Када сам начинила избор да немам децу то је било због тога што ми је било потпуно јасно да је превелика популација наше планете проблем, каже професорка Камила Пармесан
Чланак у Гардијану
Април 2024. године је оборио топлотни рекорд за најтоплији икада још од прединдустријског доба. Предвиђање да ће ова година бити најтоплија од новог система мерења делује као да ће се обистинити. И док климатски активисти ударају у бубањ упозорења, а порицачи глобалног загревања кликћу „објави“ на негативне коментаре на друштвеним мрежама, научници покушавају да огласе аларм и код институција и код шире јавности. Занимљив упитник показао је да многи стручњаци своја сазнања схватају толико озбиљно да на основу њих доносе и најинтимније животне одлуке.
Упитник који је Гардијан послао научницима који су проучавају климатске промене показао је да чак свака пета научница из убеђења бира да нема потомство.
„Осетила сам хормонски нагон, био је врло јак. Тада сам рекла себи – да ли стварно желиш да донесеш дете на овај свет. Чак и пре 30 година било ми је јасно да све иде доврага. Сада имам 62 године и врло ми је драго што немам децу“, каже професорка Камила Пармесан, водећа научница за климатска питања у Француској.
Камила Пармесан (Фото: Lloyd Russell/University of Plymouth)
Није сама. Многе њене колегинице одлучиле су се да немају децу или да имају мањи број деце. У упитнику је контактирано око 843 научника из читавог света, а четвртина су биле жене. Од њих 97 одсто жена је одговорило на упит.
Око седам одсто мушкараца донело је одлуку да немају децу, а неке испитанице су рекле да су већ одавно мајке и да су ту одлуку донеле када је будућност света и наше климе деловала светлије.
„Када сам начинила избор да немам децу то је било због тога што ми је било потпуно јасно да је превелика популација наше планете проблем“, нагласила је Пармесан.
Није само превелика популација забринула научнике. Професорка Реџина Родригез, океанограф на Универзитету Света Катарина у Бразилу одлучила је да нема децу јер страхује за њихову будућност услед промена климе.
„Муж и ја сматрамо да су ресурси на планети превише ограничени. Бирамо да учимо друге и у томе смо се остварили. Нисмо ни тренутак зажалили због своје одлуке“, рекла је професорка.
„Не, нећу имати децу“: Растући тренд
Упитник који је радио „Морнинг консалт“ је 2020. године показао да чак четвртина оних који не желе да имају децу као разлог наводе климатске промене, делом јер не желе да учествују у повећаној популацији и додатној потрошњи ресурса, а делом јер страхују за будућност нових генерација. И анализа Морган Стенлија је показала да „одлука да се одустане од потомства због песимизма везаног за климатске промене утиче на плодност“.
Финансијска компанија „Морган Стенли“: Свака нова беба негативно утиче на климатске промене
Додатна забринутост апстинената од родитељства је и „карбонски отисак“, то јест емисија гасова на коју утиче свако од нас. Процењује се да се одустајањем од једног детета емисија гасова смањује за 58 тона сваке године живота родитеља. Иако је одлука о броју деце лична, научници наводе да је смањење броја деце највећи допринос смањењу карбонског отиска.
Деца нису крај света
Важно је напоменути и став остатка научне заједнице који су се определили за родитељство, они су и даље апсолутна већина. Многи ватрени климатски активисти одлучили су да имају децу и да се, како кажу, баш због њих боре за бољи свет.
Валентин Катасонов: Поводом пола века постојања Римског клуба
„Апсолутно одбијам идеју и као научник и као особа да осуђујемо децу на несрећан живот тиме што смо их донели на свет. Оптимистична сам по питању будућности и постоји много тога што можемо да урадимо да нове генерације имају шансу за добар живот. Узмимо у обзир и чињеницу да се данас живи неупоредиво боље него током прошлог века“, поручила је научница Кејт Стал.
Наслов и опрема: Стање ствари
(Гардијан/Вашингтон пост/НИН, 13. 5. 2024)
Categories: Гостинска соба
Pre više od 40 godina smo pevali tadašnje hit pesme Olivera Mandića :
Poludeću, poludeću sad nek’ me ostave na miru svi,
Poludeću, poludeću ……..
