Беба Лончар и данас седи са истим друштвом, у истој кафани и говори и даље „бееееооограаадски”. Са римским нагласком, додуше
Изглед текста у монографији Београд, изнад Истока и Запада
Адвокат Александар Лончар, који је током своје бурне младости пропутовао цео свет, помиње се у Београду по теорији да су девојке са ушћа Саве у Дунав најлепше – јер су најразноврсније. „Знате, драги мој, Рио де Жанеиро пун је заносних кариокица, али ћете тамо узалуд тражити какву друсну Брунхилду. И обрнуто, дапаче. А овде, треба само да станете на угао и чекате: она која је по вашем укусу сигурно ће проћи.“ Београд, дакле, нема свој тип. Бар га није имао у она времена када је Десанка, сестра адвоката Лончара, била прва на листи девојака које су оличавале Београд.
Овај цуретак из Доситејеве улице први пут је запао за око шмекерској јавности у виду водитељке дечјег програма тек основане београдске телевизије, Абердарева б. б. Лектор је, изгледа, тог дана био на службеном путу и Беба се ни до дана данашњег није ослободила свог „бееееооограаадског“ говора. Али, тада је њено мазно завијање – боље од било чега другог – симболизовало ону тек успостављену везу Београда са својом велелепном Телевизијом (и, преко тога, његов улазак у свет). Беба је била очити доказ промене. Балкан kaputt! Све је радило да она то и остане.
И остала је захваљујући филму Љубав и мода Љубе Радичевића. Овај филм је постао најпоузданији знак оног Београда који је, добивши телевизију и прозор у свет, пожурио да се осећа као велики град, као светска метропола.
Но, тек је Бебин одлазак у Рим представљао прави београдски излазак у свет телевизије, скутера и балетанки – јер је био први који је остварен на равноправној основи. Девојка о којој говоримо била је прва која је тамо стварно глумила у филмовима. Него шта!
А пре него што је отишла, учинила је још нешто за свој имиџ: љубила се с Михом Балохом у филму Двоје на углу Крунске и Проте Матеје, те тиме оставила доказ о једној еминентно београдској активности, која је одувек била светска, и која је, авај, нешто одумрла од када је Београд постао део великог света телевизије, иностранства, скутера и аутомобила – укратко, велики град.
Да је то Београд одувек и био по духу, доказује опет Беба Лончар. У ово време, када је једна улога на филму (по могућству лошем) већ довољна за статус „националне величине“, и када бројне „звезде“ и „звездице“ пролазе крај својих дојучерашњих пајташа високо дигнута носа – Беба Лончар и данас седи са истим друштвом, у истој кафани и говори и даље „бееееооограаадски”.
Са римским нагласком, додуше.
(Из Београда за почетнике, 1983)
Из монографије Београд, изнад Истока и Запада, „Принцип прес“, Београд, 2023. Написао и саставио: Бранислав Матић
Београд – изнад Истока и Запада
„Причају да је овај град настао. А ја га сматрам вечитим, као воду и ваздух.“ Тако је Борхес говорио за Буенос Аирес, тако и ми кажемо за свој Београд. Повест Београда, понекад налик на сан, пуна је вртоглавих обрта и недокучивих хирова судбине. Сваки поштен водич требало би да упозори неопрезног путника: ако застанете да то проучите, остаћете заувек. Прогутаће вас историја необјашњивих заљубљивања у овај град. Отвориће вам се дотад непознате очи, видећете и оно што путници никада не виде, шетаћете „улицама које не постоје“.
Београд – изнад Истока и Запада, српско издање
Прошли су овуда многи народи, само су се Срби изборили да остану. Нико други није се тако дубоко разумео са Београдом. Као да су они овде доспели буђењем, а не дугим јахањем.
Пред нама овде израњају најдубљи кодови и праслике архетипског Белог Града. Његов еп и лирика, историја и геопоетика, нарав и стил, драме и смех. Ту су и старе хронике, места на која се увек враћа, београдски поглед на свет, најзначајније песме и фрагменти, најдаровитији Београђани. И узбудљив летопис од винчанских фигурина до вашег погледа на овим редовима.
Београд – изнад Истока и Запада, енглеско издање
Довољно рекосмо. Остало ћете сазнати сами. Или нећете. На вама је.
(Из монографије Београд, изнад Истока и Запада, „Принцип прес“, Београд, 2023. Написао и саставио: Бранислав Матић)
Монографију Београд, изнад Истока и Запада можете поручити директно код издавача, уз све попусте:
„Принцип Прес”
Цетињска 6, 11000 Београд
Тел: + 381 (11) 322 70 34
princip.press@gmail.com
Прочитајте још
- Бранислав Матић: Никад више у Београду
- Васко Попа, Иван В. Лалић: Песме о Београду
- Александар Лазић: Дан када је отишао Тирке
Categories: Гостинска соба
Ма какви, Београд сада јесте наш највећи, по многима и најлепши град и јесте метропола овог дела Европе, природно раскршће свих путева ваздушних, копнених, речних…
Али, Београд је то све од „скоро“ , пре тога је углавном био војна караула. Мали безначајан град. Када је ослобођен имо је 800 кућа од тога половина породица турске војне посаде. Град је почињао код Стамбол капије близу садашњег народног музеја а завршавао на крају Кнез Михајливе где је био улазак у турски гарнизон. 800 кућа је било у смеру ка Дорћолу.
Главни град настао из нужде, јер је као и Цетиње био на граници Осм царства, па су нас тамо помагали Млечићи а овамо Аустријанци против Турака.
Што се турске администрације тиче, декларативно је центар било Смедерево док је Београд то незванично преузео због близине тада аустријског Земуна.
