Милорад Вучелић – човек за сва времена, све режиме и све ордене

Биографија Милорада Вучелића, новопеченог добитника Ордена Светог Саве другог реда Српске православне цркве

Фото: Агенције

Новопечени добитник Ордена Светог Саве другог реда Српске православне цркве, Милорад Вучелић, прво нас је водио у комунизам, па у социјализам, онда је постао предводник Српства, а сада ће нас – по ордену судећи – и оправославити.

Доносимо његову биографију са сајта Истиномер. Оно што у тој биографији, а ни у осталим другосрбијанским животописима г. Вучелића, не пише јесте податак да је за време његовог директоровања РТС-ом пад Книна и Републике Српске Крајине била вест тек за двадесети минут вечерњег Дневника. Надамо се да та референца није била кључна за наше архијереје при додели ордена који носи име најсветијег оца нашега Саве.

Стање ствари

СПЦ: Орден Светог Саве другог реда Милораду Вучелићу

Истиномер: Биографија Милорада Вучелића

Рођен је 1948. у Сивцу код Црвенке.

Основну школу завршио је у Црвенки, а гимназију у Врбасу. Дипломирао је на Правном факултету у Београду.

У званичној биографији наводи да је новинарску каријеру почео још за време студија, пишући за Студент, Видике и Поља.

„У то време активан је учесник студентског покрета 1968. на Универзитету у Београду. Управо у периоду бурних друштвених превирања постаје и главни уредник Студента“, истиче.

Додаје да је новинарством и „културно-уметничким радом“ наставио да се бави и након студија, пишући за Књижевну реч, Књижевне новине, Политику и НИН.

Од 1977. до 1985. године био је директор Студентског културног центра, где је, наглашава, „запамћен по развијању алтернативних пројеката“.

Уредник НИН-а постаје 1985. године, а на тој функцији задржао се до 1991. Био је и управник „Звездара театра“ и уметнички директор „Будва град театра“.

Милорад Вучелић (Извор: srbijadanas.net)

„Први пут након учешћа у револуционарним студентским превирањима с почетка седамдесетих, политиком поново активно почиње да се бави 1992. Тада, након Другог конгреса СПС, постаје члан Извршног одбора ове партије. Годину дана касније бива изабран за народног посланика СПС у Народној скупштини Републике Србије, а убрзо постаје и шеф посланичке групе ове партије у републичком парламенту. На овој функцији залагао се за одбрану српских националних интереса у условима њихове опште угрожености ратовима који су вођени на просторима бивше Југославије“, истиче у биографији.

Од 1991. до 1992. години налазио се на функцији генералног директора РТВ Нови Сад, а од 1992. до 1995. године био је генерални директор РТС-а. Како пише недељник Време, као директор РТС-а „дубоко ће се урезати у сећање свима који су себе сматрали демократском јавношћу“.

„Суноврат који је тада настао и чија је једна од перјаница био управо Вучелић, испоставило се, оставио је јачи утисак од свега што је овај човек урадио пре тога или што ће можда урадити после. Телевизију је тада и буквално заклопио у Милошевићеву ,Бастиљуʻ, а кад су се радници побунили, њих око хиљаду и по послао је на принудни одмор, објаснивши да је то ,рационалноʻ. Из јавног дискурса изоловао је све што је заиста било рационално, ,другачијеʻ, па су политички неистомишљеници за њега постали непостојећи.“ (Време, 5. 11. 2015. године)

Извор: Новинар.рс

О одласку са РТС, Вучелић наводи:

„Због суштинских разлика у виђењу одбране националних интереса, демократизације друштва и форсирања ЈУЛ-а, 1995. долази до сукоба и разлаза са СПС-ом и Слободаном Милошевићем. Те године постаје председник Управног одбора издавачке куће Комуна.“

Како подсећа, на политичку сцену се вратио 1997. године, „изазивајући велико изненађење јавности повратком у СПС“.

„Од политичких противника стизала су бројна тумачења овог његовог геста. Милорад Вучелић, међутим, објашњава свој повратак жељом да се искористи повољна прилика за демократизацију друштва и спровођење реформи ,изнутраʻ. Након увиђања чињенице да у том тренутку и на тај начин то ипак није било могуће, 1998. године долази до поновног разлаза са СПС-ом“, наводи у биографији.

Ипак, медији су нешто другачије извештавали о његовом одласку из СПС.

