Небо и земља између Православља и јудаизма и шиизма. Ми знамо да рај може бити само на небу, за разлику од њих који призивају и убрзавају лажни рај на земљи
Марко Пејковић (Извор: Снимак екрана)
Политичари у Израелу и Ирану (и у другим земљама које их подржавају) сеју хаос из једног основног разлога – сви они верују да имају дужност и моћ да својим акцијама „убрзавају“ долазак „Месије-Махдија“ који ће свету – наводно – донети крај патњи, универзални мир, благостање и обиље кроз своју савршену владавину. Једном речју – рај на земљи. Сваки Јеврејин (како мисле ционисти) и сваки шиит (како мисле иранске муле), има моћ да својим жељама и акцијама доприноси што скоријем доласку „Месије-Махдија“. Сасвим различито од хришћанства, где верници не смеју да падну у заблуду како треба на било који начин да убрзавају поновни долазак Христа, јер је то ван њихових моћи. Као што није могућ ни рај на земљи. Кад се Христ појави опет, биће Судњи дан и тада сви одлазе у рај или пакао након што им се душе споје са телима.
Не мисле сви Јевреји и шиити тако, бар не кроз целу историју. Ционисти су заправо само један правац јудаизма, има конзервативних Јевреја који не деле такво виђење, односно има оних који мисле да Јевреји не треба да убрзавају својим поступцима долазак „Месије“. Као што су и шиитски клирици до Хомеинија мислили тако за „Махдија“. Снаге које су породиле Просветитељство и савремене тоталитаризме, директно или индиректно су породиле и ционизам и савремени шиизам. Иако верују у долазак тог „Месије-Махдија“, нажалост, немајући хришћанску веру која једина пружа наду у вечно спасење, али то је друга тема.
Владика Данило Будимски: Ми правоверни не страхујемо од смака света (2000)
По хришћанском учењу, обновиће се Трећи Храм у Јерусалиму у ком ће се зацарити ционистички „Месија“, тј. Антихрист. На његовом зацарењу биће и „православних“ епископа и муслиманских улема. Биће све религије тамо. Значи, његова религија ће бити екуменизам и већ је. Ко ће од шиита бити на том зацарењу, ако и након што себе убеде да је то ипак „Махди“ ког су чекали и убрзавали као владара овога света – није то толико битно. Битно је да православни ни на који начин не подржавају две заблуделе стране у својим месијанским авантуризмима који следе. И најбитније, да одбију светску владавину ционистичког „Месије“ или шиитског „Махдија“ која ће уследити након светског хаоса.
† † †
Јеврејски „Месија“ Антихрист ће убијати све православне који га не буду признали за истинског Месију. То сви православни знају.
Свети старац Тадеј: Док је новац у промету, моћи ће да се живи!
Међутим, мало православних зна да и шиити верују да ће њихов Махди убити Даџала (јеврејског „Месију“), а да ће онда доћи „Исус“ који ће сломити крст, пљунути на свињско месо и убити све православне који га не признају за правог Исуса Христа. Њихов „Исус“ ће поживети 40 година након клања православних, Махди ће га сахранити и помолити се над гробом. Онда ће се Махдијев „рај на земљи“ наставити.
Још један велик разлог да се клонимо и ционистичког и шиитског месијанства. А као што већ писах, у ери виртуелности и вештачке интелигенције, након светских ратова и помора који следе, није искључено да ће и ционисти и шиити бити уверени да је једна иста личност њихов „Месија“ и Махди у исто време. Ставе виртуалне наочаре које им подели светска влада и свако види у Антихристу оно што жели и поклони му се. Екуменизам већ мирише на такво гига-лицемерје – од свега помало да нас цео свет воли и слави по сваку цену. Мост између наводно непремостивог јаза између циониста и шиита можда буде управо то што и једни и други кажу да ће православни који не признају њихове лажне месије бити убијени.
На крају крајева, и Израел и Иран су једнаким лудилом спроводили корона-мере као предукус Антихристовске тоталитарне контроле која следи.
Православни верују да ће се у задња времена многи Јевреји и нехришћани обратити у хришћанство. Но, ми православни нећемо тражити смрт за оне који и тад одбију Христа.
Небо и земља између Православља и јудаизма и шиизма. Ми знамо да рај може бити само на небу, за разлику од њих који призивају и убрзавају лажни рај на земљи. Крвљу свих нас у првој фази, а у другој само крвљу нас православних.
