Слободан Антонић: EУ српској деци – мораћете да ме заволите

„Где сте били деведесетих? Колико сте села спалили? Јесте ли довели кући бар један фрижидер, прстен или златан зуб? Јесте ли убили бар једног човека у Сребреници? Укопасте ли неког Албанца у масовну гробницу?“

Слободан Антонић (Фото: Александар Милачић/Спутњик)

На прошлонедељном самиту ЕУ о Западном Балкану усвојен је документ у чијој 3. тачки се каже да је „ЕУ главни инвеститор и донатор у региону“, те да „невиђене размере и домети ове подршке морају да буду потпуно препознати и преношени у јавним дебатама и комуникацији од стране партнера“.

То ће рећи: „не планирамо никада да вас примимо у ЕУ, али ви морате непрекидно да нас хвалите како смо најбољи, најлепши и најпаметнији“.

У Србији нарочито омладина не показује неку нарочиту љубав према ЕУ. Међу студентима, однос противника и присталица ЕУ је 40%:29% (остали су неодлучни), док је чак 88% студената против НАТО.

Добро, рећи ћете, али наша омладина масовно иде да ради на Запад. Јесте, али не ради сељак код оног ког највише воли, већ код оног који има највише пара.

А највећи газда у селу је најчешће и најлошији човек.

Сваког маја, кад матуранти прослављају крај наставе, наша квислиншка пристојнерија саблажњава се колико нам је омладина „националистичка“. „Пукли смо као народ“, жали се Данило Ћурчић, „кад осмаци славе матуру тако што витлају српским заставама и певају о Косову“.

Мали матуранти са српском заставом, Смедерево 2015. (Извор: Вечерње новости)

А којим ће заставама „витлати“ – америчким? И које ће песме певати – о ЕУ?

„Да смо покренули разговор о погубности национализма“, објашњава Србијанка Турајлић, „данас би матуранти певали Оду радости (химну ЕУ – С. А.) уместо Видовдана“.

Стога, мало је прича о томе да је „за све крив великосрпски национализам“ и да „ЕУ нема алтернативу“. Мора то још много више и још уверљивије, каже и Брисел.

У школе да се уведе предмет: Великосрпски геноцид – од богумила до даброва.

А из логике да се учи следећи силогизам.

  1. из Хрватске (NDH 2.0) протерано 400.000 Срба;
  2. из FBiH протерано 400.000 Срба;
  3. из „Косове“ протерано 200.000 Срба;
  4. из Србије протерано од других нација: нико.

Дакле, за све је крив српски национализам и Србију треба денацификовати.

Извор: НСПМ

Да се донесе закон о забрани довођења у питање ових очигледних и несумњивих истина:

  • „Србија је друштво пуно глупана и покварењака, ми смо ђубре од државе у дословном смислу“ (Марко Видојковић, овде);
  • „У свакој пори српског друштва живи фашизам“ (Драган Бурсаћ, овде);
  • „Србија је пацовски шпајз“ (Игор Бесермењи, овде);
  • „Шта је 78 дана бомбардовања наспрам четири године опсаде Сарајева?“ (Сафета Бишевац, овде);
  • „Дигнута три прста су измишљени симбол под којим су учињени непојамни злочини“ (Динко Грухоњићовде);
  • „Геноцид у Сребреници (не признају) … само људи који су психички оболели, које би требало хоспитализовати“ (Ненад Чанак, овде)
  • „Српски национализам своју ружну чељуст и дан данас непрестано помаља, увек спреман да угризе“ (Биљана Србљановић, овде);
  • „Кочоперно понављање да је земља спремна да се брани ако је неко нападне
    је ратнохушкачки став“ (Срђан Милошевић, овде);
  • „Арно Гујон је пробисвет и фашиста“ (Весна Пешић, овде);
  • „Српска духовност је православни кукасти крст. На коме треба распети све што није српско“ (Томислав Марковић, овде);
  • Најбоље да се донесе закон којим би се српски манастири одузели Србији и СПЦ“ (Борис Дежуловић, овде);
  • „У историју се улази историјским потезима: уђеш у НАТО; уђеш у ЕУ; признаш Косово“ (Слободан Георгиев, овде);
  • „Грешка је да народ одлучује о чланству у ЕУ“ (Исток Павловић, овде);
  • `Србија није у НАТО због византијског наслеђа` (Филип Ејдус, овде)
  • „Велелепност средњовековних цркава и градова којим се српство дичи мери се костима и крвљу ромскихробова који су их градили“ (Ивана Пражић, овде).