„Због недоличног понашања и нереда које је нанело штету политичком угледу и ауторитету СПС, извршни одбор СПС једногласно је разрешио Милорада Вучелића чланства у Главном одбору СПС и са функције народног посланика.“ (Глас јавности, 13. 11. 1998. године)

У част канске Златне палме: Емир Кустурица, Милорад Вучелић, Марко Милошевић, Јовица Станишић и Зоран Лилић (Извор: slobodnabosna.ba)

Од 1997. до 1999. године обављао је функцију председника Управног одбора АД „Телеком Србија“.

После Петог октобра оснива Демократску социјалистичку партију (ДСП), „која након мање од месец дана постојања остварује услове за учешће на изборима за посланике у републичкој Скупштини“.

„Као разлог оснивања ДСП-а Вучелић наводи потребу постојања здраве и снажне партије левог центра, истичући да без такве социјалистичке партије нема ни равнотеже на политичкој сцени Србије“, пише у биографији.

Странка је, међутим, на парламентарним изборима у децембру 2000. освојила свега 31.973 гласова (0,85 одсто).

„Милорад Вучелић познат је и као ватрени љубитељ рукомета. Био је председник Рукометног савеза Југославије (1997-1999), што наводи као једну од најдражих функција у каријери. Активном раду у рукомету враћа се 29. августа 2001. године, поставши председник Рукометног савеза Србије. На тој функцији остаје све до јула 2003. године“, истиче у биографији.

У фебруару 2003. године, после Конгреса Социјалистичке партије Србије, ДСП колективно приступа СПС, а Вучелић постаје један од потпредседника Главног одбора.

У марту 2003, после убиства премијера Србије Зорана Ђинђића, ухапшен је у акцији „Сабља“.

„У време Сабље био 12 дана у самици, штрајковао глађу и смршао 15 килограма. Пуштен је после 20 дана и поднео захтев за одштету“. (Време, 23. 3. 2006. године)

После парламентарних избора у децембру 2003. године изабран је за посланика СПС у Скупштини Србије.

У марту 2006, након смрти Слободана Милошевића, чију је сахрану у Пожаревцу Вучелић организовао, према писању медија, уследила је борба за челно место у СПС.

Милорад Вучелић и Ивица Дачић (Извор: Новинар.рс)

Прес објављује кратак интервју са Ивицом Дачићем у ком за Вучелића каже: ,Милошевић се још није ни охладио, а он већ креће у кампању. Толико о његовом поштовању мртвог председника. Испада да се боримо за тестамент као Топаловићи. Ја то не желим да радим.ʻ На питање Преса да прокоментарише изјаву Вучелића да ће с радикалима кренути у обарање Владе тек кад консолидује партију, Дачић каже: ,Видели сте протеклих дана шта је Вучелић причао о Милошевићу све до 2004. Зар заиста мислите да ико озбиљан у СПС-у верује Вучелићу?ʻ Милорад Вучелић за данашњи Курир каже да не бежи од преузимања кормила странке јер ће ускоро морати да буде разговарано и о Милошевићу и о странци и о руководству. ,Милошевић је за живота предлагао да ја водим странку у његовом одсуству, али, као ни остале, ни та његова одлука није уважавана. Нису га консултовали кад су на председничким изборима кандидовали Дачића, па прошли катастрофалноʻ, каже он“. (Б92, 20. 3. 2006. године)

На самом крају 2006, на скупу, којем је присуствовало 2.235 делегата СПС, за новог председника изабран је Ивица Дачић.

„Нови председник СПС, после два драматична изборна круга, постао је досадашњи председник Главног одбора странке Ивица Дачић. Он је у другом кругу победио Милорада Вучелића са 495 гласова разлике, односно за Ивицу Дачића гласало је 1.287, а за Милорада Вучелића 792 делегата. У првом кругу, Дачић је освојио убедљивих 1.089 гласова, и за свега двадесетак остао ускраћен за тријумф још у првој фази гласања. Вучелић је, са 633 гласа подршке у првом кругу, био далеко испод Дачићевог резултата, док су Зоран Анђелковић и Петар Шкундрић добили 309, односно 196 гласова.“ (Политика, 4. 12. 2006. године)

Убрзо Вучелић напушта СПС. Тада је изјавио да оснива нову партију.

