Укратко: становници Канаде приморани су да приме искључиво „модерне“ и недовољно испитане месинџер РНК (мРНК) вакцине, и то закључно са 30. октобром 2021.
карусел
Илија Пјешчић: Дневник повратника – универзитетски рад
О академској заједници и мом повратку у њу нема ни говора. Ако за Кустурицу, С. Раденовића и М. Стојковића нема места у српској академској заједници, зашто би места било за мене
Владимир Нимчевић: О буњевачким племениташима
О књизи „Буњевци одабрани текстови из мађарске стручне литературе о историји, насељавању и етнологији Буњеваца од прве половине 19. века до 1918“
Андреј Фурсов: Протести у свету изражавају интуитивно незадовољство „новом нормалношћу“
Почетком 21. века можемо рећи: ако не дође до промене енергије, Русију чека гора судбина од оне која је задесила колонијалну Индију
Позив Влади Србије: Хитно одобрите ивермектин за спречавање и лечење ковида
Позивамо Владу да хитно препоручи индијски комплет за спречавање и лечење ковида састављен под надзором СЗО и америчког ЦДЦ-а, с лековима које препоручују стручњаци из разних крајева света
Никола Варагић: Имунитет
Да ли би Србија имала мање умрлих да је у еколошком и хигијенском смислу чиста као Јапан, да грађани једу здраву храну, мање пуше и да редовно вежбају као Јапанци
Драган Крстић: Обретење Лазарево
Лазара, поседника апсолутне аутономије, али и симбола и весника сваке будуће аутономије, носио је српски народ у себи и са собом у својим бескрајним сеобама
Писмо патријарха Павла Милораду Вучелићу: Безумно весеље у доба слома (1995)
Подсетио бих јавност на једно друго писмо патријарха Павла које је такође упућено господину Милораду Вучелићу у тренутку када је 300.000 Срба у колонама бежало из Крајине
Духовна хајдучија: „Када дунем и ватру сунем…!“
Сва несрећа савременог човечанства потиче не само одатле што су ОНИ уверени да знају боље од нас, него што и нас саме у то хоће да убеде, па чак и наведу да им одамо признање
Слободан Антонић: EУ српској деци – мораћете да ме заволите
„Где сте били деведесетих? Колико сте села спалили? Јесте ли довели кући бар један фрижидер, прстен или златан зуб? Јесте ли убили бар једног човека у Сребреници? Укопасте ли неког Албанца у масовну гробницу?“
Александар Сарачевић: Екуменизам као извор наших недаћа
Треба да раскинемо везе са екуменским покретом оваквим какав јесте јер је он, по речима светог Јустина Поповића – свејерес, односно скуп свих постојећих јереси
Никола Маловић: Смрт fašizmu
Наратив звани корона, пун је мотивских рупа, лажан је, под венецијанском је кринком, оном демонском, и сасвим је невјероватно колико је људи насјело, и својом вољом одлучило да се боде. Вакцина је fašizam
Слободан Владушић: Нобелова награда за књижевност Мегалополиса
Ако уистину ни по чему није део танзанијске културе и књижевности, каквим га представљају глобални медији, чијој онда то култури и књижевности припада овогодишњи нобеловац Абдулразак Гурна
Светозар Поштић: Снови и заблуде руске интелигенције
У овом тренутку Русији је, можда више него икад, потребан истински културни препород, али овога пута предвођен интелектуалцима спремним на жртву
Илија Пјешчић: Дневник повратника – како сам отишао и зашто сам се вратио
Одлазак је био и исход ситуације коју је наметнуло тадашње време. А данас, да ли би и данас био исход исти? Да сам данас завршио факултет, који би ми избори били
З. Чворовић, Ч. Копривица, Н. Милованчев и Н. Живковић о позиву Драга Пилсела на дијалог
О наступу на српској државној телевизији хрватског политичког теолога и екуменског делатника Драга Пилсела пишу Часлав Д. Копривица, Никола Милованчев, Никола Н. Живковић и Зоран Чворовић
Владимир Нимчевић: О буњевачкој историји и историографији
У сенци мађарске историографије, родољубиво буњевачко свештенство изнедрило је током 1870-1900. клицу онога што се може назвати буњевачком историографијом, или прецизније – историјском самоперцепцијом
Раби В. Седрак: Утицај авганистанске кризе на системе европске безбедности
Централно место предавања било је посвећено утицају авганистанске кризе на европску безбедност и таласу миграција који је уследио непосредно по освајању Кабула
Аустралија прави карантинске кампове за „текуће операције“ и смештај оних „који нису имали приступ вакцинацији“
Очекујемо да ће постојати стална потреба за карантинским смјештајем, рекао потпредсједник владе Квинсленда Стивен Мајлс
Милутин Ђуричић: Обичаји и веровања Албанаца
Дугогодишњим истраживањем албанских обичаја, посматрањем суднице и улице, града и села и анкетирањем великог броја известилаца, као адвокат на Косову дошао сам до извесних сазнања која је корисно забележити
Никола Варагић: Опозиција крупном капиталу
Шта значи бавити се политиком, а не бавити се и економском политиком? Како ћеш да подигнеш животни стандард Ако ништа не знаш о привреди, можеш једино да гледаш/контролишеш грађане преко видео надзора
Духовна хајдучија: Бити у праву или бити у Истини
Креатори актуелног поретка вешто су искористили једну од човекових највећих слабости: потребу да се „буде у праву“. Та је потреба јача од жудње за истином, за слободом, за разумевањем света у којем живимо
Мирослав Здравковић: Приближавање Србије и Бугарске просечној развијености ЕУ 2000-2020.
