Јерина Аничић: Генерал Младић из мог угла

Генерал Ратко Младић био честит човек у овом прљавом рату који је задесио ону дивну Југославију, написала потпуковник и главна медицинска сестра ВМА у пензији

Генерал Ратко Младић (Извор: Печат)

Када сам недавно прочитала текст „Триптих из Његошеве”, у којем је аутор (Бошко Јакшић – прим. Стања ствари), мислећи на Ратка Младића, написао „Генералу је место тамо где се налази”, много сам се узнемирила. Јер ја знам какав је генерал Младић, провела сам са њим цео дан на ВМА у доба најпрљавијег рата који је избио на Балкану, односно на подручју Југославије.

Тај прљави рат наметнуле су светске силе, почев од САД и неких земаља Европе. Када сам чула за суђење и пресуду Ратку младићу, у мени се родила идеја да се пријавим да сведочим у Хагу и да кажем шта сам чула у разговору с генералом Младићем приликом његове посете рањеницима у Војномедицинској академији. Његова жеља је била да обиђе сваког рањеника, а они су на лечење допремани хитним службама ВМА са многоструким повредама. Док сам радила на Војномедицинској академији, до фебруара 1999. године, на ВМА су примљена и отпуштена 9.873 рањеника. Довожени су с подручја Хрватске и Босне и Херцеговине. Јесу ли се ти рањеници сами повређивали или им је те повреде нанео неко други?

Печат: Пресуда Ратку Младићу – доживотна захвалност

Тог дана кад је посетио рањенике генерал Ратко Младић је са сваким од њих попричао као отац са сином. Сваком рањеном борцу упутио је много лепих речи подршке, уз жеље да се излече и да дуго и срећно живе. Генерал Младић и ја попричали смо после обиласка рањеника. Разговарали смо о тешкој ситуацији која се догодила на територији Југославије, у њеним бившим републикама. До јуче смо живели једни до других у срећи, љубави и благостању – Србин, Хрват, Муслиман – без обзира на то којој су вери припадали. Генерал Младић је тамо где је живео и био претпостављени дошао у ситуацију да се у једној земљи стварају три војске и да се боре једна против друге. Оно што ми је рекао никад нећу заборавити: „Никада нисмо први нападали, били смо мирни и тихи. Кад су се чули пуцњи с друге стране, ми смо се морали бранити.” Због такве тактике, генерала Младића сматрам великим човеком.

Међу велике људе које је изнедрио рат на Балкану сврставам и капетана брода НАТО јединица Мариноса Рицудиса, Грка који је 1999. године, по упловљавању брода у Јадранско море, исправно размишљајући, донео одлуку – без иједне ракете испаљене на подручје тада Србије и Црне Горе наредио је враћање у Грчку. Био је јачи од политичког руководства и армије.

Маринос Рицудис (Фото: Нишке вести)

Додала бих још један пример. Реч је о човеку чије сам име и презиме, нажалост, заборавила. Био је у ЈНА, на свој захтев је демобилисан и кренуо је према Фочи, а пратио га је друг, Србин. На мосту преко Дрине прикључио се муслиманима. Кад је добио наређење да се за неколико дана креће у напад на село у којем живе Срби, одбио је да послуша наредбу и предложио да се становници обавесте да ће село бити нападнуто како би се на време склонили и спасли се. Тај човек, до јуче официр ЈНА, иако се прикључио војсци Муслимана, одбио је да напада невине људе.

Како веома поштујем генерала Младића, кад је био у војном затвору желела сам да га посетим. Тада, последњег дана његовог боравка у војном затвору, наишла сам на стотине новинара и на репортажна кола. Ушла сам у зграду са жељом да видим Младића и поклоним му детелину са четири листа (срећа, љубав, нада и вера). Полицајац ме је посаветовао да сачекам генералову породицу код аутомобила јер га ја, пошто нисмо рођаци, не могу обићи. Када сам се састала с Младићевом женом, сином и унуцима, представила сам се и рекла да познајем генерала са ВМА. Тада сам већ била у пензији, а од силног узбуђења док сам разговарала с њима, нисам приметила да смо окружени новинарима.