„Тачно је да планирам да направим нову партију. Биће то модерна, левичарска партија, јер сам ја, као што знате, од рођења левичар.“ (Прес, 7. 2. 2007. године)

Милорад Вучелић и Оливера Ковачевић (Извор: Новинар.рс)

У фебруару 2008. покренуо је лист Печат.

„Биће то озбиљан антиглобалистички лист леве оријентације, једна бритка критика дивљег капитализма. Ускоро ће бити окупљена редакција и верујем да ће то бити један добар и проницљив колектив“. (Вечерње новости, 2. 2. 2008. године)

У октобру 2015. као потпредседник ФК „Партизан“ једногласно је изабран за првог човека Југословенског спортског друштва „Партизан“, а годину дана касније изабран је за председника Фудбалског клуба „Партизан“.

У септембру 2017. именован је за в.д. главног и одговорног уредника Вечерњих новости и свих издања компаније „Новости“.

Наслов и опрема: Стање ствари

(Истиномер)

Тако је говорио Вучела

Када сам био на функцији, биле су то године велике муке и никада се нисам осећао нешто важним. Тек сада када видим ове који су данас на положајима, помислим да сам и ја могао да се правим важним и значајним док сам био власт.
као социјалиста, 2002, ИД

У фебруару 1992. Милошевић је био врло непосредан. Деловао ми је смирено, озбиљно, прилично усамљено, као сваки државник. Ако говоримо лично, Милошевић је интелигентан, обавештен, свашта зна и уме да буде духовит. Када нешто није могао до краја да образложи, волео је да каже: „Ти то не разумеш“, што је био знак да је разговор завршен.
као потпредседник СПС-а, 2004, српско издање Плејбоја

Он [Милутин Мркоњић] ми сада личи на мачку повађених зуба која лежи у свачијем крилу, а подсетио бих га да смо сви ми некад поред тигра Милошевића изгледали као дивљи рисови.
као члан ГО СПС-а, 31. август 2008, Глас јавности

Милорад Вучелић (Фото: Вечерње новости)

Та кривична пријава је очајнички, политикантски потез који нема везе ни са правом ни са памећу. Њихов обавештајни задатак је да кажу да Срби нису били угрожени већ нахушкани. Изузетно сам поносан на оно што сам радио и мислим све најгоре о НУНС-у.
као бивши уредник и директор РТС-а, о пријави коју је против њега поднео НУНС, 10. јул 2009, Курир

Одласком Милошевића, у мени се угасила амбиција за бављење политиком. Сада је наступило време друге политике, без принципа, уверења.
као бивши функционер СПС-а, 29. јул 2009, Вечерње новости

Управа клуба издала је читуљу зато што је он наш навијач и јер смо осетили потребу. Оптужен је да је напао [директора Партизана Милоша] Вазуру, али је на суду доказано да је чист. Можда има још много осуђиваних навијача, ми то не знамо. Нисмо завод за спровођење санкција, већ постоје органи за то.
као председник ФК Партизан, о убијеном вођи навијача Александру Станковићу, 26. октобар 2016, Танјуг

Држава мора бити упетљана у медије, управо због информација и због општег духовног стања, идентитета и правилног информисања нације.
као в.д. главног уредника Вечерњих новости и високи функционер СПС-а током 1990-их, новембар 2017, ТВ Прва/Танјуг

Од натприродних ствари у животу сам видео само натприродно добре рибе.
социјалиста, о чудима и натприродним појавама, 5. јун 2007, Курир

Прочитајте још



Categories: Преносимо

Tags: , , , , , , ,

12 replies

  1. Црква као да се труди да оно мало верујућих гурне што даље од себе. Искрено – ништа не разумем…

    62
    6
  2. Ovakve bitange uništavaju naše srpstvo.

    37
    5
  3. @Милорад Перовић

    Ето одговора у претходном тексту и у коментару Александра (https://stanjestvari.com/2021/10/08/orden_svetog_save_g_miloradu_vuchelitshu/#comment-173628), као и неколико текстова даље (https://stanjestvari.com/2021/10/08/dijalog-o-stepincu/). Обратите пажњу на састав „наше“ момчади у преговорима и на очекивања од екуменистичке клике у вези заташкавања вишевековних римокатоличких злочина укључив и оне најзверскије. Тако мали Перица (да не кажем нешто друго на Пери*) треба да замишља и да спроведе помирење. У вези овог и оног претходног лауреата остаје нам да се запитамо да ли се ради о кусуру или о авансу јер је свакако о трансакцији реч.