Наслов и опрема: Стање ствари
(Фејсбук страница Марка Пејковића, овде, овде)
Categories: Гостинска соба
Ko je „Mošiah“ (jevrejski „Mesija“)? (Chabad.org)
Mesijansko otkupljenje će biti uvedeno od strane osobe, ljudskog vođe, potomka kraljeva Davida i Solomona, koji će ponovo uspostaviti Davidovu kraljevsku dinastiju. Prema predanju, „Mošiah“ će biti mudriji od Solomona i prorok na nivou Mojsija.
Od razaranja Svetog hrama, u svakoj generaciji postoji pojedinac, potomak Davidove kuće, koji ima potencijal da bude „Mošiah“. Ako u bilo kom trenutku Jevreji budu dostojni iskupljenja, ova osoba bi bila upućena odozgo da preuzme ulogu otkupitelja.
U svakoj generaciji postoji potomak Davidove kuće koji ima potencijal da bude „Mošiah“. Tokom „mesijanske“ ere, „Moshiach“ će imati dvostruku ulogu. On će biti monarh, vladaće celim čovečanstvom sa dobrotom i pravdom, i pridržavaće se zakona Tore — 613 zapovesti za Jevreje i sedam za nejevreje. On će takođe biti krajnji učitelj, kanal za najdublje dimenzije Tore koje će potom otkriti Bog.
Kako da identifikujemo „Mošijaha“?
„Moshiach“ se ne prepoznaje po njegovoj sposobnosti da čini čuda koja potresaju zemlju. U stvari, od njega se uopšte ne traži da čini nikakva čuda (iako ga ni izvođenje čuda ne diskvalifikuje).
Sledeći su kriterijumi za identifikaciju „Moshiacha“, kako ih je napisao Majmonides:
Ako vidimo jevrejskog vođu koji (a) se trudi proučavajući Toru i pedantan u pogledu poštovanja zaveta, (b) utiče na Jevreje da slede puteve Tore i (c) vodi „bitke Božije “—takva osoba je „pretpostavljeni Moshiach“.
Ako je osoba uspela u svim ovim nastojanjima, a zatim ponovo izgradi Sveti hram u Jerusalimu i omogući okupljanje Jevreja u zemlji Izraela — onda smo sigurni da je on „Mošiah“.
https://www.chabad.org/library/article_cdo/aid/1121893/jewish/Who-Is-Moshiach-the-Jewish-Messiah.htm
P.S. Gospod Isus je Judejima koji Ga ne verovaše rekao:
„Ja dođoh u ime Oca svojega i ne primate Me; ako drugi dođe u ime svoje, njega ćete primiti“ (Jovan 5, 43); „Vaš je otac đavo; i slasti oca svojega hoćete da činite: on je krvnik ljudski od početka, i ne stoji na istini; jer nema istine u njemu; kad govori laž, svoje govori: jer je laža i otac laži“ (Jovan 8,44)
O dolasku svetskog „cara judejskog“ i pripremi terena za konačni trijumf nad čovečanstvom govori i spis pod imenom Protokoli sionskih mudraca.
Samo nekoliko izvadaka iz famoznih Protokola:
Setite se francuske revolucije kojoj smo mi dali ime „velika“; tajne njezine pripreme dobro su nam poznate, jer je ona sva delo ruku naših. A od tog doba mi vodimo narode od jednog razočaranja do drugoga, da bi se oni i nas odrekli u korist onoga Cara-despota Sionske krvi kojega mi pripremamo svetu. (Protokol 3)
Od nas dolazi teror koji je sve zahvatio. U našoj su službi ljudi svih mišljenja, svih doktrina: restauratori monarhija, demagozi, socijalisti, komunisti i svakojaki utopisti. Mi smo sve uprezali u posao: svaki od njih sa svoje strane podgriza poslednje ostatke vlasti, stara se da obori sav ustanovljeni red. Ova akcija je izmučila sve države; one vapiju za mir, gotove su za njega sve da žrtvuju; ali mi im nećemo dati mira sve dotle dok ne priznaju našu internacionalnu Nad-vladu otvoreno i pokorno. (Protokol 9)
Priznanje našeg samodržca može nastupiti i pre uništenja ustava: ovaj momenat priznanja nastupiće onda kada narodi, namučeni neredima i bankrotstvom upravljača, koje smo mi udesili, uzviknu: „Sklonite ih i dajte nam jednog sveopšteg cara koji bi nas ujedinio i uništio uzroke razdora — granice, narodnosti, religije, državne račune, koji bi nam dao mir i spokojstvo koje mi ne možemo da nađemo sa našim upravljačima i predstavnicima“. Ali vi i sami vrlo dobro znate da je za mogućnost svenarodnog izraza sličnih želja neophodno neprekidno mutiti u svima zemljama odnose naroda i vlada, da svi budu premoreni svađom, neprijateljstvom, borbom, mržnjom i štaviše mučeništvom, glađu, kalemljenjem bolesti, nevoljom, da Goji ne bi mogli videti nikakav drugi izlaz, već da pribegnu našem novčanom i potpunom gospodarstvu… (Protokol 10)
