Интелектуалци који су се 8. новембра 1988. окупили у просторијама Књижевних новина, заиста су водили дијалог без ограничења. Требало је тада сагледати пређени пут и назрети будућност
Југославија
Милош Ковић: Наш циљ мора да буде ослобођење и уједињење српског народа
Ми смо на силу распарчани у процесу разбијања Југославије и мислим да би наш циљ требало да буде уједињење српског народа, рекао проф. Ковић
Никола Жутић: Кроатизација Бачке и Срема
Великохрватски фалсификати, који су од митологије постали наметнути стереотип истине, најлакше се могу побити демографском статистиком
Стево Лапчевић: Лазар Рашовић, бранич српске националне идеје у Срему
Намера ми је била да износећи оно што је најбриљантније у нашој прошлости, дам потстрека нашем млађем покољењу за борбу, писао је Лазар Рашовић
Јелена Гускова: Под притиском званичног представника Русије Србија била приморана да напусти Косово
Под притиском званичног представника Русије, Србија је била приморана да напусти Косово, чиме је почео процес губитка те аутономне српске покрајине
Александар Тутуш: Ратни дневник 2020
Постаје јасно у којој се мјери било немогуће борити против медијске сатанизације нашег народа кад је и америчком предсједнику готово неизводљиво супротставити се лажним вијестима о њему самом у рођеној земљи
Драгана Трифковић: Црногорска нација успешан пројекат комунизма
Ђукановић је одвојио Црну Гору од Србије, признао Косово као независну државу, увео земљу у НАТО и увео санкције Русији
Јирген Елзесер: „Зербијен мус штербијен“ – „Некʼ цркне Србија!“
Сребреница и Рачак – два места чија су имена истовремено називи највећих пропагандних успеха САД 1990-их. Вашингтон је постао савезник муслимана у ратовима по распаду Југославије, увукавши у то Немачку и друге чланице НАТО
Златко Хаџидедић: Нације и конфликти на Балкану
Како се историјске грешке не би стално понављале, требало би подизати свест да су национални идентитети које данас гаје балкански народи наметнути, а не аутохтони, сматра Хаџидедић
Мухарем Баздуљ: Хандкеово домотожје
У време док је цео свет сеирио уз крварећу земљу коју су убијали, Хандке се лирски опраштао од своје „девете земље”
Мирослав Здравковић: Пад релативног значаја бивших југословенских република за српску робну размену
Бивше југословенске републике су највећи релативан значај за извоз имале у 2008, када су учествовале са 37% у укупном извозу и од те године се њихов удео смањује
Мирослав Здравковић: Не можемо се увек вадити оним „такво је било време“
Бојим се само како ћемо платити нашу кривицу? Насељавањем миграната, биолошким нестанком…
Конференција „Слободно зидарство у Југоисточној Европи од 19. до 21. века“
У организацији Института за европске студије 12. октобра одржана је конференција „Слободно зидарство у Југоисточној Европи од 19. до 21. века“
Мухарем Баздуљ: Хандке, писац који је остао да буде оно што јесте (2012)
Његови текстови фиксирају један нестали свијет, његови путописи једно нестало вријеме, да све нестало не би нужно било и изгубљено
Марко Пејковић: Краљ Александар страдао јер је хтео да реши хрватско питање и окрене леђа Француској
Тако је Александар платио главом своје југословенске заблуде, које он није ни измислио нити их највише пропагирао и за које је више пута у току живота имао разних дилема
Протојереј Жарко Гавриловић: Стварни пакао за Србе у Брозовој Југославији
Одломак из књиге протојереја др Жарка Гавриловића „Српски пакао у Брозовој Југославији“
Владимир Димитријевић: Српска политичка емиграција и Титова Југославија
Рад се бави ставовима српске политичке емиграције која је, после Другог светског рата, посветила нарочиту пажњу антисрпским основама Титове Југославије
Момчило Диклић: Моја искуства – Голи оток и Кумровачка школа
Рад др Диклића представља путоказ млађим нараштајима како се у научној сфери и у немогућим условима треба борити за неговање културе сећања и истине о страдању сопственог народа, без обзира колико то можда није исплативо у датом моменту
Вељко Ђурић Мишина: Нови докази о заједничкој борби комуниста и усташа против сваке Југославије
Погодан моменат за легалну сарадњу наступио је после растурања Краљевине Југославије у Априлском рату 1941. године и проглашењу Независне Државе Хрватске (НДХ)
Матија Малешевић: Рушење и бомбардовање Југославије из културно-историјске перспективе
Народи који су највише страдали у временима униполаризма имаће највише користи од његовог слома. Срби већ сада треба да почну припрему терена за такав сценарио. Од круцијалног је значаја и разоткрити узроке ратова деведесетих и наводну главну кривицу Срба
Владимир Димитријевић: Срби у Југославији и Европи – сведочанство Жарка Видовића
Мислили смо да нам се, као оданим савезницима и истинским жртвама рата, не може десити ништа што би нас претворило у немоћне посматраче своје судбине
Процене Државног статистичког уреда ДФ Југославије о броју становника 31. марта 1941. и 31. марта 1945.
