Амбасадор Ирака: Помажући Ирак у борби против терориста, Србија брани саму себе

Ирак, колевка цивилизације, која је део своје богате културне баштине недавно представила грађанима Србије у оквиру пете Недеље ирачке културе, поново преживљава тешке дане због деловања терористичких банди на северозападу земље. У ексклузивном интервјуу за портал Евроазија.инфо амбасадор Ирака у Београду, њ.е. др Фалах Абдулхасан Абдулсада говори о напорима владе и грађана Ирака на успостављању јединства земље, и истиче да помажући Ираку у борби против терориста, Србија брани и саму себе.

Амбасадор Републике Ирака у Београду њ.е. др Фалах Абдулхасан Абдулсада

Амбасадор Републике Ирака у Београду њ.е. др Фалах Абдулхасан Абдулсада

На почетку разговора, најпре прокоментаришимо протеклу Недељу ирачке културе, која је одржана под геслом “Културом против тероризма. Да ли сте задовољни одзивом, и да ли сматрате да је манифестација испунила свој циљ?

– Као што сте се сами могли уверити, то је била једна успешна и посећена манифестација. Грађанима Србије приближена је ирачка култура, због чега захваљујем свим медијским кућама и свим новинарима који су је покривали и испратили. Наравно, сви ми, свако са свог положаја имамо улогу у супротстављању тероризму, на начин на који можемо да одреагујемо.

Какви су тренутни односи Србије и Ирака?

-Хвала Богу, односи Србије и Ирака су добри и на високом нивоу. Били су добри и пре Недеље културе, а наравно, увек постоји простор да се они побољшају и обухвате друге области билатералних односа. Ирак је пре неког времена добио нови младу владу, Србија такође, и иако можемо рећи да су односи двају влада веома добри, увек постоји још места за њихово унапређење. Мандат обе владе траје четири године, и то је довољно времена да се наши односи даље побољшају и отворе нови видови сарадње. То се односи и за сарадњу наших парламената. Наш је нов као и у Србији, и у плану је повезивање парламентарних група. Први корак би биле узајамне посете.

Током Недеље културе у центру пажње била је ирачка културна баштина. Како је стање у тој области и колики је степен њене угрожености?

– Од 2003. године наовамо украдено је више од 13 000 артефаката. У исто време смо били сведоци уништења многих археолошких локалитета и артефаката, највише у северозападним деловима Ирака, а посебно у последња три месеца. Постоји јасан план, види се да су ирачка археолошка налазишта и споменици циљна група. Нарочито су угрожени мањи артефакти, јер их је лакше продати на црном тржишту по веома високој цени, тако да они представљају један вид финансирања теористичких организација. Поводом тога ми апелујемо на међународне организације и све институције на челу са УНЕСКО-м да донесу одлуку којом се забрањује трговина и кажњавају сви који се баве трговином, шверцом и продајом ирачке културне баштине, која уједно представља и наслеђе целог света. Такође, позивамо и релевантне институције Републике Србије да стану уз Ирак и да се придруже нашим апелима у међународним форумима где позивамо да се стане на пут илегалној трговини културним благом.

Из Ирака већ дуже време до нас у Србији стижу лоше вести, тренутно највише због терориста. Колику територију они сада контролишу и на који начин се ирачка влада бори против њих?

– Нажалост, тачно је то што сте рекли, терористичке и злочиначке групације у последња три месеца имају контролу над градом Мусулом и областима око тог града. Ирачка војска и влада тренутно предузимају напоре да се тај град и околне области ослободе од тих терориста и мрачних сила, али на жалост, то је веома комплексан циљ и није га лако остварити. Један од разлога је тај што ирачка војска не може да буде конкретна и директна у контраофанзиви, јер терористи користе цивиле као живи штит и постављају их у прве редове. Из тих разлога војска не може да покаже своју пуну бробену моћ јер се плаши за животе невиних људи.

Цела ситуација на том подручју је комплексна, и не бисмо могли да одредимо колико ће терористи тамо опстати. Већина цивила из тих области је побегла, или је отишла у друге крајеве, или су постали избеглице. Зато је сам број цивила у местима под њиховом контролом мали, док у исто време терористи користе средњевековне методе застрашивања људи јавним погубљењима. Такође, морамо да будемо јасни да ми не користимо израз „Исламска држава“, јер је ислам сам по себи религија мира љубави и братства. Они раде супротно од тога, позивају на крв и крвпоролиће. Назив „Исламска држава“ не одговара њиховим делима. То су злочиначке групације, банде, које се напротив радују када се за њих користи назив „Исламска држава“, јер он сакрива њихове поступке.

