Љубинка Боба Недић: На кафи код премијера 2017. године

Откад су прошле године увели праксу да у оквиру емисије „Тешки скеч“ постоји рубрика „На кафи код премијера“, Лутрија Србије је угашена, а Амбасада САД више нема коме да подели зелене карте. Сви сада жељно ишчекују извлачење срећног добитника петком увече, које преносе све телевизије са националном фреквенцијом. Срећник који је био гост у последњој емисији, просветни је радник, ожењен докторком, а родитељи су једног средњошколца и једне студенткиње.

ljbn-bubrezi

Преносимо транскрипт дела емисије, који почиње уласком срећника у премијеров кабинет:

– Добар дан, добро ми дошли!

– Добар дан, господине премијеру. Боље вас нашао.

– Изволите, седите. Ево, и кафица стиже. Реците ми нешто о себи. Како ја могу да вам помогнем?

– Знате, ја сам просветни радник, а моја супруга је лекар. Имамо двоје деце – једно је у средњој школи, а дуго на другој години факултета.

– Па, то је дивно! Деца су наше највеће богатство, а просвета и здравство чине жилу куцавицу развоја једног друштва. Треба да будете срећни и поносни!

– Како бих вам рекао, поносан сам ја. Много волим свој посао, а деца су ми добра, васпитана. Добро и уче.

– Ви, господине, онда немате никаквих проблема. Верујте ми! Ваш живот је диван и испуњен. Е, због таквих људи мени није тешко да радим до два ноћу, да устајем у пола пет, да учим стране језике, да стално нешто читам и усавршавам се.

– Знам, господине премијеру. И ја волим и Вебера и Бизмарка, а Мартина Лутера изузетно поштујем. Говорим два језика, а трећим се служим када пратим литературу.

– Сјајно! Сјајно! Па, нека неко после каже, драги гледаоци, да у нашој земљи нешто не ваља! То само непријатељи ове земље, који подривају наше друштво, драги гледаоци, могу да тврде. Је л’ тако, господине?

– Јесте, само ја сам о нечему хтео да попричам са вама.

– Наравно. Само реците! Зато сам овде. Ја сам свој живот, драги гледаоци, посветио помагању другима. Реците слободно у чему је ваш проблем.

– Па… Немојте погрешно да ме схватите, али откад сте нам пре три године смањили плату за 10%, па пре две за још 15, а прошле године још за 10%, ми више не можемо да школујемо децу.

– Чекајте, чекајте. Прво, нисмо вам ми смањили, него они који су до 2014. упропашћавали ову земљу! Друго, ја јесам правник, али сам експерт за економију, јер сам савладао и чејнџинг поинт и ноу хау. Вама је плата укупно смањена за 35% и вашој супрузи за 35%. То је заједно 48%, је л’ тако? Али, друго и треће смањење су били за мању основицу од првог, тако да је вама, у ствари, кућни буџет сада мањи свега за 13%, је л’ тако? Па, размислите мало, драги човече, да ли је то разлог за кукање, кад толико људи ради код приватника за много мање пара! Је л’ тако, драги гледаоци? Је л’ сам у праву? Само кукају, а плате им редовне! Мале су? Јесу мале. Ја то никада од вас нисам крио. Лепо сам још 2014. године рекао да морамо сви да се стрпимо до 2023, и да ћемо тада сви осетити бољитак. Ја свакога могу да погледам у очи, јер мени нико не може да каже да сам икада слагао. Драги гледаоци. Жељно ишчекујем следећег грађанина, коме ћу у наредној емисији решити неки проблем. Живела Србија!

Камере су угашене, а премијер се окреће ка срећном добитнику, и тихим озбиљним гласом му се обраћа преко наочара:

– Знате, ја имам много обавеза и моје време се не траћи тек тако. Је л’ имате оба бубрега?

– Имам, господине премијеру.

– Је л’ ваша супруга има оба бубрега?

– Има, Богу хвала.

– И ви не видите решење, него мене замајавате?!

– „#%$&!*#%!*, господине премијеру!

(Клотфркет, 18. 11. 2014)

Advertisements


Категорије:Преносимо

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s