

1 reply

  1. Искрене честитке господину Бабићу за превод и за белешку о Пол Крејг Робертсу. Искрене честитке уредништву за благовременост у преношењу ставова угледниг и веродостојних аутора.

Оставите коментар