Раби В. Седрак: Утицај авганистанске кризе на системе европске безбедности

Централно место предавања било је посвећено утицају авганистанске кризе на европску безбедност и таласу миграција који је уследио непосредно по освајању Кабула

Амерички авион Ц-17 Глобмастер узлеће са кабулског аеродрома (Фото: Маркус Јам/Лос Анђелес тајмс)

У организацији Института за европске студије, проф. Раби В. Седрак одржао је 27. септембра у просторијама Института предавање на тему  „Имликација авганистанске кризе на европску безбедност – талибани против ИСИС-а“. Проф. Седрак је шеф Одељења за стратешка истраживања у Центру за безбедносна истраживања у Скопљу, запосленим од 2017. године као независни истраживач након дугогодишњег искуства на Блиском истоку, где је допринео осмишљавању, имплементацији и извршавању различитих задатака владиних реформи, посебно у Египту, Јордану и Либану. Његова истраживања укључују илегалну имиграцију и борбу против тероризма са нагласком на Ал-Каиду и ИСИЛ, радикализацију и политички ислам. Проф. Седрак је 2012. осмислио „Програм балканских интеграција и имиграција“, оруђе који помаже балканским земљама да интегришу и контролишу имиграцијске таласе који су погодили Европу након сиријског грађанског рата. У протеклих десет година завршио је опсежна истраживања и курсеве о низу међународних безбедносних питања, укључујући однос између страних бораца који се враћају и тероризма у ЈИЕ, Исламске државе, демографских промена у ЈИЕ, безбедносне сарадње на Балкану и контраекстремизма. Гост Института је јавни говорник и често се појављује у медијима и на конференцијама. Објавио је бројне радове и био цитиран у више радова невладиних организација и безбедносних истраживачких институција.

Раби Седрак и Стеван Гајић (Фото: Институт за европске студије)

У свом излагању проф. Седрак објаснио је планско повлачење америчких трупа из Авганистана, као вид спровођења давно донете одлуке у фебруару 2020. године, дакле за време Трампове администрације, које је спровођено у фазама, невидљивим за јавност ван авганистанског говорног подручја. Па ипак, сведоци смо победе свега 60.000 талибанских бораца који су у року од девет дана успели да преузму контролу над главним градом Кабулом и целом авганистанском територијом. Њихова победа, према тумачењу проф. Седрака резултат је преговора за постепеним преузимањем власти вођених током претходне две године како у Катару на високом нивоу, тако и са локалним племенима и групама које су остале активне у Авганистану. Овога пута талибанском освајању Кабула, претходило је стратешко заузимање 34 авганистанских провинција од стране добро опремљене војске, крећући се у потезима са севера и југа земље ка главном граду. Том приликом, поред брзог освајачког подухвата, дошла је од изражаја модерна опремљеност талибанских трупа која је отворила још једно у низу интригантних питања њихове победе.

Припадници авганистанске војске се повлаче (Фото: АП – Х.С.)

Централно место предавања било је посвећено утицају авганистанске кризе на европску безбедност и таласу миграција који је уследио непосредно по освајању Кабула. Први који су напустили авганистанску престоницу били су сарадници свргнутог режима, проамерички настројени, као и симпатизери западних вредности и западњачког начина живота, који су били осуђени на прогон и евентуалну казну смрти. Другу групу чинили су обични грађани који су веровали у промене и владавину права, те разочарани бежали од нових ратних сукоба. Коначно, долазимо до припадника других терористичких групација и радикалних покрета, идеолошки супротстављених покрету талибана, попут ДАЕШ-а, односно Исламске државе (ИСИС).

Проф. Седрак подвукао је незавидан положај држава ЕУ у погледу броја избеглица на њиховим територијама, имајући у виду да су сви миграциони таласи усмерени ка Европи, која је у очима миграната замишљана као гарант мира и место уважавања основних људских права и вредности, попут права на зараду. Аутор је подвукао чињеницу да док се државе ЕУ суочавају са масовним приливима избеглица и проблемима њихове интеграције, готови сви избеглички таласи „заобишли“ су већину економски јаких арапских држава попут УАЕ, Катара, Кувајта…

Талибански борци славе испред кабулског аеродрома Хамид Карзаи након потпуног повлачења америчких снага (Фото: Мартин Јам)

Последњи део предавања посвећен је сукобу присталица талибанског покрета и Исламске државе у чијој се основи налазе идеолошки супротстављени ставови и начини ратовања: герилско наступање талибанских јединица наспрам модерног начина регрутовања и опремања, али и перформанси ИСИС-ових војника, различити видови њиховог финансирања и преговарања, те могућност адаптације талибанског политичког програма како би се усагласили религијски са модерним постулатима владавине права које је наметао Запад. Религијски екстремизам, чије примере можемо наћи у свим веровањима и религијама широм света, сличан је по својој тенденцији продирања у институције најпре академских, државних, и коначно политичких инструмената моћи. Коначно, овде долази критичне тачке преплитања религије и политике, будући да су верски екстремисти убеђени како они (као „изабрани“) имају решење за све проблеме „овога света“, са ставом да је њихова мисија на земљи да делују мисионарски, често се користећи милитарним методама, како би наметнули своју идеологију, поимање животног смисла и схватања о идеји државе, државног апарата, положаја цркве и сличних тема својој секуларној околини.

Талибански борци у провинцији Нангахар, децембар 2019. (Фото: Лоренцо Туњоли/Вашингтон пост)

Проф. Седрак осврнуо се на незавидан положај локалног становништва свих земаља чланица Европске Уније, али и држава тзв. Западног Балкана услед већ присутних али и надолезећих миграната, чије је присуство појачало осећај страха од тероризма и религијског екстремизма. Један од најважнијих предлога за одбрану безбедоносних државотворних система, био је да се приликом пријема избеглица свака држава, а нарочито балканске државе које нису део ЕУ, морају држати својеврсних механизама са циљем заштите националних интереса. Ови механизми имали би за циљ проверу веродостојности исправа избеглица чиме би се спроводило извесно „филтрирање“ обичних грађана од потенцијалних терориста и присталица радикалних група међу тражиоцима азила, и тиме осигурала безбедност читаве Европе.

Слађана Здравковић, истраживач-сарадник
Институт за европске студије

 Прочитајте још



Categories: Дневник читаоца/гледаоца

Tags: , , , , , , ,

Оставите коментар