О књизи

Роман „Био једном један Човек“, већ у самом наслову је ироничан. Алудира на препознатљив почетак бајки са свих меридијана.

Првих неколико поглавља главни јунак је безимен. Он је само Човек. Име града и државе се не спомиње. Само на једном месту пише „угао Сребреничких мајки и Путинове“.

У политичком смислу није експлицитан.

Пратимо Човека чак до надомак Атлантика.

Он је губитник у „лудом граду“. Верује да је способан, да није „тотално пр’со“, а живи у истој згради с мајком са својих тридесет девет. Незапослен, несвршени студент. Човек без занимања. Мајка му „средила“ преко станара да добије поткровље, јер је уважена лекарка. Њен љубавник га шаље у Француску да га се отараси.

Пре одласка у „лудом граду“ оставља девојку, Аријадну, коју је упознао под веома чудним околностима, трудну.

У Француској одмах препознају његов највећи „лузрски“ дар – завођење жена до сламања срца. Како доликује Западу, одмах му проналазе одговарајуће запослење.

Снови, симболи, асоцијације, уткани су у сваку пору романа. Зато, на махове поприма надреалне црте.

Рецензије

„Одлична књига о свему. Написана од стране талентоване младе жене с оштрим оком и пером, ова необична књига држи пажњу од корица до корица. Брутално искрена, прожета љубављу, увидом и патосом, ова књига отвара врата далекосежној имагинацији. Књига у којој су нити стварности и фикције маестрално испреплетане. На крају овај роман Ирине Марковић је и о упознавању странца којег свако од нас у себи носи.“

Влада Мијатовић Живојнов,
некадашњи уредник часописа „Студент“,
редитељ документариста који живи и ради у САД

„Прича о Човеку – Адаму, Ирине Марковић, прича је о, упрошћено рећено, једном градском слабићу за којег ћемо одмах рећи „едиповац“ и престати да навијамо за њега већ после пете стране. Али, након пете стране почећемо да бринемо за њега, када га ауторка пошаље у широки свет о којем јунак не зна ништа и сналази се као делфин међу ајкулама од емиграната, мутних типова, препродаваца дроге, маскираних подводача и карикирано престављених секташа, о којима наш свет много воли да размишља и сматра их Темпларима (шта год му то значило). Тако Адам, мек и неспособан момак из града где су га волеле девојке до смрти разорених срдаца, а хранила мајка, постаје жртва једне дубље, колективне заблуде и тако постаје архетип. Наш човек, несвестан себе и своје вредности као и вредности онога што има, хрли као бесомучник у некакав Свет који идеализује, а који га затим из себе избацује потрошеног, никаквог и сада заиста ни за шта способног.

Уз љубавне, крими, мистификаторске, надреалне и неочекиване моменте и обрте, то све чини једно штиво које и забавља и забрињава. Топло препоручујем ову необичну књигу.“

Ана Радмиловић,
писац, хроничар, колумниста и новинар

Како купити књигу

Књигу по цени од 600 динара можете наручити преко телефона +381 63 598 983 или на мејл irinamar33@gmail.com

О Ирини Б. Марковић

Као млада девојка и девојчица била истакнути члан „Дечјег и омладинског драмског студија РТБ”, под руководством чувеног Мирослава-Мике Алексића.

Спада у ретке који нису уписали драмску академију. Није хтела да бежи из школе. Тако стиже до студија филозофије, са којима је у рату до данашњих дана.

Пише за разноразне медијске куће од почетка деведесетих до данас.

Потиче из предратне београдске породице.

С енглеског превела стотине страница разнородне литературе. За радиофонске адаптације и драматизације награђивана.

Учествује на поетским вечерима. Песме из прве збирке „33 песме о души“ изводиле су се у оквиру наративног дела јубиларне балетске представе Ашхен Атаљанц.

Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-3me

Categories: Дневник читаоца/гледаоца