Можете ли нам укратко објаснити на који начин терористи намећу своје виђење ислама? Имају јаку пропаганду на бројним медијима, а на интернету рецимо приказују лица њихових погинулих бораца.

– Екстремизам је присутан у свим религијама не само у исламу. У овом случају је проблем у начину на који они тумаче аје и суре Курана. Извлаче из контекста, користе неке своје начине да би објаснили нешто што није тако. Проблем је и то што се те организације базирају на идеологији која обећава рај. Они користе идеју обећања раја и шире је међу одређеним друштвеним класама. Када шире ту причу и тај позив, користе старо историјско културолошко наслеђе, које није тако представљено у исламу, иако с њим има везе, да они који погину у борби иду у рај. На тај начин они својим борцима подижу морал. Мада, то обећање раја постоји у свим религијама, сетимо се само верских ратова у Европи у средњем веку. Свака страна је водила борбу у име Бога, обећавајући рај као крајњу награду ономе који погине у име Бога. Осим тога што сте приметили, не приказују само насмејана лица погинулих, приметили сте и да ти исти терористи јавно и хладнокрвно секу главе. Сам тај приказани чин има психолошки циљ, усађивање страха, застрашивање онога који то посматра

С обзиром да се у њиховим редовима налазе бројни терористи из Западне Европе и Балкана, која је реална опасност од ширења тероризма и екстремистичких идеја у Европи? Да ли је Србија непосредно угрожена?

– Имали сте прилике да будете сведок, ја сам још на недавној конференцији уза штампу и у мојим недавним интервјуима упозорио на појаву и могућност ширења тероризма на овим просторима. Упозоравао сам на могућност ширења тих терористичких организација. Нажалост, имали смо прилику да видимо зачетке тероризма, конкретно, мислим на напад на манастир Дечане. Зато Србија, када учествује и помаже Ираку у борби против тероризма, брани саму себе. Тероризам не изузима никог и нема граница.

Да ли вехабије на Балкану деле исту идеологију као терористичке групе на Блиском истоку?

То је сигурно, те групе имају иста изворишта, базирају се на истим принципима. Ту и тамо се појаве нова имена и нови слогани, Ал-каида, ИДИЛ, Ал-нусра, Боко харам, назива колико хоћете али извориште је исто.

Да ли терористи имају подршку са стране? У западним медијима се често провлачи став да је бивша ирачка шиитска влада Нурија ал Маликија крива за развој терористичких група јер је наводно ускратила права сунитима и Курдима. Како ви коментаришете ове твдрње?

– На то бих одговорио противпитањем: Да ли је Малики разлог настанка Ал-каиде, и да ли је Малики разлог настанка организације Боко Харам у Нигерији. И на Северу Африке имамо сличне покрете. Идеја и идеологија тих организација су постојале и пре Маликија, чак пре више од 20 година. Разне стране које су умешане у дешавања користе те оптужбе као разлог и изговор за настанак тих организација на неким другим местима. То је дволичност. Неке стране су подржале терористе да би се ослободиле својих политичких неистомишљеника, невезано за место.

Војске Сједињених Америчких Држава и пет арапских земаља почеле су бомбардовање положаја ИДИЛ и Ал Нусре на североистоку Сирије . У западним медијима се већ чују гласови о могућој новој копненој војној интервенцији западних земаља ради уништења терориста? Да ли сматрате да до тога може доћи у Ираку?

– Морам да напоменем да је и пре изласка америчких снага из Ирака потписан безбедности споразум између Ирака и САД по коме ће САД, у случају потребе Ирака за неком врстом помоћи, пружити помоћ и све што је потребно. Тако да тренутно САД раде и интервенишу у оквиру тог споразума. Ми се са наше стране захваљујемо САД на указаној помоћи и потпори у нашој борби против тероризма, и у исто време се захваљујемо свим државама које учествују у коалицији за борби против тероризма и његовог уништења.

Како се сада гледа у Ираку гледа на свргавање Садама Хусеина? У Србији се он у неким круговима гледа посматра скоро као херој због борбе против САД?

– Не поричемо да је тај трежим био диктаторски и крволочан , режим који је проливао крв својих грађана пре него што је проливао крв својих непријатеља. Да ли може бити херој човек који користи хемијско наоружање против свога народа? Досадашње бројке говоре да су у масовних гробницама на југу Ирака нађено више од 100 000 људи. Да ли је такав човек херој? То је оно што знамо, а још увек постоји велики број људи о којима се ништа не зна и којима се губи сваки траг. Бројка коју смо навели је само из 1991. Ако говоримо о том периоду, за време побуне 1991. 15 провинција од укупно 18 у једном периоду није било под контролом режима Садама Хусеина већ у рукама револуционара.