I naravno :
Samo nebo zna, samo nebo zna, koliko te
volim ja ………
Danas pevam :
Poludeću, poludeću sad nek’ me ostave na miru svi iz EU,
Poludeću, poludeću …..
I naravno :
Samo nebo zna, samo nebo zna, koliko te
ne volim EU ja …….
Ja sam Srbin.
Nikada nisam do sada video da ima ovakva
KAMILA.
Nikada nisam do sada video da ima ovakav
PARMESAN.
Od mesa jedem najviše s’ koca skinutu
MANGULICU.
Od sira jedem najviše
KAČKAVALJ.
Ja sam OKORELI Srbin.
Ne jedem a pogotovo ne probam EGZOTIČNE
životinje i EGZOTIČNE sireve.
Znam još od malena šta mi prija u stomaku.
Da me NE boli posle TELO a i GLAVA.
Deda se brinuo za prasetinu.
Baba se brinula za kajmak i sir.
Njih dvoje nisu imali dovoljno vremena da se upoznaju sa :
EGZOTIČNIM životinjama koje bi eventualno trebale da daju SIR.
AKO TAKO ODLUČE.
Znali su KO daje a KO ne može da DA.
Znali su KAKO i KADA.
Znali su ŠTA je i ZAŠTO je.
I najvažnije TO svoje sopstveno SAZNANJE nisu DELILI DRUGIMA misleći da je TO PRIRODNO u PRIRODI u kojoj su se RODILI i vodili RAČUNA o NJOJ i svim ostalima DOMAĆIM životinjama i njihovom BROJU a onome koga su zvali BOG OTAC su ostavili da ON određuje o NJIHOVOM BROJU.
Olivere Mandiću danas ceo dan ću da :
PEVUŠIM tvoje DVE pesmice pogotovo što znam da si se davno POVUKAO iz PRESTONICE u SRCE ŠUMADIJE u ROĐENO SELO i da verovatno i ti ponekad ako već ne zapevaš onda bar pomisliš na stihove :
POLUDEĆU, POLUDEĆU …
SAMO NEBO ZNA, SAMO NEBO ZNA …
Kad sam shvatio kakvi ljudi su vodeći naučnici, i ja sam odlučio da nemam decu.
@Nestaćemo kao braća Toharci
:)))) Браво за коментар
У сличном маниру је рекао и Душко Радовић – Туците децу чим приметите да личе на вас. :)))
Кад постану (овакви) научници/е, већ је касно (додао бих).
Наши медији као и увек само додају уље на ватру уместо да нешто објасне.
Тачно је да је на Западу је тренутно овакав став врло чест. Многи не желе да рађају децу. Но, тачно је и да су они у последњих 30-40 година били систематски изложени пропаганди наратива о пренасељености и неопходности контроле рађања. То се тамо правдало стопом наталитета уколико се не заустави неконтролисано рађање, а потоње је представљано као проблем у рангу са убиствима, глађу, необразованошћу и уживањем опојних средстава. Једино што је притом прећуткивано следеће: не постоји проблем пренасељености, поготово не на Западу. Или талније, он постоји на Западу уз постојећи систем класног друштва, где има земаља у којима обичан човек не може, као код нас, на пример, да купи земљиште јер је оно у рукама неколицине велепоседника, да ли из редова римокатоличке цркве или какве друге тамошње моћне организације. Има држава у којима, рецимо, све комшије морају да се сложе са вашом куповином да бисте постали газда, а комшије су… зна се већ чије. Кад се тако поставе ствари, заиста је оно што није у поседу латифундиста пренасељено.
Укратко, да би се на Западу лоцирао проблем – било какав, па и овај – потребно је мењати комплетан систем. А пошто су људи тамо неспособни за тако нешто јер другачији систем осим тог ког је неопходно мењати да би се постигао бољитак, система класног друштва, они напросто не познају. Зато се окрећу овим наративима о пренасељености и контроли рађања, а научници су у тој игри врло корисни, њима прост свет неретко верује мислећи да из њих избија искључиво знање. Не постаје се ВОДЕЋА НАУЧНИЦА у било чему, па ни у области климатских промена, без проституисања са режимом. Коме то није јасно, нека се ишчуђава због оваквих текстова.