Што се београдског говора тиче ако се погледа наречје поднебља тако се не говори ни у селима ка Обреновцу а још мање у правцу Младеновца. Београдски говор је помаџарени српски. То је онај говор који користи Балинт Пастор када се обраћа скупштини. Нажалост то је у нас искривљени говор којем цела Србија тежи.
Због свог несрпства иантисрпства верујем да ће убрзо изгубити благослов да буде главни град, само кад остала Србија не буде по мери Београда
Уместо да се поносе престоницом своје земље неки Срби је мрзе – то је завист и злоба ситне сељачке јајаре према свему већем и бољем од себе и типична кметска суревњивост према свему што не разуме. Кажу, смета им што се у Београду не говори исто као и у њиховој малој паланци – требало је да их оставимо да говоре турски. Кажу да тај град уништава остатак Србије а 30 година верно гласају за власт и још их довозе аутобусима да машу заставицама. Жале се на антисрбизам неких житеља престонице – то су њихови дедови што су 1945. дошли са петокраком из завичајних махала и отели туђе, и њихови синови што су се од 2012. ухлебили преко партије па се покондирили и проевропили по оној народној ‘кад се опанак поципели – Јевропо еве ме’ као у Нушићевим сатирама. Ако га већ толико мрзе онда нека се врате својим завичајима и престану да долазе у њега. Бићемо им захвални.
Dobro jutro Beeeooograaađaaaniiii.
Dobro jutro Preeestoooniiičaaariii.
Dobro jutro i ostalima Džeeezeeeriiimaaa.
Dobro jutro Naaarooodnjaaaciiimaaa.
Dobro jutro Seeeljaaaciiimaaa.
Dobro jutro Paaalaaaniiičaaariiimaaa.
Dobro jutro Kmeeetoooviiimaaa.
Dobro jutro Opaaančaaariiimaaa.
Dobro jutro i ostalima Graaađaaaniiimaaa.
Dobro jutro i ostalima Graaađaaankaaamaaa.
Dobro jutro i ostalima Srbiiimaaa.
Dobro jutro i ostalima Srpkiiinjaaamaaa.
Dobro jutro i ostalima Doooseeeljeeeniiiciiima.
Dobro jutro BRE svako JUTRO u BEOGRADU.
Dobro jutro BRE svako JUTRO u SRBIJI.
Dobro jutro BRE svako JUTRO svakome SRBINU I SRPKINJI u BELOME SVETU.
Dobro jutro MAJCI SRBIJI.
SVAKO JUTRO.
Ko se još uvek nije probudio ili razbudio evo malčice činjenica ili fakata za sve „BRE“ ONE koji se „BRE“ BREcaju na DRUGE Srbe i Srpkinje u Majci Srbiji i za sve „BRE“ ONE koji se „BRE“ BREcaju na PRVE Srbe i Srpkinje u Majci Srbiji:
Da Crni Đorđe sa svojim 19.999 NE PISMENIH
Srba i nekih 20-tak topova NE OSLOBODI
Beograd 30/31 novembra 1806 godine a
8/9 januara 1807 godine i Tvrđavu Kalemegdan Srpska Prestonica Beograd bi se i dalje zvao :
DAR EL DŽIHAD.
Tako se zvao Beograd još od 1521 godine kada je pao pod Tursku Osmanlijsko Balijsku
Vlast.
Da Crni Đorđe sa svojim 19.999 NE PISMENIH Srba SELJAKA KMETOVA ili kako ih Turci Osmanlije Balije jednostavno zvaše pogrdno:
KAURSKA RAJA
NE OSLOBODI „DAR EL DŽIHAD“ od Turaka Osmanlija Balija VELIKO pitanje bi bilo:
KAKO I KOJIM NAGLASKOM ILI AKCENTOM bi DANJAŠNJI stanovnici Srpskog Vekovnog Prestoničkog Grada govorili a da se NE PITAMO kojim JEZIKOM bi UOPŠTE govorili.
Dok su Crni Đorđe i njegovih 19.999 NE PISMENIH Srba OSLOBAĐALI Majku Srbiju i Beograd da ih Turci Osmanlije Balije NE NABIJAJU NA KOLAC ŽIVE mnogi od DANAŠNJIH Srba kako u Srbiji tako i Beogradu NEZNAJU KAKO I NA KOJI NAČIN da SKINU MANGULICU SA KOCA a kamoli KAKO DA ta MANGULICA PROGUTA KOLAC bez JABUKE.
Da konstatujem ako smem.
Da ONI „BRE“ ne znaju kako izgleda SRPSKA SVINJA MANGULICA koju je Crni Đorđe
PRODAO KATOLICIMA NEMCIMA I KATOLICIMA MAĐARIMA ZA TOPOVE DA NJIMA OSLOBODI BELI SRPSKI GRAD BEOGRAD.
Bez Srpske SVINJE MANGULICE iz Srca Srbije
ŠUMADIJE NIKADA BEOGRAD ne bi imao
priliku da jede :
Srpsku KARAĐORĐEVU šniclu sve sa :
LJUTU PAPRIČICU U KAJMAKU SA SRPSKOM SALATOM I SRPSKOM MUČENICOM PRE
I POSLE JELA „BRE“ .
Ja sam KOS.
KONTRA OPRANIM SRBIMA.
Ja sam NOS.
NACIONALNO OMIRISAN SRPSTVOM.
Ja nosim SOS.
SAMO OPANAK SRPSKI.
Ja jedem SOS.
SAMO OSOLJENU SVINJU.
KUJE KUDE BEOGRADE.
Pita VAS sve BRE Crni Đorđe sa SRPSKOG OLIMPA OPLENCA.