СПЦ: Орден Светог Саве другог реда Милораду Вучелићу

Омогућили сте Цркви да она сама о себи сведочи, рекао патријарх Порфирије приликом доделе ордена Милораду Вучелићу

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије уручио је 7. октобра 2021. године у Патријаршији српској у Београду орден Светог Саве г. Милораду Вучелићу, главном и одговорном уреднику Вечерњих новости (Извор: СПЦ)

Свечаној додели високог одликовања присуствовали су Преосвећена господа Епископи бачки Иринеј, зворничко-тузлански Фотије и крушевачки Давид, породица, пријатељи и сарадници. У одлуци Светог Архијерејског Синода, која је прочитана том приликом, наводи се да се, на предлог Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, г. Милораду Вучелићу, главном и одговорном уреднику Вечерњих новости, додељује високо одликовање Српске Православне Цркве, орден Светог Саве другог реда, за вишегодишњу успешну сарадњу, новинарски професионализам и афирмацију хришћанских вредности и врлина.

Орден Светог Саве г. Милораду Вучелићу (Извор: СПЦ)

Уручујући високо црквено одликовање г. Милораду Вучелићу, Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије је истакао:

„Част ми је да вас, господине Вучелићу, поздравим овде, у дому српских патријараха, поводом уручења ордена Светог Саве одлуком Светог Архијерејског Синода, а због свега што сте током више деценија чинили за своју и за нашу Цркву пре свега јер сте отворили врата и дали простора нашој Цркви да изађе из својеврсног гетоа у односу на јавност у нашој земљи, али и у односу на јавност изван граница наше земље. Наиме, током дугих деценија – нажалост, не изостају такви случајеви и данас – многи људи који понекад нису лоше воље и нису злонамерни, али немају много информација и знања из живота Цркве, знања о њеној природи, дају себи за право да на сваки начин јавности тумаче оно што је природа и сама суштина Цркве, као и оно што је њено послање у свету. Међутим, знамо ми то добро да постоје и они који најблаже речено немају добру вољу, а опет уз одсуство елементарног познавања Цркве и њеног живота у симбиози, синергији, а уједно са одсуством добре воље на сваки начин, покушавају да представе Цркву јавности, подразумева се, сликом која је далеко од онога што Црква по себи јесте. Ви сте пре – сада већ могу да кажем – много деценија док сте били најпре директор Радио-телевизије Војводине у Новом Саду, а онда и директор националне телевизије у Београду, отворили врата – а сада ћу самог себе исправити – не само да сте отворили врата него сте дали и трудили се да ми из Цркве имамо апсолутно све могућности да са малих екрана говоримо о својој вери као да говоримо из самога храма или са олтара цркве. Буквално је тако често и бивало, јер сте у сарадњи, пре свега, са овде присутним Епископом бачким господином Иринејем организовали серијал који се звао Буквар православља и који је заиста то и у пракси, касније се показало, и био. И као што је имао свој значај тај серијал у оно време када је био реализован, мислим да на снази и актуелности, на ономе што има да поручи савременом човеку, нимало није изгубио, већ напротив, све што је важило тада чини ми се да се намножило данас”, истакао је патријарх Порфирије и наставио.

