Помаже Бог, браћо и сестре ђаци прваци!
Дачић је потпуно луд ако мисли мене да наследи, али то нема везе са мојим данашњим говором, нити вашим поласком у школу, него чисто да искористим и ову прилику да споменем и упозорим буцка да се не заје..ва. Не, бре, тебе буцко из треће клупе, шта цмиздриш одмах, него оног чику што ми се попео на, Кале, рецимо…
Дакле, браћо и сестре прваци, данас је почетак новог поглавља ваших живота, можда и најлепши, јер, кажу: “Од колевке па до гроба најлепше је равногорско доба”… Не, чекајте, то је стари говор, заборавите оно: колевка, равногорско, запамтите само “гроба”. Не, не, не, само без плача, браћо и сестре, није ово прича о бабароги, већ о једном, као и ви првачићу, који је од малог гробара стигао до великог државника… Како, запитаћете се, кад престанете са вриском и рондањем?! Учењем, браћо и сестре, учењем, мукотрпним радом и штрајком глађу.
Звао се Тома, син вредних домаћина, најлепше дете у Бајчетини, рођен у витлејемској пећини у ноћи када је звезда Северњача водила мудраце ка пећини на поклоњење, учићете више о томе на веронауци, осим ако не изаберете грађанско васпитање, тамо ме има у лекцији о Теорији еволуције: “Од војводе до еврофанатика крај казана с ракијом и Бараком на Манделиној фјунерал”…
Мали Тома је више од свега волео школу, али то су била времена у којима су учитељи мрзели ђаке, нарочито малог Тому којег су шиканирали из чисте љубоморе, дајући му јединице и када је знао и за два минус, али…
Тому то није обесхрабривало, напротив! Свакодневно пешачећи од села до школе маштао је како ће измислити авион; наизменичну струју; телефон; како ће поцепати атомово језгро ко шљиву ранку, што је касније и учинио, али су професори у средњој школи, мрзећи га као и они у основној, све то приписали другим, мање познатим научницима, све док мали Тома није стас’о у Томислава и рекао:”Доста, бре! Драгице, блокче у руке и записуј све генијалне идеје које ми падну на памет, како други сутра не би могли да их присвоје”!
Блокчић је, нажалост, настрадао у страшној несрећи када је метеор ударио у Бајчетину, тако да је човечанство остало ускраћено за десетине величанствених открића, а копију су грешком појеле свиње комшије Милорада, који је, сигуран сам, био сарадник УДБЕ, а свиње обучаване у њиховим центрима, но…
Тома је стасао у најочитијег ђувегију, понос Шумадије, “маљави учењак” како су га звали, негде баш у време када се спремао за велику матуру и свој најзначајнији проналазак: “Слободни радикали на Јелици, Равној гори и Теразијама”!
Нажалост, налик учитељима, професорима и комшији Милораду и стручна јавност је мрзела Томислава, смисливши с намером некакве пријемне испите за факултете, које, руку на срце, ни Ајнштајн не би решио (он ми је такође украо један од проналазака, односно, Теорију релативитета кумства), тако да је наочитом учењаку преостало само да се придружи алтернативном кружоку несхваћених генија (По)четници, о чему је касније снимљен и један од најчувенијих холивудских филмова “Добри Тома Николић, односно, Вил Хантинг”, како би приближили америчкој публици лик генија- бунтовника.
Године су пролазиле, Тома је радио свакојаке послове, никад се не одвајајући од две омиљене књиге, које су му биле и најбољи пријатељи: “Платон” и “Хајди на планини”! Тај Платон се добијао гратис уз Хајди, а папир је био толико лош да ниси могао ни дуван да смоташ у њега, бре!
Мислим, тако причају, не би Тома мотао дуван у Платона, или распиривао ватру испод казана с књигом, нема шансе! Пре би руку на Устав, него тако нешто да учини, пу, пу, пу…
Елем, како свакој направди дође крај, тако је и Томином страдању – умрла је, или се пензионисала већина професора и припадника научне јавности који су га мрзели и спутавали да се научно разграна, к’о багрем кад га добро поткајлиш стајским ђубривом.
Још увек млад, тек прешао педесет и неку, Тома је једног петка уписао факултет, у понедељак дипломирао на сасвим другом, мастерирао би у уторак али је морао да објасни својима у селу да то није оно безобразно на шта мисле, а и да успут штрајкује глађу за знањем до смрти, па чим је васкрсао, учићете и о томе, завршио је и мастер, а богами и примљен за патрона Европске академије наука и уметности, која ће, очекивано, исправити историјске неправде и признати му можда и најважнији проналазак – диплому факултета, за коју се веровало да су Милорадове удбашке свиње криве, али је пронађена у пећини изнад Мртвог мора са још неким јеванђељима, учићете и о томе, наравно…
Ето, надам се да сте, браћо и сестре прваци-напредњаци, схватили значај образовања и смисао оне мудрости: “Ко рано рани – две дипломе граби”, а Тома устајао и пре петлова, како би по месечини читао љубавне викенд романе, овај, Ничеа и Достојевског…
Буцко, ако не престанеш да цмиздриш идеш право у ДС, је л’ ти јасно?!
Књигу у шаке, браћо и сестре основци, најгоре је седети на хладном бетону, увек може да затреба…
Categories: Преносимо
Оставите коментар