Андреј Фурсов: У току је првобитна акумулација контроле понашања људи

Човек који куца на рачунару и нешто наручује, мисли да је потрошач. Не! Он је сировина, истиче Фурсов

Доба надзорног капитализма, књига Шошане Зубоф

(Накануне.ру, 26. 9. 2021)

У свету је у току процес првобитне акумулације нематеријалног карактера, који ствара основу за нови друштвени систем, користећи могућности дигиталних технологија. О контурама овог система и његовом теоријском разумевању говорио је за „Дан ТВ“ историчар и мислилац Андреј Фурсов, представљајући књигу Шошане Зубоф (Shoshana Zuboff) Доба надзорног капитализма (The Age of Surveillance Сapitalism, књига је објављена на српском језику у преводу Јелене Петровић, Клио, Београд, 2021). Упознаћемо читаоце са најважнијим деловима његовог излагања.

Зубоф пише да надзорни капитализам није контрола над средствима за производњу, већ над средствима за модификацију потрошње. То јест, главни фактор који се отуђује јесте – понашање, примећује Фурсов.

„Она пише да је Гугл изумео надзорни капитализам, као што је почетком ХХ века компанија Џенерал Електрик (General Electric) изумела менаџерски капитализам и масовну производњу. Но, заједно са Гуглом – ту су и Мајкрософт, Фејсбук и тако даље. Производи надзорног капитализма нису продукти који учествују у размени вредности, што је карактеристично за капитализам. Они не стварају конструктивне односе ‚произвођач – потрошач‘, већ ‚пакују‘ наше понашање, навике и искуство тако да служe туђим интересима. Човек постаје сировина.

Шошана Зубоф (Фото: Тајм магазин)

Овај надзорни капитализам зна све о нама, а ми о њему – практично ништа. Ако је индустријски капитализам процветао науштрб природе, онда се информациони капитализам гради на рачун људске природе. Но, у томе је ствар – то више није капитализам. Зато што је капитал – опредмећени рад, који се може уложити (у производњу или неку другу делатност, прим. прев) и створити нову вредност. Ако је реч о контроли друштвеног понашања посредством ваших потреба, или колико пута кликнете мишем – и то се бележи – то већ није капитализам. Овде је објект присвајања сам човек“ – каже Фурсов.

Понекад нови систем називају дигитални феудализам. То је грешка, истиче историчар. У феудализму су отуђивали у односу на човека спољашње факторе, пре свега власт располагања земљом. ИТ-корпорације отуђују човекову власт над собом, сопственим потребама и избором.

„Године 2004. Гуглов Џимејл почео је да скенира личну преписку да би је искористио за циљеве рекламирања. Године 2007. Фејсбук је отпочео пројекат Бикон као нови начин социјалног ширења информација. Заправо, он је дозволио оглашивачима на Фејсбуку да прате кориснике и открију шта купују, без њихове дозволе. То јест, појавио се нови облик економске власти, но за њом следи и политичка власт. Зубоф говори да се citizens претворио у netizens – житеља мреже. А они су лишени права на приватност. Чим изађете на мрежу са вашом приватношћу је завршено.“

Друштвене мреже

„Веома је интересантан термин ‚бихејвиорални вишак вредности‘. То јест, понашање постаје тај вишак вредности. За разлику од индустријских предузећа, Гугл као вишак вредности присваја човеково понашање. То јест, човек се присваја у целини као потрошачка индивидуа. Њега облажу паучином потрошачких информација. Нико се није досетио да се овде не ради само о новом облику експлоатације, већ новом виду човековог отуђења. При чему је оно дошло у облику веома доброг геџета. Субјект је Гугл и комплекс платформи. Они сакупљају податке о понашању људи. То јест, формира се човек који је већ оспособљен за Гугл и зависан од њега. То није резултат унутрашњег развоја дигиталних технологија. Непосредно из дигиталних технологија то не настаје. То је друштвено-економска конструкција. Технолошко уређење је последица друштвеног система, а не обрнуто“ – изјавио је Фурсов.

Ако је масовна производња тежила да створи нове изворе потражње, онда Гугл и њему сличне корпорације изграђују бизнис око растуће потражње оглашивача.

„Човек који куца на рачунару и нешто наручује, мисли да је потрошач. Не! Он је сировина. О њему се сакупљају информације. Реални потрошач Гугла је – оглашивач. А човек је жива нафта. Отуда и атмосфера потпуне тајности на Гуглу“ – истиче Фурсов.