Слободан Антонић (Фото: Соња Ракочевић)

Уз то, да се уради и што више емисија на тему:

  • токсични руско-великосрпски дискурс довео до изумирања делфина у Дунаву;
  • летоваo сам у Хрватској и ништа страшно ми се није догодило, само осам пута био код вулканизера, ситница;
  • не зна се шта је горе: малигни византијски или малигни руски утицај;
  • Запад је увек у праву, чак и онда кад није; заправо, поготово онда кад није;
  • љубљење три пута је нехигијенско (гост Кишјухас, овде)
  • још један ћирилични графит напао Динка Грухоњића;
  • да радосно уђемо у НАТО јер ћемо бити лансирна рампа за нуклеарне ракете када крене напад на малигну и одвратну Русију;
  • никад довољно квислиншког подсмеха према обичном народу;
  • да нам још један припадник касте с ФДУ објасни како је он грађанин света, и да због тога мора да га храни чистачица из Врања и столар из Вршца;
  • на сваку годишњицу злочина који је починио неки Србин: „српскизлочини, одвратно, морамо да се суочимо с прошлошћу, нису џабе комшије побегле од нас…“;
  • на сваку годишњицу масакра над Србима: „криви Милошевић, великосрпски национализам, СПЦ, САНУ, четници, Гарашанин…“

Србија да финансира што више регионалних пројеката помирења у којима су Муслимани жртве, Хрвати ЕУропљани, а Срби геноцидаши. Бојан Тончић да руководи пројектом: Концентрациони логори у Србији (1991-1995) за Хрвате и Бошњаке („србијанско друштво … (да) призна постојање концентрационих логора… за Хрвате у Сремској Митровици… код Бегејаца… у Институту безбедности на Бањици… логори за Бошњаке: у Митровом Пољу… и Шљивовици; …(они за србијанске ђаке треба да буду) дестинације екскурзија и едукативних обилазака“; овде).

Да буџет Србије за 2022. буде:

  • 200 милијарди за Чонградинку и Danas; 200 милијарди за Грухоњића и NDNV;
  • 200 милијарди за Кесића и „аха-ха-попови-из-аудија“ шегу;
  • 200 милијарди за штампање Filosofije palanke у 825.436 милиона примерака;
  • 200 милијарди за Влајсу Арсенијевића као накнаду за душевни бол што се родио као Србин;
  • 2000 милијарди за Дубравку Стојановић и пројекат „Како су Срби патентирали гасну комору, црначко ропство и истребљење мамута“.

Визија-мисија: да се сва српска омладина угледа на нашу дечицу из круга двојке, само урбано и блеја, кафиџонка с розе ћебенцетом до два, уз спрдање на рачун Србистана, ко-нас-завади вајкање, нормалносветство и ко-последњи-изађество, прстићима да се слажу срдашца нашим ZG сусједима, фуј неприхватачи косовске реалности

Слободан Антонић: Наше црвене линије – деца и Косово

А увече у Дорћолplatz на причу „о деконструкцији штетних и опасних наратива“, све пуно Милошевићевих хладњача, нациолога, геноцидолога и других отварача очију, па да онда колективно гледамо Newsmax Adria BG и Pregled dana, који обавезно започиње (као емисија од 18. јуна 2021, овде) са:

„Где сте били деведесетих? Колико сте села спалили? Јесте ли довели кући бар један фрижидер, прстен или златан зуб? Јесте ли убили бар једног човека у Сребреници? Укопасте ли неког Албанца у масовну гробницу?“.

