Потези премијера Украјине Арсенија Јацењука требало би да делују помирујуће. Он се прошле недеље на руском језику обратио становницима југа и истока земље.
„Моја жена стално говори руски“, рекао је Јацењук обећавши да ће закон о руском језику, недавно поништен од стране парламента, ипак остати на снази. Премијер је понудио нејасну „децентрализацију власти“ уз изборе за градоначелнике и градске савете „следеће године“.
Међутим, апел није имао жељени учинак. На истоку и југу Украјине се током викенда поново протестовало против владе у Кијеву и за референдум о статусу тих региона. Већина становника на истоку Украјине просто не верује премијеровим обећањима.
Влада је недавно именовала Јацењуковог заменика за „заштитника националних мањина“. Проблем је само у томе што је вицепремијер Александар Сич члан партије Свобода. Истој екстремној партији припада и парламентарац Игор Мирошниченко који је прошле недеље батинама приморао директора државне телевизије да поднесе оставку.
Са таквим персоналом је помирење између национално украјинског запада и проруског истока практично немогуће. Међутим, то Јацењук не схвата, он остаје при коалицији са националистима и целокупну ситуацију оцењује прилично нереалистично. Он у поруци намењеној истоку Украјине каже да постоје само „вештачки конфликти“ које распирују „спољни чиниоци“, при чему мисли на Русију.
Русија преко своје државне телевизије заиста охрабрује руске снаге. Међутим, Украјинци су ти који у хиљадама излазе на улице демонстрирајући против владе у Кијеву.
Све гласније захтеве са истока Украјине за ново федерално уређење земље Јацењук одбацује као шаховске потезе Москве: „Више федерализма је само први корак ка потпуном уништењу наше земље.“
Премијеров проблем је у томе што би увођење федерализма према немачком моделу, чак и када би он то желео, било тешко изводиво уз коалиционог партнера из екстремне десничарске партије Свобода. Нова „национална гарда“, недавно основана војна јединица у коју Јацењук позива Украјинце, додатно је поделила нацију. Гарда је постала место окупљања националиста, пре свега са запада земље. Она је у проруској Одеси дочекана уз повике „издајници“.
Кијевска влада на тај начин земљу гура у грађански рат. У немачком министарству спољних послова су свесни какве ризике носи политика украјинске владе. Тамо већ кружи осмострани извештај фондације Наука и политика (SWP) под насловом „Украјина у средишту кризе“. Анализа потврђује да је исток Украјине сасвим изгубио поверење у Кијев и упозорава да „у влади нема представника са којим би се могла идентификовати већина становника из источних и јужних региона. Влада је послала погрешне поруке становницима истока Украјине. Последица тога је био потпуни губитак утицаја у овим областима. Именовање олигарха на функције гувернера на истоку земље додатно је поткопало владину кредибилност“.
Аутори студије сумњају да ће се уопште одржати председнички избори најављени за 25. мај. Поставља се такође питање да ли ће влада успети да „створи одређени степен стабилности, неопходан да би се избори легално спровели“.
Извештај је дипломатски формулисан, али он приказује резултат једног фијаска. У њему се исправно примећује да „Путин по сваку цену покушава да спречи консолидацију украјинске владе“, само што аутори ускраћују својим читаоцима логичан закључак да је влада у Кијеву конгломерат прагматичних дилетаната, сумњивих олигарха и неспутаних ултранационалиста, који Украјину не могу да стабилизују и због тога су осуђени на неуспех.
Uwe Klußmann, Spiegel, 25.03.2014.
Избор и превод: Мирослав Марковић
Categories: Преносимо
Пошто се “влада” у Кијеву пита колико ви и ја – то онда следи закључак да АМЕРИКА гура Украјину у грађански рат, а што је чинила и у свим кризама у последњих 30 година. Циљ им је, претпостављам, да дестабилизују и забаве Русију, надајући се да ће у међувремену већ пронаћи неки лек против ње.