    12
    4
  4. @Милорад Перовић
    „Црква као да се труди да оно мало верујућих гурне што даље од себе.“

    Уопште то не доживљавам тако. У цркву идем због себе и због своје деце, а не због свештеника, или владике, или патријарха. Откад идем у моју садашњу парохију, сви свештеници су били одлични. Наш владика је новотар, али срећом ретко долази па нас не смара пуно својим новотаријама. Најважније је имати доброг свештеника, он је ту стално, а остали се појављују ретко па их је могуће занемарити.

    Ово вам говорим не да бих се хвалио својом побожношћу, него да укажем да ме готово уопште не занима коме црква додељује ордене и због чега. Какве то везе има са мојим спасењем? Никакве.

    Неспорно је да је Вучелић камелеон; ко од политичара није? А он је политичар пре свега осталог, иако се политиком званично бавио повремено. Али орден је добио не због тога што је камелеон него што је цркву пустио на ТВ кад то нко други није смео или био спреман да уради. А и основао је Печат, што је значајна заслуга, мада није то наведено у образложењу доделе ордена.

    Сигуран сам да се многи коментатори неће сложити са мном, што ме такође није брига јер њихово слагање или неслагање такође нема везе са мојим спасењем. Не полажем рачуне ником.

    30
    16
  5. Da samo „malčice“ podsetim komentatore i čitaoce a posebno „Sudije“ , na ovom portalu.
    Rođen sam 50- i neke godine.
    Čitao sam i bio preplaćen na NIN , od 80-tih godina,
    kada je upravo gospodin Milorad Vučelić , bio glavni
    urednik ( da se podsetimo , danas je to Ćulibrk , gazde
    NIN-A , su u toblerone zemlji , fiktivno) , a tadašnji
    NIN , je bio Srpski nastrojen , u tadašnjoj SFRJ ,
    u kojoj je malo šta od štampe to bilo .
    NIN-ovu pretplatu sam otkazao, kada je umro
    Momo Kapor , koji je pisao za NIN.
    To mi je bio „jedini razlog “ , da čitam NIN .
    Ostalo u njemu je već bilo „zagađeno“ ,
    belo svetskom građanštinom.
    Tada se izdaje list PEČAT , koji je jedini u Srbiji , pisao
    na Srpskom narodu razumljivom jeziku, sa Srpskim
    pogledom , i sa Srpskim “ Naočarima“ , na Srpske
    probleme i bez predhodno dobijenih , isflitriranih ,
    pogleda i mišljenja, koja su dominantno bila prisutna u
    već „Prodatim“ , medijima , sa predznakom
    „demokratski, objektivno , nezavisno ali sve na štetu
    majke Srbije , a sa Demokratskim Vlasnicima , iz zemalja koje su Majku Srbiju, napadale još od
    vremena Crnog Đorđa.
    Odmah sam se pretplatio, na Pečat.
    Nisam ni znao da je glavni urednik gospodin
    Milorad Vučelić.
    Slučajno opet „Neko“, o Srbiji piše onako kako Srbi i misle , a pogotovo „Osećaju“.
    Uslov je da jesu Srbi i Srpkinje kojima netrebaju ,
    naočare izrađene na Demokratskom zapadu , da bih
    videli i razumeli sami sebe.
    Da se samo malo podsetimo koliko je Srba i Srpkinja
    od vremena mode nošenja „CRVENIH“ košulja sa
    predznakom “ Bratstva i jedinstva svih naših naroda i narodnosti“ , prešlo u košulje “ ŽUTO-PLAVE “ , sa
    predznakom “ Demokratije i ljudskih prava , svih svetskih proizvođača brendova“ , i nastavilo da
    prodaje ISTU priču , Srpskom narodu.
    G- din Milorad Vučelić , to nije.
    Ako ništa drugo , nego naprotiv zbog toga mu svaka čast.
    Malo li je u 80- tim godinama to biti a posebno
    danas u 2000- tim godinama to biti , kada smo pored
    starih Srpskih neprijatelja , dobili toliko “ novih“
    Srpskih demokratskih prijatelja.
    I još nešto , molim vas k’o boga , čak i vas moje
    Srbe i Srpkinje , koji /koje iz ko zna kojih razloga ne verujete u Boga Oca , da pokažete malo više vašeg
    razumevanja za jedinu Srpsku ustanovu koja je
    opstala svih ONIH I OVIH , vremena , posebno kada naši predhodnici , nisu mogli ni da pišu a bogami ni da čitaju , a nisu joj tako „Sudili“ , pa je valjda SRPSKI ,
    da i mi današnji Srbi i Srpkinje , podarimo malo više
    ljudske milosti prema Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi.
    I prema Miloradu Vučeliću , a
    pogotovo prema Svetom Savi.