И једно питање за редакцију сајта: зашто уз текстове које преносите не допишете и свој коментар, критику, тумачење написаног? Ваљда је свим мислећим људима постало јасно да је данас једно од већег зла пуко преношење „вести“. Постоји ли неко законско ограничење због којег то чините, претња каквом казном? Јер, овако све делује као стресирање људи. Зар није боље логички објаснити Србима да су овакве изјаве неминовна последица карактера западног света, него подизати нам притисак због свега и свачега и држати овај измучени народ под сталним прединфарктним стањем?
pisah o tome vise puta! Ovo je dobar primer zelene ekologije. Zbog brige za dete, u kakvom ce svetu ziveti, dete se ne radja. Dakle, zbog brige za coveka, coveku se ne dopusta ni da se pojavi u svetu. Ovo je osobina zelene ekologije. Za razliku od crvene, za koju je ekolosko oslobodjenje prirode od coveka moguce samo kao oslobodjenje prirode coveka u oslobadjanju coveka od drugog coveka, ovde se sloboda ogranicava do ponistenja coveka. Kljucno je primetiti ovaj krug. Priroda se svodi na mesto zivljenja coveka, a onda se covek kaznjava u ime nekakve od-coveka-nezavisne prirode i njenog, opet covekovog, cuvanja! Dakle, cuvanje prirode jeste cuvanje prirode od coveka, a cuvanje-od-coveka uvek zahteva coveka nad covekom, nasilje onih iznad! Nedopustanje jos-ne-rodjenima da se pojave, samo je ocigledniji slucaj ovog nasilja!
Ekoloska etika uvodi u medju-ljudsko (a nama je samorazumljivo da je etika nesto iz-medju-ljudi) dimenziju jos-ne-rodjenih. Ali je ona moguca samo iz perspektive da njihovo postojanje u svetu zavisi samo od nase odluke. Dakle i svet i jos-ne-rodjeni su svedeni na sada-postojece. Odnosno, i svet i covek su podredjeni coveku!
Ono sto treba da zamagli ovaj ekstremni antropocentrizam jeste prividna neutralnost „zelene“ tehnologije (o neutralizaciji i tehnologiji procitati tekst Karla Smita: „Doba neutralizacija i depolitizacija“ izasao i na jednom od nasih portala). Mi verujemo da je tehnika nesto neutralno, da koristi svima. To se najbolje vidi u misli da ne ubija oruzje, vec covek. Njena neutralnost je obezbedjena upravo time da je prepustena na volju coveku, kako ce je koristiti. Dakle, centriranost na voljnost coveka, treba da garantuje suprotno, neutralnost od coveka. Tako se „zelena“ tehnologija spaja sa cuvanjem-od-coveka, a njeno centriranje na voljnost postaje nametanje volje coveka coveku, pa i jos-ne-rodjenom, da se ne rodi. Posto jos-ne-postoji, nedopustanje da postoji ne izgleda kao tako veliki zlocin kao da vec-postoji. Jos-ne-postojeci uvek ima manja prava od vec-postojeceg (silovana zena, pa ni drzava, nema prava da ubije silovalatelja, ali zena ima pravo da abortira jos-ne-rodjenog, u ovom slucaju u bilo kojem periodu trudnoce)! U tom pogledu, zelena ekologija se vrti u krugu cuvanja prirode od coveka, ali za coveka i tlacenjem coveka. Nekadasnje savladjivanje prirode da bi se covek oslobodio, postaj savladjivanje coveka da bi se oslobodila priroda, ali samo prividno, radi o tlacenju coveka u oba slucaja!
Jos-ne-rodjeni je ovde poistovecen sa onim koga (vise) nema. On je zapravo mrtav i pre smrti. Time se covek okruzuje smrcu. „Okruzen mrtvima“, kako smo mi srecno preveli zombi horor „Walking dead“, jer postovecujuci vise-ne-postojece i jos-ne-rodjene kao one-kojih-nema, covek vlastitu smrtnost pripisuje preko nje same u bile i jos-ne-rodjene, pa stoga i u one sada-postojece koji ga okruzuju, a koji su zombiji, jer su svi mrtvi-i-pre-smrti kao jos-ne-mrtvi, a zombiji samo modus toga, kao ne-mrtvi!