Да ли сматрате да може доћи до поделе Ирака?

– Ирак је део Блиског истока. Ирак је циљана земља, то није никаква тајна, и неке заинтересоване стране би волеле да се он подели. У интересу је страна које раде на слабљењу Ирака да се водећа улога наше државе у региону ослаби. То није ништа ново, то су стари планови. Ми, влада и народ Ирака чинимо све што је у нашој моћи да останемо јединствени и да сачувамо суверенитет и интегритет, да стандард наших грађана порасте и да им пружимо прилику за бољитак и развитак.

Како коментаришете улогу осталих блискоисточних земаља у тренутној кризи. Да ли постоји сарадња ради заједничке борбе против терориста који су постали опасност за све?

– Саудијска Арабија и Иран су наше комшијске и пријатељске земље, и њихово зближавање је у нашем интересу, док би се њихово удаљаваље и постојање неспоразума могло одразити негативно и на Ирак. Из тих разлога се залажемо за зближавање Ирана и Саудијске Арабије, а то се односи на све земље у региону. Свима желимо мир и безбедност. Сигурни смо да ће се, уколико су земље у нашој околини стабилне, то самим тим одразити позитивно и на ситуацију у Ираку. Сматрам да је дијалог и тражење заједничких параметара најбољи начин да се реше проблеми.

Ирак има пете највеће доказане резерве нафте на свету. Да ли сматрате да је нафта један од кључних разлога за догађаје у Ираку у протеклим деценијама?

Не можемо рећи да је само нафта циљ. Може бити један у оквиру осталих циљева, али сама нафта не. Друго, многе ствари у светској економији су се промениле, променили су се и економски појмови. Постоји појам глобализма, рецимо да и сама Србија позива инвеститоре из иностранства и пружа им олакшице за инвестирање. Пре 30 година то је било скоро немогуће. Данас имамо појаву великих глобалних компанија, инвеститора који раде у многи деловима света, тако да у томе ни Ирак није изузетак. Тренутно код нас раде велике нафтне компаније, америчке, британске, руске ,индијске, малезијске, индонежанске. Ирак је отворена земља за све који желе да инвестирају.

С обзиром да сте се образовали и радили у Русији, можете ли нам дати ваш коментар о тренутној кризи у Украјини?

– То је братоубилачка борба, рат између браће. По мом мишљењу једино решење је дијалог, округли сто. Сукобљене стране треба да виде шта могу да учине, шта су разлози сукоба и на који начин могу превазићи неспоразуме.

Какви су утисци које ћете понети из Србије и како видите будућност и Србије и целог региона?

– Увек сам наилазио на спремност за сарадњу и на помоћ, не само у Влади већ и код обичног народа. Учинило ме веома срећним и задовољним како сам у Србији примљен, не само од стране грађана већ и од функционера. Постоји и доста заједничких чинилаца који повезују наше земље, неки обичаји, традиције. Ја се захваљујем свима са којима сам имао прилике да сарађујем , то се односи не само на институције, већ на све са којима сам имао прилике да разговарам, чак и на обичне људе на улици.

Што се тиче будућности Србије и целог региона Балкана, верујем чврсто да је у интересу Ирака да Србија буде јака, сигурна и мирна земља у даљем напретку. Посматрам Србију као блиску и пријатељску земљу, и ако је пријатељ јак, то је оно чему ћемо се радовати . Желимо Србији и њеним грађанима свако добро. А ако говоримо о неспоразумима у региону, не постоји начин да се они реше сем дијалога. То је оно што следи, да ли сада, или у будућности. Крајњи исход је да се седне за сто. То је оно што нам говори историја и то је оно што су прошли сви народи. У рату нема победника, док зближавање, сарадња и љубав међу људима остају и дају шансу за даљи напредак и бољитак.

Младен Ђорђевић

(Евроазија.инфо, 20. 10. 2014)



Categories: Преносимо

1 reply

  1. Ех, како да вам објаснимо?
    Ми јесмо против радикалног ислама, али нисмо за Американце – који су их творили, а сада их као фол прогоне. Такође јесмо за шиитске снаге у Ираку, али уз захтев да: или одустану од владавине над сунитима, или им дају сразмерна права. Тако да не можемо да помажемо Американцима против ИДИЛ; можемо да помогнемо сиријској и ирачкој влади у борби против обе пошасти: и ИДИЛ и Америке.

Оставите коментар