Ратко Младић у Хагу (Извор: Снимак екрана)

Након тога отпутовала сам у Загреб, на прославу 55. годишњице матуре у Гимназији Сисак. Шокирала сам се кад ми је најбоља другарица саопштила да је у хрватским новинама изашла моја фотографија, уз име, презиме и податке о мом занимању пре пензионисања. Њих је у Хрватској узнемирило то што сам ишла да посетим Ратка Младића у затвору. Потврдила сам да сам то била ја и најавила да ћу се на свечаној вечери после прозивке обратити свим својим другарицама и друговима из детињства. Рекла сам им тада: „Била сам тамо и желела сам да видим Младића. Сматрам да је генерал Младић честит човек у овом прљавом рату који је задесио ону дивну Југославију. Ја не кривим ни вашег Готовину као вођу хрватске војске, ни мога Младића. За распад Југославије кривим политичке вође, које су, нажалост, војску употребиле на најбруталнији начин, да се Југославија раскомада.”

Јерина Аничић,
потпуковник и главна медицинска сестра ВМА у пензији

Опрема: Стање ствари

(Политика, 23. 12. 2021)



Categories: Преносимо

Tags: , , , , , , , , ,

6 replies

  1. Браво госпођо Јерина!
    Сјајно сте издвојили и НАГЛАСИЛИ реченицу СРПСКОГ ХЕРОЈА Ратка Младића: „Никада нисмо први нападали, били смо мирни и тихи. Кад су се чули пуцњи с друге стране, ми смо се морали бранити.”
    Ова реченица је суштинска истина!!!!!
    Ратко се није борио, нападао или бранио у Мађарској, Румунији, Италији, ………, он је бранио Србе на вјековним огњиштима.
    Истина је да многи, нажалост међу њима има и Срба НЕСРЕТНИКА, који жале што се није поновила судбина за Србе као у Другом свјетском рату, или и у Првом св.рату, и сл.
    Срби имају данас РС.
    Поздрав ГОСПОЂО Јерина!

    18
    1
  2. Зато нам је тако што смо увек чекали да нас нападну па да онда кукамо како смо се само бранили. Онај ко се само брани увек је на губитку. Зашто ли је војвода Мишић победио на Колубари?
    О оној „дивној“ грознославији нећу ни реч а ни о онима којима је та држава била дивна. За Србе она то није била нити ће икад бити. И зато не сањајмо о њој. Усудимо се да сањамо праве снове да бисмо били достојни потомци наших часних предака.

    7
    1
  3. Наравно поштовање генералу!

  4. И овај текст појачава утисак који сам имао од раније: Ратко Младић је био и остао југословенски генерал са петокраком. Бранећи СФРЈ, силом прилика је постао србски официр, али без искрено националног, а норочито не хришћанског војничког морала. После 50 година комунистичке доктрине, било је немогуће и очекивати боље.

    4
    5
  5. Славољубе, није она госпођа, већ другарица.. Ваљда вам је јасно ко су ти што наричу над судбином Југославије и „братства и јединства“. Због њих смо данас ту где јесмо, почев од демографије па надаље, да не елаборирам све ставке, било би за једну подужу оптужницу. А Јасеновац и Ким за још две посебне. Или да питамо другарицу, да ли је у систему логора Јасеновац било покоља(геноцида)? Шта мислите, какав одговор би добили?

    4
    3
  6. Да Морава, Југославија и братство и јединство су заиста били уже за вјешање Срба, или ископана погребна рака за Србе! Тачно је и да су Срби сами себи, и једни другима-Србин-Србину, добрим делом везали конопац око врата и један другог гурали у раку.
    Тачно је и да се генерал Младић са петокраком вратио да брани Србе, АЛИ суштина је да их је заиста на храбар, јуначки достојанствен начин бранио, наравно са осталом војском РС која је носила и кокарде и шајкаче и плетењаче! Али све капе под командом ГОСПОДИНА генерала Младића биле су СРПСКЕ капе!
    Но, драга Морава, да није било СВЕТОГ ПАТРИЈАРХА ПАВЛА питање је да ли би их одбранио и да ли би било данас РС.
    Запад је по старом опробаном рецепту био намијенио братоубилачки рат Србима (проверена информација са доказима) , окренуо их једне против других, морате се сјетити Пала и Б.Луке (српски тенкови веће били на улазу у град, итд.) али у обе ситуације, нађе се неко мудар и запомага – очајнички рече зовите ПАТРИЈАРХА ПАВЛА. ПАТРИЈАРХ ПАВЛЕ оба пута својим божанским дјеловањем смири страсти!!!

Оставите коментар