„Долазимо до важног појма – првобитне акумулације. У своје време некапиталистичка првобитна акумулација створила је основу капитализма, пошто сваки систем настаје на вансистемским предусловима. То што ради Гугл и јесте првобитна акумулација, само не капитала, већ некапиталистичких актива за ново уређење. При чему, све је то некако неприметно највећем броју људи. У XVI веку, када је вршено ограђивање, све је било очигледно: људе су изгонили са земље. Данас људе истерују из њихове приватности која омогућава слободу избора. Међутим, функционише и материјални процес – уништење малог и средњег бизниса. На тај начин се рашчишћава простор за ново уређење. И у структурама као што је Гугл долази до међусобног преливања власти и својине. Јер, уколико контролишете понашање људи, то већ није својина – то је власт.

Фото: Борис Реслер/ЕПА

Долази до успостављања корпоративне контроле над одређеним зонама у којима нису на снази државни закони, већ правила дате корпорације. То јест, такве структуре врше институционализацију слободе друштва. У овим структурама постоји сложен трокласни систем акционара, а на врху су један-два човека. Они и доносе све одлуке, то су ,жрециʻ. Повезани су са специјалним службама, дубоком државом и банкама. Оно што Зубоф зове надзорни капитализам и дубока држава – две су форме у којима сазрева принципијелно ново посткапиталистичко уређење. ИТ корпорације конструишу и претендују на друштвене територије, по обиму без преседана, које још нису обухваћене законом, на пример – сајбер простор. Оне су се и упутиле тамо. Овде имамо аналогију са XVI веком у историји капитализма. Северноатлантски субјект га је стварао у својој морској зони, која није била уређена (пиратерија). И освојили су ту територију. Исто се дешава и сада.

ММФ: Кредитну способност условити страницама које корисник посјећује на интернету

Господари ових процеса постају ,жреци информацијаʻ. Они одлучују која информација се даје друштву, која се крије, а која одбацује. Испада да је то расподела знања. Постоји знање за масе и тајно знање. Дигитализација се појављује као оруђе за лишавање права. Моћ ових структура има свој извор у логици акумулације контроле над понашањем. То је принципијелно некапиталистичко уређење. Термин ексесизам (access – енгл. приступ, нап. Стања ствари) одражава суштину ових структура. Оне лишавају огроман део становништва приступа знању. Рецимо Сбер, који је добио велика права у модификацији образовања – то и јесте одсецање огромног дела становништва од знања и образовања. И, веома симболично, људи из Сбера довели су на форум у Санкт Петербургу Дању Милохина (руски модни тиктокер, блогер и репер, прим.прев). Ово и јесте симбол ,масовкеʻ (масовни скуп, прим. прев) која је потребна платформама“ – рекао је Фурсов.

Јевгениј Чернишов

Са руског посрбио: Александар Мирковић

Опрема: Стање ствари

(Сродство по избору, 6. 10. 2021)



Categories: Преносимо

Tags: , , , , , , , ,

3 replies

  1. Паметно и читљиво. @Сродство по избору и @стањествари доказују сродство по избору који није отуђен ( избор – слободна воља по Благодати и Љубави Творца ) од баналности зла као вишак вредности. Овакво сродство, то је већ саборност, а саборност јесте мој избор…

    20
  2. У овом контексту подсетили бисмо на Мосолинијево ауторитарно, недемократско, корпоративно-фашистичко решење о суперкапитализму:

    „РЕШЕЊЕ – Идеал суперкапитализма била би стандардизација човечанства, од колевке до гроба. Суперкапитализам би желео да се све бебе рађају исте дужине како би се колевке могле стандардизовати; сва деца желе исте играчке; да сви људи носе исте униформе, да читају исте књиге … Када капиталистичко предузеће престаје да буде економски феномен? Кад га сама величина претвори у друштвени феномен, и управо у том тренутку капиталистичко предузеће, које се нашло у тешкоћама, пада као мртав тег у наручје државе“.

    Енглески текст гласи:

    “SOLUTION – The ideal of super-capitalism would be the standardization of mankind, from the cradle to the grave. Super-capitalism would like all babies to be born the same length so that cradles could be standardized ; all children to want the same toys; all men to wear the same uniforms, to read the same books… When does the capitalist enterprise cease to be an economic phenomenon? When its very size turns it into a social phenomenon, and it is precisely at this point that capitalistic enterprise, finding itself in difficulties, falls like a dead weight into the arms of the State“.
    – Benito Mussolini, November 14, 1933.

  3. Наредба врховног кловна

    Наредба врховног кловна
    Радује милог мецену
    Нек муче црквена звона
    За нас власт нема цијену

    Како своме да се вратим
    Кад уљез се тамо шири
    Велики брат све нас прати
    Иза завјесе жбир вири

    Мајстор привида – кнез лажи
    У лице сад ми се смије
    Узалуд истину тражиш
    Јер за њу вријеме није

    Момчило

Оставите коментар