Поменуте процене могу и данас да буду од користи у расправи за утврђивање ратних жртава. То нас је и навело да табелу објављену 1945. године актуелизујемо
Јенс Столтенберг: Србија бомбардована да би се зауставио Милошевић
„Нагласио сам да смо то урадили да бисмо заштитили цивиле и зауставили Милошевићев режим“
Слободан Антонић: Да ли је Србија и у Југославији била колонија?
Судбина Југославије добра је поука шта јака и суверена – или пак слаба и зависна држава – значи за њене грађане
Мирко Магарашевић: Траје југословенска коб српског народа
Револуција или васпитање – са песником и есејистом Мирком Магарашевићем за лист „Печат“ разговарао наш Владимир Димитријевић
Мирослав Здравковић: Откако нам је ММФ „чуваркућа“ Србију претекло 50 земаља
И тако, Србија има моћног „чуваркућу“ уз ког су јој перспективе, још од давне 1982, чврсте и стабилне, али пред њом је још много реформи које мора да боле, али резултати ће свакако доћи. „Увијек иста прича“ отпевао би Џони
Небојша Вујовић: Милошевић могао да добије аутономију Косова под српском заставом
Дипломата Небојша Вујовић је за телевизију Н1 износио детаље око преговора у Рамбујеу и других значајних тема које је обрађивао у својој књизи „Последњи лет из Дејтона – преговори иза затворених врата“.
Борис Трбић: Српски Драјфус или О конформистима и гласу против
Памтимо ли људе који би могли да послуже као узор
Владимир Коларић: Крај Југославије?
Југословенски идентитет данас ништа више не може да значи, јер као такав пре омета него што помаже чак и такозваним „помиритељским“ тенденцијама у још такозванијем „региону“. То не значи да нови интеграциони процеси нису могући, напротив – они су неопходни,… Read More ›
Мило Ломпар: Живимо у окупационим условима
Титоизам се продужава колонијалним средствима у наше време: доминација „Агрокора” у трговини, заштита Фабрике дувана Ровињ од царина које важе за земље ЕУ, штампање Крлеже у „Службеном гласнику” о државном трошку и јавно жигосање свих који се томе противе
Милош Милојевић: Мило Ломпар о отпору између буне и самосатирања
Извештај са предавања Мила Ломпара „Српски народ после распада Југославије“ У Парохијском дому Цркве светог Саве у Београду одржано је 24. октобра ове године предавање Мила Ломпара посвећено важној теми перспективе српског народа после распада Југославије. Оно што је привукло… Read More ›
Јован Бабић: Србија и преломна 1915.
У Србију I светски рат, велики и неограничен какав је био, долази у јесен 1915. Прошле године било је пуно говора о значају и значењу 1914. године; то је историјски важна година, па је и њена годишњица такође важна. О… Read More ›
Огњен Војводић: Ћерање ћирилице – југословенска језичка политика
Одбор за просвјету, науку и културу Црне Горе je шеснаестог априла ове године одбио предлог закона о заштити ћириличног писма. „Сматрамо да би било супротно Уставном одређењу да се законом заштити употреба само једног писма. Сматрамо да предлог закона о… Read More ›