Извор: СПЦ

„Омогућили сте, дакле, Цркви да она сама о себи сведочи. А ко је имао уши могао је да чује, а ко није хтео да чује имао је слободу да се определи у односу на то што је Црква о себи тада по први пут јавно почела да сведочи. Имао је могућност да се одреди како је хтео на основу својих предиспозиција. Све што сте Ви тада учинили, понављам, заједно са владиком Иринејем и уз сарадњу и помоћ Ваших сарадника, а такође и сарадника владике Иринеја, јесте једно црквено дело, јер Црква смо сви ми који смо крштени у име Оца и Сина и Светога Духа. Свако је позван да буде свештеник на месту на коме се налази у смислу да то место на које га је Бог поставио буде место богослужења, да буде, као што смо у тим емисијама говорили, део царског свештенства, то јесте, део изабраног народа који је позван да сведочи тајну вечнога живота овде, али и како то кажемо – есхатолошки. Због свега тога, да не дужим, радујући се што Вам данас у име наше Цркве додељујемо орден Светог Саве, ја вам од свег срца честитам и нећу пропустити прилику нагласим да новине на чијем сте челу данас – нисам експерт и нећу да улазим у друга поља – дају могућност да Црква сведочи о себи, да Црква може да каже који је њен систем вредности и да тај систем вредности стави на раван поређења са другим системима вредности са којима смо данас суочени како би свако могао да у огледалу онога што се зове Христос препозна себе и препозна свој пут. Могао бих још много тога да кажем на име захвалности и похвале Вама лично у контексту свега што ми као Црква доживљавамо да смо заједно са Вама постигли, али ево са ових неколико речи ја Вам још једанпут честитам и сматрам ово признање као апел да истинском енергијом и младачком снагом која не зависи од узраста, него је плод нашег односа са Богом, наставимо и даље сви заједно да сведочимо Христа распетог и васкрслог који је почетак и крај и смисао постојања свакога од нас појединачно, али и читавог људског рода и читавог света све творевине. Честитам и нека Вас Господ благослови”.

Милорад Вучелић (Извор: СПЦ)

Захваљујући на високом црквеном признању г. Милорад Вучелић је поручио:

Ваша Светости, Ваша Преосвештенства, драги моји најближи, драги моји пријатељи, имао сам част да данас примим орден који носи име српског принца, монаха, дипломате, писца и државника. То је име оног Архиепископа, можемо слободног рећи, и мудрог и предузимљивог политичара који нама који живимо осам векова касније и даље одређује духовни хоризонт и даје животне смернице у њиховом најсавременијем значењу. Усредсредимо се на мисао и животопис Растка Немањића, Светог Саве. Препознајемо исходиште и моћни прапочетак не само црквене, већ и животне, дакле световне филозофије кадре да успокоји и усмери у овом нашем бурном и тешком веку. Ми, баштиници светосавља, усвојили смо готово потпуно Савин духовни кодекс и учинили га, понекад и без знања и свести, својим националним, идентитетским и, пре свега, етичким кодексом. Запањујуће су сличности и могуће паралеле Савиног времена и мука српске средњовековне државе са нашим савременим решењима и раскршћима у овом тренутку судбински важним за српски народ и његову будућност. Не стрепећи да тиме упростимо нашу поруку можемо рећи да је принц Растко, монах Сава, био пред великим искушењима и тешким изборима баш као ми данас. Он је поступао мудро и промишљено и његови избори како је време потврдило били су делотворни и за Србе спасоносни. Како ћемо ми, његова духовна деца, то вагати и колико целисходне изборе правити показаће будућност.

Извор: СПЦ

Промислимо ли пажљиво, скромно ми се чини, да нећемо погрешити ако језиком примереном нашем времену закључимо да је Свети Сава пишући своје Законоправило – баш као да пише устав с намером да уреди друштвене и црквене и грађанске односе – спајао различита цивилизацијска искуства и тежио равнотежи источних и западних утицаја и подстицаја што се показало моћним идентитетским темељем Срба кроз будуће векове. То је за нас све и свуда својеврсна порука. Такође, важно је да не заборавимо ни оне поруке које је оставио као просветитељ и помиритељ, јер су нама у овом добу безмало застрашујуће претње и неслоге, најпре потребни духовно уздизање, знање и разумевање стварности, колико и помирење и јединство као плод надвладаног зла, гордости и себичности, истакао је г. Вучелић и закључио:

Нека ми буде допуштено да кажем још нешто. Поред личне среће и поноса присутан је и осећај да се у овим догађајима одликовани уврштава у елитно друштво, јер у том кругу награђених истим признањем очекују се одабрани савременици и изузетни преци. Део духовног задовољства и среће свакако не чини само припадност друштву оних који су деловали за општу добробит и са најплеменитијим тежњама. Реч је о свести и нади да се овим збивањем потврђује својеврсни национални континуитет у времену и простору, велика духовна снага чији делић тако постаје и одликовани. Велика је то дужност и велика је то част. Подсетимо, сви ми у животу и раду деламо и наступамо са рамена наших предака, али и подржани раменима наших савременика.

