Александар Вулин изнео је прошле седмице две експлозивне тврдње: да су Сједињене Америчке Државе те које су пустиле Војислава Шешеља из притвора и да САД кроз Шешељева уста говоре да ће рушити српску владу.
Министар није изнео доказе за тешке оптужбе које је изрекао на рачун најмоћније земље света, са којом Србија данас има боље односе него ранијих година.
Амерички амбасадор у Београду Мајкл Кирби одговорио је онако како би се од човека његовог занимања и очекивало. Вулинове оптужбе демантовао је фразом да је Хашки трибунал „независно тело основано под окриљем Уједињених нација”, којем САД „не говоре шта треба да ради”. Необично је једино што као сведока зове самог Шешеља.
За Шешеља не знам, али за Хашки трибунал знам: тамо све конце, све време, вуче искључиво Вашингтон. Још 2011. године „Викиликс” је објавио гомилу америчких дипломатских депеша из којих је белодано да је америчка администрација чаробњак који се све време крио иза застора суда у Хагу и управљао представом.
Прави газда Трибунала била је америчка држава. Америчкој амбасади у Хагу председник Хашког суда, тужиоци и нижи службеници, као и управник затвора у Схевенингену, подносили су редовне и детаљне извештаје. Ако би међу водећим играчима у тој установи избио какав неспоразум, Американци су били ти од којих је тражена интервенција и очекивано решење, као од послодавца.
Дугогодишњи председник суда Теодор Мерон био је један од оних који су редовно реферисали амбасади. Амбасадор Клифорд Собел јавља да су „водећи тужиоци и истражитељи са правним саветницима амбасаде поделили своје разочарање завршетком доказивања оптужнице против Милошевића” и цитира Џефрија Најса да је то била „права збрка”, док Карла дел Понте објашњава да је морала да „покаже Најсу ко је газда”. Амбасада ипак највише верује Дермоту Груму, Американцу који је смислио „спасоносну формулу” заједничког злочиначког подухвата, правну доктрину на основу које је сваког члана одређене групе могуће осудити због злочина који су починили други чланови. За Грума се у депешама каже да обавештава амбасаду кога ће Милошевић позвати као сведока одбране (у време кад је то строго поверљива информација) и да планира стратегију уништавања кредибилитета Милошевићевих сведока као показну вежбу из које ће Милошевић схватити да треба да одустане од многих сведока. Амбасада јавља и да ће се Милошевићево здравље „неминовно погоршати”, док се тужиоци у судници још ругају оптуженом кад се пожали на високи притисак.
Амбасадор Кирби говори оно што говори његова влада. Али нико ко је читао депеше „Викиликса” у то неће моћи до краја да верује.
Categories: Преносимо
Presstitucija доста високе класе! Види се да је ово дама од заната: ем пише тако да прија патриотским очима, ушима и срцу, ем (што је далеко важније за очување њене фотеље у “Политици”) дискретно подржава Вулин/Вучићеву тезу о мотивима пуштања Шешеља из Хага. Chapeau!
Дама је школовани амерички ученик. Прошла је озбиљне школе, а као добар ученик, одлично се сналази. Као што рече Јован, мање или више подржава Моћника и компанију. Све и свашта су нам сервирали. Грубе, мање грубе, нежне и више нежне. И како да се народ снађе? ТЕШКО!
Добро људи, зар толико слепо мрзите да вам и истина смета? Љ. Смајловић не сматрам никаквим родољубом, али ово што тврди о Хагу и Америци је сушта и непорецива истина.
А то што се Јулин и Vuchych сад жале да Империје кидише на њих ничим не значи да су они било какви родољуби. Просто, Империја своје слуге рутински третира са презиром који је сразмеран њиховој понизности.
Могу само да замислим са каквом слашћу се империјални чиновници церечу док гледају како Срби уништавају сами себе, а на ползу својим непријатељима… јер то је све време њихов циљ. Досманлије, Жути и Назадњаци су само извођачи, статисти у дотираној продукцији, потрошна роба.
@Небојша Малић
Мени је мржња потпуно страна. Како да прескочимо, цео нечији живот и да после причамо, како су Срби кратког памћења. Мој коментар је био само потсећање, на лик и дело. Можда ми можете помоћи? Нешто се не сећам, да је ауторка, ИКАДА, до сада, нешто овако написала! Надам се, да се можемо сложити, да су мотиви веома важни, те сам желео, да укажем на могуће мотиве, зашто нам сада открива рупу на саксији. И још каже: “За Шешеља не знам, али за Хашки трибунал знам: тамо све конце, све време, вуче искључиво Вашингтон. Још 2011. године „Викиликс” је објавио гомилу америчких дипломатских депеша и….”. Значи она је ту рупу на саксији открила 2011? Нешто се несећам ни да нас је раније обавестила о неком Дермонту, који је смислио “злочиначки удружени подухват” и као сада схватила и пише о Трибуналу лоше? Могуће је, да “империјални чиновници” слично гледају и на Ваше текстове? И да ли то треба много, да нас интересује? Ваљда је у реду, ако ти исти знају, да неко осуђује понашање “империјалних чиновника”, а верујем, да и ауторку можемо сврстати у ту групу.
Slazem se sa gospodinom Malicem. Samo bih ja suzio perspektivu na politiku Imperije prema nasim medijima, ukljucujuci i list Poliitika. Jednog dana Politika brani ambasadora Kirbija od Informera, drugog se prisjeca Vikiliksa. Mozda to moraju da rade, dugo godina nakon 5. oktobra je sluzbenik Ambasade nadgledao Informativni program RTS/a. Ali, Politika, koja prema srazmjeri trzista, uz svu krizu stampe, ima veci tiraz nego Gardijan, mogla bi barem da ima svog reportera na sluzbi ruskog patrijarha i osvecenju spomenika Nikolaju Drugom i da nam ovaj istorijski dogadjaj, u svoj dobroj tradiciji, predstavi iz vise uglova, a ne da donosi sturu agencijsku vijest. A i te vijesti ce poslije nasilne privatizacije Tanjuga, da budu potpuno u rukama stranaca.