    24
    14
  6. Пре него што се бацимо каменом на Мајку Цркву (Боже опрости!) како би било да застанемо и поводом овог текста прочитамо и коментаре једног Срба који памти и Марка племенитог.

    Могуће је ипак да Патријарх СПЦ и још понеки владика понешто знају шта раде и да је то што раде на ползу народу Цркви. Допустимо дакле и ту могућност…

    20
    16
  7. @Srbin koji (ne) pamti

    Komentar Vam je nesto najduhovitije sto sam ikada procitao!Covek koji je unistio sve cega se dotakao od RTS-a, rukometa, sada „Novosti“, cija cerka je studirala na nekom svajcarskom univerzitetu za bogate, komunista sa tompusom i viskijem…Da parafraziram jedan nas film:“Pa, to nije Vucelic, to je neki mnogo veci heroj!“ Treba mu dati orden „Obilica“ za popusenih 15 789 325 tompusa i popijeno Balticko more viskija. Pomalo je takijeh junaka, ka’ sto bijese Vucelicu Milorad!

    A ono „…ako nista“, to se kod svakog moze naci i od ovog ce ostati, ako nista, putevi i pruge.Znaju oni kako Srbi (ne) pamte!

    25
    9
  8. Inace „Covek za sva vremena“ je za mene znacilo sasvim suprotno:

    youtube: A Man for All Season – The Devil Speech

    12
    3
  9. Пинк је добар јер понекад пусти Трагаче?

    12
    2
  10. Klasican agitpropovac blizak tajnoj policiji i vlasti u svim vremenima , takvi su nedostojni bilo kakve nagrade

    15
    4
  11. Sta li biti nas otac Sveti Sava rekao na sve ovo? Zapita li se neko uopste?

    8
    3
  12. Човек за све режиме и све прилике, АЛИ УВЕК УЗ ВЛАСТ И НОВАЦ, Милорад Вучелић је, пре неколико година, напао демонстранте – противнике Александра Вучића.

    Напао ја људе који лупају у шерпе и који су – како он каже – волели Југославију и у њој стекли статус, имовину, углед и звање . . .

    У Југославији је баш он – Вучелић, све стекао. Био је главни уредник СТУДЕНТА 1973 ( познат је његов уводник “Не дам Југославију”), секретар Студентског Културног Центра, директор Звездара Театра, главни уредник “Књижевних новина”, НИНа . . .

    Био је директор Милошевићеве Бастиље, са које је пуштао у “Дневник” крваве призоре, лешеве, разлупане лобање, подгревајући ионако ужарену ратну атмосферу.
    МАЛИ ГЕБЕЛС !

    И баш данас, у ДАНАСУ, Милојко Пантић се сећа :

    “Bio sam dežurni sportski novinar u Dnevniku RTS avgusta 1991.
    Na samom kraju Dnevnika pročitana je dramatična vest ilustrovana gomilom crnih plastičnih vreća u kojima se u to vreme iznosilo smeće iz stanova.
    Državna agencija Tanjug je javila da su u okolini Vukovara pronađena iskasapljena tela srpske dece koje su ubile ustaše.
    Dva sata posle te izmišljene vesti u Dnevniku, tenkovi JNA su krenuli prema Vukovaru a građani Novog Beograda obmanuti lažnom vešću ispratili su to posipajući ih cvećem.
    A kada je u Večernjim novostima objavljena čuvena slika velikog srpskog realiste Uroša Predića „Dečak na majčinom grobu“ sa potpisom ispod slike: „Fotografija srpskog dečaka kome su ubili majku“, sebi sam stavio u zadatak da ću dok sam živ, svedočiti protiv projektanata najveće ratne nesreće u Evropi posle Drugog svetskog rata . . . “

    Цео чланак у ДАНАСу :

    https://www.danas.rs/dijalog/licni-stavovi/nekaznjeno-zlo-se-vratilo/

    2
    7

Оставите коментар