Наслов и опрема: Стање ствари

(СПЦ, 7. 10. 2021)



Categories: Вести над вестима

Tags: , , ,

8 replies

  1. Kuk’o bi iz sveg glasa. Zalosno, bedno, kukavno.

    26
    5
  2. У ововременој, секуларизованој spc црквени орденопримци су искључиво великаши, министри, бизнисмени, моћници, спонзори, илузионисти који не иду у Цркву. Тиме их среброљубиви и сребропоседни орденодавци мотивишу да у Цркву крену…

    28
    4
  3. Када со обљутави… Шта онда? Камо даље?

    А Вучела? Лично мислим да он има везе с Православљем, бар онолико колико и већина осталих који су до сад закићени.

    34
    5
  4. ,,…јер Црква смо сви ми који смо крштени у име Оца и Сина и Светога Духа,“ рече Патријарх по Зизјуласовом учењу да су границе Цркве границе крштења, не помињући да је неопходно да крштење буде извршено у канонској Цркви и од канонских свештеника, односно у Православној Цркви. Учење да постоји више ,,Цркава“ које су у расколу између себе је у основи свејереси (по речима св. Јустина ћелијског) екуменизма.

    24
    6
  5. Када посматрам све ово некако ми пада на ум мисао.
    Чему живот без мрље, борба за неке циљеве које више нико не разуме и никога није брига?
    И чему ордење које никада не добија онај који га заслужи или тек неко ко је претекао случајно?
    Баш тужно.

    22
    3
  6. Није ствар у ордењу. Наш главни проблем је тај у ком правцу Црквене “ вође “ воде наш „брод“ у светској олуји . Већ сам писао и опет понављам ПРАТИТЕ СЛЕД ДОГАЂАЈА ако некоме још није јасно шта се дешава и ко је на челу наше светосавске Цркве ( духовно лице или политичар ) .За мене нема никакве сумње. Кад неко од 50 дана , у Загребу проведе 40 и редовно се састане са више католичких него Православних свештених лица ( можда мало карикирам ) уз испланирани маркетинг , мислим да ту нема ништа нејасно.

    20
    4
  7. Orden je dat coveku po profesiji novinaru koji se bavi politickom propagandom kako odgovara vlasti ,komunistickoj prvo , zatim nacionalistickoj tj srpskoj uz permanentno opotunisticko ponasanje tj prelazenje sa funkcije na funkciju. U sustini jednom konvertitu bez kraja i mere koji u svim situacijama daje sebi za pravo da arbitrira o svemu i svacemu. Takvi ljudi se pezorativno nazivaju grebarosima a da stvar bude gora blizak je i tajnoj policiji tj.udbi.
    Nedostojan anaxios.

    9
    1
  8. Вучелић је одликован јер је „отворио врата и дао простора нашој Цркви да изађе из својеврсног гетоа у односу на јавност у нашој земљи, али и у односу на јавност изван граница наше земље“..То је, по мени, тачно. А имам довољно година да памтим његово јавно деловање још од краја 70-их… Из којих мотива се тако понашао не улазим, каква су његова интимна убеђења не знам и не могу знати. О моралности и исправности свих његових поступака још мање знам а да судим – има ко ће, ево и јавност Стања ствари… Али ово, што каже Патријарх образлажући одлуку Синода, то је, понављам по мени тачно.

Оставите коментар