Е, тако да васпитавамо нашу омладину! Да је научимо да нам само још мало треба. Још које, ту и тамо, прихватање реалности, још које, ту и тамо, суочавање са српским геноцидом… И ево нас на циљу: да се сви држимо за руке и певамо Оду радости, па да затим трчимо по цветним пољима окружени ЕУ лептирићима…

Аха, хоће то, хоће.

Опрема: Стање ствари

Текст је пренет уз дозволу редакције „Правде“

(Правда, 15. 10. 2021)



Categories: Преносимо

Tags: , , , , , , , ,

7 replies

  1. Пре неголи ме Каћа предухитри, и опет подвијем реп, да кажем, док, к’о Фердинанд с цветне ливаде, тек назирем Антонића међ’ цирусима, и мислим „ех да ми је да се испнем до његових висина“, да ми се професоров текст млого здопао… барем ово што сам успео да прочитам. Додуше, мало сам се, летењу невешт и без интергалатичке мапе, изгубио, скачући с линка на линак, тако да на трећем од дваесшес’ овде нисам знао да л’ сам пош’о, ил’ сам дош’о, али се надам да ће ми неко од читалаца, разумљиво, не пре четвртка, барем укратко, препричати, шта се са светом збило, након што су злочести Срби истребили сироте мале даброве, и то горе него онај други Фердинанд препелице у Чешкој. Такорекуђ, ножжица.
    У међувремену, трагајући за истином (а.к.а ридерз дајџест), а на ранију опаску горенаведене, треба ли рећи, дражејше ми облачне пријатељице, да су Антонићеви текстови на Ст-Ст заправо, попут напредњачких диплома, преписи оригинала, по први пут сам се обрео и на овом комсомолском порталу, за који сам раније тек чуо, а са којег је ово историческо приказаније, дакле, пренето, и где стоји да, аутор бројних књига, трибун који труби на трибинама како најбоље, са српску ствар, уме, ред. проф. Др. С.А. пише ексклузивно! само за њих, тако да свако ексклузивно преношење текста захтева исту такву писмену молбу и још ексклузивнију таксену марку (филателисти – аларм!). Но, иако је 1-у-27 чланковита глиста изворно тамо објављена још пре три дана, ни ту не нађо’ срцу мира, јер су тамошњи „коментатори“, што оставише прве ексклузивне потписе, у књигу радости, подно професоровог текста, изгледа још мамурни, што није ни чудо, имајући у виду да је онај претходни Антонићев текст, а који је такође, уз дозволу Правде која ће да победи, пренео овај наш „мали џендер-нучрал портал“, изазвао жестоку макљажу, претходећи јој међусобним чашћавањем бирцузлија по принципу – бокал пушења, две порције сисања, редаљка на усташиној кеви, уз понеко дување.. ваљда за дезерт. (Овде најљубазније молим газда Ацу да ме не исвастикује шурикеном, јербо онда немам рашта писати).
    Након ове отрежњујуће посете нацврцаном порталу, морам, са сетом у срцу, да признам да су, мушки, коментатори на Ст-Ст, у поређењу са тамошњим алпха-лолама, некако шоњкави, неки чак пишу и песме.. мис’им ствааарно… и да показују, бојим се, неизлечив, недостатак чувене српске благоглагољивости и малиганске љубопитљивости, толико да ме повремено обузима и џелозија. Није ни чудо што је професор одабрао баш то место за свој ексклузивни мегафон.

    34
    18
  2. @Амма

    „Где сте били деведесетих? Колико сте села спалили? Јесте ли довели кући бар један фрижидер, прстен или златан зуб? Јесте ли убили бар једног човека у Сребреници? Укопасте ли неког Албанца у масовну гробницу?“.


    Госпоџа Катарина би се овде могла дати разочарати у возљубљеног проф. Антонића, јербо он са овим питањима управо карикира оно што она нама ради, практично сваког од нас пита

    „Јесте ли убили бар једног човека у Сребреници“… Или макар одобравате. Или сте макар инспирисали.

