Тај важан Закон у области људских права се често и неправедно “банално интерпретира” искључиво као закон који уређује питање родно осетљивог језика, оценила Мацура
Фото: Снимак екрана/РСЕ
Министарка без портфеља Татјана Мацура оценила је да се Закон о родној равноправности “ничим изазвано” нашао на мети појединаца и екстремних организација у Србији.
“Свакоме ко је Закон прочитао остаје нејасно зашто је то тако, с обзиром на то да овај закон третира многа питања од којих као веома важно могу да издвојим рецимо питање које се односи на признавање права на бесплатну здравствену заштиту оних који су данас из различитих разлога економски неактивни, а међу којима има и мушкараца и жена”, навела је Мацура у саопштењу.
Оценила је да се тај важан Закон у области људских права често и неправедно “банално интерпретира” искључиво као закон који уређује питање родно осетљивог језика, што је, према њеним речима, најмање важно питање које уређује, а не као Закон који у највећој мери третира важна и осетљива питања као што је препознавање неплаћеног кућног рада.
“Не сумњам у то да би било политички корисно подилазити интересима мањих и већих екстрема, али исто тако не сумњам у јачину једном донете одлуке да се нашим грађанима живот учини квалитетнијим и бољим”, навела је Мацура.
Ако и буду постојали проблеми са применом Закона, што, како је додала, свакако не би било први пут у правној пракси у Србији, држава ће бити ту да чује све интересне стране, седне за сто и разговара о свим нејасноћама које евентуално постоје.
Наслов и опрема: Стање ствари
(Бета/021.рс, 11. 6. 2024)
Categories: Гостинска соба
Мацура је потпуно у праву. Овом, у једном делу стварно лошем, закону лингвисти дају примат у односу на много скрнавији закон о заштити српског језика и ћирилице који је ем противуставан, ем је катастрофално погубан по о(п)станак српског писма. А лингвисти су чак подржали такав закон.
ре: Драгољуб Збиљић: Ајд сад да платиш казну по том закону који га оправдаваш да није лош.
Написао си родно некоректну реч „лингвисти“, као да се само мушкарци могу бавити тим послом.
Ne postoji neplaćeni kućni rad. Ukoliko dođe do sudskog utvrđivanja bračne tekovine, što se najčešće dešava pri razvodu ali i ne mora sud pored suprugine plate uzima u obzir i vođenje domaćinstva i rađanje i podizanje dece.
Кајзер М
Рекао сам, исправно, тачно овако: „Овом, у једном делу стварно лошем, закону лингвисти дају примат у односу на много скрнавији закон о заштити српског језика и ћирилице који је ем противуставан, ем је катастрофално погубан по о(п)станак српског писма. А лингвисти су чак подржали такав закон.“
У једном, дакле, делу тај „стварно лош закон“ — увео је казне које се неће моћи спроводити у новчаној глоби грађана. Јер, не морају сви грађани у Србији владати српским језиком, и нико нормалан у свету није увео новчане казне за оне који не знају сва језичка правила. За непознавање језичких правила свуда у свету је могућа казна непролазном оценом, а никада и нигде новчаном казном — глобом. Зато неће ни мене казнити што сам употребио именицу „лингвиста“ у граматички женском роду а у природно мушком у српском језику. Мада, ја јесам за то да, када је реч о жени лингвисткињи, да се она тако (лингвисткиња) зове. Али када се употреби реч „лингвисти“, та реч обухвата и лингвисте и лингвисткиње.
А српски лингвисти себе перу оштрим нападима на овај закон од своје глупе подршке још неуставнијег Закона о употреби српског језика и ћириличког писма који је увео чак и оригиналну светску глупост у правн(ичк)ој и лингвистичкој струци да по том српском закону из 2021. године постоји одредба по којој чак ни сви грађани (као у робовласништву) немају иста почетна демократска ни права ни обавезе.
@Драгољуб Збиљић
„Али када се употреби реч “лингвисти”, та реч обухвата и лингвисте
и лингвисткиње.“
Можда би се зналаштво/знање језика могло звати/именовати као
“језичарење“ (средењи род!), а онда извести мушки род као – “језичар“
и женски род као – “језичарка“.
“Може да бидне, ал` не мора да значи!“
@ Драган Славнић
језикословље ⬅️ лингвистика
језикословац ⬅️ лингвиста
језикословка ⬅️ лингвисткиња
@Дана Тан
Свакако, може и тако!
Али то некако “звучи“ сувише (“велико“) срБски за срПисте и
неприхватљиво за “роднојезички“ ЛГБТ, зар не?
“Језикословље“, некако, сувише одише светосавско-православном
прошлошћу, а лингвистика “врца“, “искри“ европејском будућношћу
слоганом – “У ТРИ ЛЕПЕ (родно-равноправне) МАТЕРИНЕ“!
@ Dragan Slavinic da li Srpska Narodna Odbrana zvuci manje cestita I rodoljubljiva ?