Југославија

Јелена Гускова: Под притиском званичног представника Русије Србија била приморана да напусти Косово

Под притиском званичног представника Русије, Србија је била приморана да напусти Косово, чиме је почео процес губитка те аутономне српске покрајине

Александар Тутуш: Ратни дневник 2020

Постаје јасно у којој се мјери било немогуће борити против медијске сатанизације нашег народа кад је и америчком предсједнику готово неизводљиво супротставити се лажним вијестима о њему самом у рођеној земљи

Јирген Елзесер: „Зербијен мус штербијен“ – „Некʼ цркне Србија!“

Сребреница и Рачак – два места чија су имена истовремено називи највећих пропагандних успеха САД 1990-их. Вашингтон је постао савезник муслимана у ратовима по распаду Југославије, увукавши у то Немачку и друге чланице НАТО

Мирослав Здравковић: Пад релативног значаја бивших југословенских република за српску робну размену

Бивше југословенске републике су највећи релативан значај за извоз имале у 2008, када су учествовале са 37% у укупном извозу и од те године се њихов удео смањује

Марко Пејковић: Краљ Александар страдао јер је хтео да реши хрватско питање и окрене леђа Француској

Тако је Александар платио главом своје југословенске заблуде, које он није ни измислио нити их највише пропагирао и за које је више пута у току живота имао разних дилема

Момчило Диклић: Моја искуства – Голи оток и Кумровачка школа

Рад др Диклића представља путоказ млађим нараштајима како се у научној сфери и у немогућим условима треба борити за неговање културе сећања и истине о страдању сопственог народа, без обзира колико то можда није исплативо у датом моменту

Вељко Ђурић Мишина: Нови докази о заједничкој борби комуниста и усташа против сваке Југославије

Погодан моменат за легалну сарадњу наступио је после растурања Краљевине Југославије у Априлском рату 1941. године и проглашењу Независне Државе Хрватске (НДХ)

Матија Малешевић: Рушење и бомбардовање Југославије из културно-историјске перспективе

Народи који су највише страдали у временима униполаризма имаће највише користи од његовог слома. Срби већ сада треба да почну припрему терена за такав сценарио. Од круцијалног је значаја и разоткрити узроке ратова деведесетих и наводну главну кривицу Срба

Процене Државног статистичког уреда ДФ Југославије о броју становника 31. марта 1941. и 31. марта 1945.

Поменуте процене могу и данас да буду од користи у расправи за утврђивање ратних жртава. То нас је и навело да табелу објављену 1945. године актуелизујемо 

Мирослав Здравковић: Откако нам је ММФ „чуваркућа“ Србију претекло 50 земаља

И тако, Србија има моћног „чуваркућу“ уз ког су јој перспективе, још од давне 1982, чврсте и стабилне, али пред њом је још много реформи које мора да боле, али резултати ће свакако доћи. „Увијек иста прича“ отпевао би Џони

Небојша Вујовић: Милошевић могао да добије аутономију Косова под српском заставом

Дипломата Небојша Вујовић је за телевизију Н1 износио детаље око преговора у Рамбујеу и других значајних тема које је обрађивао у својој књизи „Последњи лет из Дејтона – преговори иза затворених врата“.

Владимир Коларић: Крај Југославије?

Југословенски идентитет данас ништа више не може да значи, јер као такав пре омета него што помаже чак и такозваним „помиритељским“ тенденцијама у још такозванијем „региону“. То не значи да нови интеграциони процеси нису могући, напротив – они су неопходни,… Read More ›

Мило Ломпар: Живимо у окупационим условима

Титоизам се продужава колонијалним средствима у наше време: доминација „Агрокора” у трговини, заштита Фабрике дувана Ровињ од царина које важе за земље ЕУ, штампање Крлеже у „Службеном гласнику” о државном трошку и јавно жигосање свих који се томе противе

Милош Милојевић: Мило Ломпар о отпору између буне и самосатирања

Извештај са предавања Мила Ломпара „Српски народ после распада Југославије“ У Парохијском дому Цркве светог Саве у Београду одржано је 24. октобра ове године предавање Мила Ломпара посвећено важној теми перспективе српског народа после распада Југославије. Оно што је привукло… Read More ›

Јован Бабић: Србија и преломна 1915.

У Србију I светски рат, велики и неограничен какав је био, долази у јесен 1915. Прошле године било је пуно говора о значају и значењу 1914. године; то је историјски важна година, па је и њена годишњица такође важна. О… Read More ›

Огњен Војводић: Ћерање ћирилице – југословенска језичка политика

Одбор за просвјету, науку и културу Црне Горе je шеснаестог априла ове године одбио предлог закона о заштити ћириличног писма. „Сматрамо да би било супротно Уставном одређењу да се законом заштити употреба само једног писма. Сматрамо да предлог закона о… Read More ›