    Тако пролази и коментаторска слава, макар на овом сајту. У погрешном читању. А погрешна читања долазе од погрешних премиса… Да не идем даље, бојим се да ћу стићи до паганства 😉

    20
    7
  3. @АммА

    Драгославе, чубурски нештампани песниче, Катарина Анђелић је хуманиста, концептуални уметник, постмодерниста, неопаганиста, и у питању су “ отворена врата „, но једнаку лупају к’о отворен прозор на промаји просветитељској…
    П.С.
    Постоји нешто “ гутовићевско “ у Вашим коментарима, многопоштовани, нешто што и боросанама даје дубину духовне лепоте…

    17
    4
  4. За: „АммА“, „sic transit gloria mundi“, „Зоран Николић ( Ваљево )“: одговор РОДОЉУПЦИМА, сједињеним и загрљеним у коментарима, Ј. С. Поповића. Дружење са Вама генерише толико осмеха да особа делује најсрећнијом на свету.

    Седе људи, јадикују, и чекају да им Антонић да линк за будућност: и толико чврсто су веровали да он то стварно може, да сад беживотно лупкају по тастатури. А пре Антонића: па исто су чекали. Чекаваштина, нека! Ма други ће: ја чувам стражу а ти укради: а да се мало мењамо.

    Оволика кукњава није забележена ни у једној писаној или усменој форми укупне историје. Ниједно гробље није чуло оволику јадиковку: гуру Антонић прописао (преписао) свој крај, али не нестаје само он, већ и идолопоклоници његови: и скут и они које се држе за њега.

    Изађите из таме у којој се играте игре „владоци света“ и ову територијом, бројем становника, снагом економије, опремљеношћу војске… малу државу спасите већ једном. Све и да је Антонић најгори, постао, и да лицемерено превреднујете све учињено а што је у вези са њим, ни тада нећете бити њему ни до глежњева. И ко је ту крив: па Ви сами. Ви, бријући се пред огледалом, убеђујете себе у нешто што ишчили у часу кад склоните поглед са њега.

    Који је ваш допринос, вредносно-историјски мерљив, српској ствари! Који??? Коју моћ поседујете осим што као подводни ракови који изађу из рупе начас, угризете, па наново у њу бежите? Односно, зашто се на малом порталу замерате Антонићу а не јавно, директно, студиозно.

    Зашто нисте снагом ума постали редовни професори, па да не буде места ни за Антонића, нити за било какву осредњост? Овако се три НИКО надређује, у етру, бар НЕКОМЕ.

    Напишите Ви како и шта ваља, пустите беснило и уједање оних који нешто раде а не морају ни то: макар што, неко, пише, нашироко и јавно, ризикује да испадне и лош и глуп, али Ви, сви, не ризикујете ништа, нити можете доћи у позицију да ризикујете. Па како! Како сте толики НИКО.

    Него, како то да овај портал, основан 2013. године, који је окупио у чистоти изворне воде умове и патриотски оријентисане особе, коинцидира са све већим суновратом српског друштва, његове идеје, постојаности, суштине на крају. Толико се напајате са овог корита а никаква корист за Србију. Па како, како се толика енергија не каналише и спасоносно не одјекне? Кривиљи је портал, онда, од СА бесконачно пута! Дакле, ваша моћ се мери снагом комарца!

    Има нешто мимо Антонића, што бивствује, паралелно са њим, и целом стварношћу, што ствар чини далеко сложенијом – што тече напоредо: Антонић је само мали поток укупног систем текућих вода. Али Ви, сви, упорно покушавате да прекоокенаским бродом пловите потоком: е, то, не може.