Бугарска је, из геополитичких разлога, примљена у ЕУ у 2007. када је њен ниво развијености био на 38,6% просечног у ЕУ. Србија је у 2020. достигла 43% развијености ЕУ и њено учлањивање у ову организацију није на видику
Миша Ђурковић: Више се не говори о евроинтеграцијама, већ о томе да Србија буде „део западног поретка”
Како да постанемо део западног поретка? Да зауставимо кинеско присуство, уведемо санкције Русији, признамо Косово, охрабримо Додика да и он постане део истог поретка, прихватимо латиницу и изнад свега да уђемо у НАТО
Митрополит морфски Неофит: Наставићу проповеди и наступе без помињања вакцинације
Aрхиепископ Хризостом и председник брину се о свим људима, вакцинисаним и невакцинисаним, и ја сам митрополит свима: и вакцинисанима и онима који су одбили да се вакцинишу, рекао митрополит Неофит
Горан М. Јанићијевић: Кад проф. З. Радовановић мери националну интелигенцију на основу степена вакцинисаности популације
Зачудо, није ме погодило суочавање са чињеницом властитог „дефицита интелигенције“, штавише, „решио сам мирне душе“ да ниски коефицијент интелигенције поделим са проскрибованом ми нацијом
Иван Т. Лукић: Тоталитаризам и процес обликовања масе
Обликована маса је способна да учини најгоре злочине у вери да чини свету дужност, уверена да штити друштво од изопачених појединаца
Епископ аустралијско-новозеландски Силуан: Срби неће у окове
На десетине породица наших верника напуштају Аустралију и одлазе у Србију. Ми нисмо народ који се лако може ставити у окове, рекао владика Силуан
Војислав М. Станојчић: Премијерка Ана дрвени адвокат Александра Вучића и Синише Малог
Mа колико Ана стрепела за судбину свога „шефа“, она не заборавља да притекне у помоћ и своме министру, Синиши Малом, када се његово име појавило у „Пандориним папирима“
Валентин Катасонов: Католицизам – ђаволова замка или Достојевски о римокатолицизму
Године 1873. Достојевски пише: Римска црква, у облику у коме се сада налази – не може постојати. Она је то сама јасно рекла, изјавивши да је њено царство од овог света
Андреј Фурсов: У току је првобитна акумулација контроле понашања људи
Човек који куца на рачунару и нешто наручује, мисли да је потрошач. Не! Он је сировина, истиче Фурсов
Милорад Вучелић – човек за сва времена, све режиме и све ордене
Биографија Милорада Вучелића, новопеченог добитника Ордена Светог Саве другог реда Српске православне цркве
Небојша Катић: Идеологија и социјална политика
Све и да кретенизација није глобални феномен, либерална друштва танушне идеологије немају заштитне механизме којима могу зауставити социјалну ерозију
Матија Бећковић: Рушење Његошеве капеле – највећа уметничка побуна у СФРЈ
Деценијама је поводом рушења Капеле на Ловћену вођена најзначајнија дебата која се икада водила око једног споменика и покренута „суштинска питања естетике, теорије уметности и културне историје“
Горан М. Јанићијевић: О „бекетовским синдромима“ у пандемији ковида на основу текста Николе Маловића
Утемељено је Маловићево повезивање социолошког и здравственог проблема, те запажање да се у околностима пандемијског лудила готово са сетом сећамо „шизеле“ из 1999.