    „„…оно што она нама ради, практично сваког од нас пита: Јесте ли убили бар једног човека у Сребреници“… Или макар одобравате. Или сте макар инспирисали“. – Ова страна пише српским језиком са којим сте, очито, у великом сукобу. Какав кредибилитет може имати особа која овако подмеће, какав. Какав човек треба бити! Какву тежину има снага Ваших речи спрам Антонића: милионити пут: само глуп, луд, поремећен, лукративан, интересан, изван-Србин… је могао суделовати на било који начин у Сребреници или било ком ЗЛОЧИНУ (исто важи за све остале народе: злочинац је злочинац како туђ тако и сународник): просто је тако. Не стреља храбар: то свет није никад, нигде, видео или оправдавао. Злочин стрељања се мора истражити, именовати, проказати до најситинијих детаља, коначно осудити: наведите једног озбиљног човека који није осудио стрељање заробљених људи, без истраге, суда, у држави која ни не познаје казну стрељања пред специјалним водом стрељачким! Једног, само, у Србији, земљи стрељаних Срба! И све је то у најтешњој вези са жељом, да кад се рат већ деси, да сосптвени народ однесе победу у рату, херојску, витешку, без мрље на образу. Пошто се злочини дешавају онда се они назову правом речју: а не оно: стрељали су и они: ма нека су, они су полу-људи, животиње, дивљаци, крволоци… ја нисам, мој народ није – то тешко појмити. Неко је живот дао за свој народ, неко осакаћен остао, часно се борећи, е да би неко и њему лепио политизовану етикету злочиначког народа. Е то, све, не може од оног часа када се злочин осуди и сви учесници у њему.

    Знате, нека писања у коментарима показују толику кочницу у протоку времена, еволуцији, једну личну заглављеност мимо света. Хероји својих соба изађите, станите пред народ, својом врлином и мудрошћу поведите га ка процвату, уместо што – несвесно – доприносите његовом увенућу.

    Помиње се паганизам: па који то Бог, чији, какав, казни Србе и Србију оваквим политичарима, оваквим председником, оваквим никоговићима, оваквим нередом? Чиме је српски народ то заслужио. Сварог то не би дозволио, Перун поготово, Триглав, ма нико, то је и Вама, свима, наравно, јасно. Узгред, зашто се обраћате Антонићу, зашто се не обратите Богу да га врати на прави пут, да буде опет „онај“: или тај Бог јесте то, дакле постоји, може, увек, свуда и у свим стварима, или га нема. Свега се сетисте само свемогућег нисте. Какав то проблем може бити за Бога: ситница: Антонић и Србија… Али чим замахнете Богом, изван себе, не унутар себе, онда свако види да ту нема ничега осим голе Србије и напаћених Срба чији опстанак је, врло, упитан.

    Антонић крив а Бог није! Е ни то не може!!!

    10
    25
  5. @Като, злато… а да мало прошетате… до целера, а? За промену… јербо, све ово што збористе, а ништа не рекосте, већ смо чули (n>3). Већина читалаца овде није довољно глупа да не ухафиза шта сте изволели кас’ти, нема потребе за шминкањем мртваца дреком, великим словима малих речи и ускличницима. Једино у чему се слажемо је, да дружење с вама, заиста чини пуну кућу смеха, с том разликом, што начин, на који ви то показујете, личи на онај древни цртаћ, у коме јунак гаси ватру течношћу из бурета на коме пише б-е-н-з-и-н… „баш чудно се пише реч вода“. Не знам да ли сте оперисали крајнике, кад дететом бејасте, али вам је смешни живац негда претрпео голему штету. Вама нису јавили да осмех полази из стомака (зато и држим руке преко пупка док „причам“ с вама), а да су, белизубом спојене уши, тек његов одраз. Оно, што код вас, морам признати, тера „саговорника“, да, ипак, узврати наклоном до пода, јесте ванредна способност, да од простог наслова, „Мика у пекари“, из приче избаците и Мику и пекару, са све лебом и ђеврецима, и напишете полусатни грактат о „у“, нежно се наслањајући на зидове стакленог звонцета, испод којег гледате директан пренос буре, док пламен ваше ванила свеће ни не задрхти, све гутајући драгоцени О2, који вам умире испред носа, уместо у алвеолама.
    Пробудите се, дражејша, узмите чекић, начините корисну штету и дајте си одушка .. не главу!.. стакло!… навикавајте се на неустајао ваздух, ма шта њиме кружило. Помозите осмеху… двема куглама од исте ове ваниле, тако је лако… ваш усијани нерв ће вам бити захвалан. Антонић, Сребреница, заседа, АммА, баба и лан,… Ви сте исувише паметни, и, како би рекао наш врли Подвала, писменима обдарени, да би сте време траћили на, до плика на палцу, притискање „шифт“ гумбета. Поздрав… до 114. епизоде.

    19
    12

Оставите коментар