Kada nastupi naše carstvo, tada će naši oratori besediti o velikim problemima, koji su uzbuđivali čovečanstvo zato da bi ga na kraju krajeva doveli do naše blage vladavine. Ko će posumnjati tada da smo sve ove probleme mi bili udesili i namestili prema političkom planu koji niko nije prokljuvio u toku mnogih vekova?! (Protokol 13)
Kada se mi zacarimo, mi nećemo želeti da postoji druga religija osim naše, religija o jednom Bogu, sa kojim je naša sudbina vezana našim izbraništvom i kojim je ta ista naša sudbina sjedinjena sa sudbinama sveta. Prema tome mi moramo oboriti sva verovanja. Ako se iz toga rode savremeni ateisti, to neće, kao prelazni stupanj, ništa smetati našim izgledima, nego će poslužiti kao primer za ona pokolenja koja će slušati propovedi naše o religiji Mojsija koja je svojom smišljenom i nepokolebljivom sistemom dovela do pokorenja nama svih naroda. (Protokol 14)
Sveštenstvo gojsko mi smo se već pobrinuli da diskreditujemo i time razorimo njihovu misiju koja bi nam danas mogla mnogo smetati. Svakoga dana njegov uticaj na narode slabi i pada. Sloboda savesti je proklamovana sada svugde, sledstveno, nas samo ne mnoge godine dele od momenta potpunog sloma hrišćanske religije; sa drugim religijama ćemo još lakše izaći na kraj… Ali, za vreme dok mi ne prevaspitamo omladinu u novim prelaznim verama, a zatim i u našoj, mi nećemo otvoreno dirati postojanje crkve, nego ćemo se sa njima boriti kritikom koja izaziva rascep… (Protokol 17)
Gospodar, koji smeni sada postojeće uprave što bedno životare među demoralisanim s naše strane društvima, koja se odriču čak i Božanske vlasti i iz čije sredine izbija sa svih strana oganj anarhije, — taj gospodar mora pre svega pristupiti gašenju toga plamena koji već proždire sve. Zato je on dužan da ubije takva društva, makar ih morao zaliti njihovom vlastitom krvlju, te da ih ponovo vaskrsne u licu pravilno organizovane vojske koja se svesno bori protiv svake zaraze opasne po državno telo. Taj izbranik Božji određen je odozgo, da slomi bezumne sile pokretane instinktom, a ne razumom, životinjstvom, a ne čovečnošću. Te sile sada triumfuju u manifestacijama pljačke i svakojakog nasilja pod maskom principa slobode i prava. One su razorile sve društvene poretke, da bi se na njima podigao presto cara judejskog; ali njihova će uloga biti odigrana u onom momentu kada se on zacari. Tada će one biti zbrisane sa njegova puta, na kome ne sme biti ni grančice, ni travčice. Tada ćemo moći reći narodima: blagodarite Bogu i poklonite se pred onim koji nosi na licu svome pečat predodređenosti ljudske, čiju je zvezdu Sam Bog vodio i doveo k njemu da niko drugi, osim njega, ne bi mogao osloboditi vas od svih gore pobrojanih sila i zala. (Protokol 23)
Nekoliko članova od semena Davidova spremaće careve i njihove naslednike, ne birajući ih po pravu nasleđa nego po sposobnostima, posvećujući ih u skrivene tajne politike, u planove upravljanja s tim da niko ne sme znati ove tajne… Samo oni koji su bezuslovno sposobni za čvrsto, makar i surovo, budno upravljanje dobiće njegove dizgine od naših mudraca… Samo car i trojica koji su ga posvetili znaće budućnost. U licu cara, koji sa nepokolebljivom voljom vlada sobom i čovečanstvom svi će ugledati sudbinu sa njenim nepoznatim putevima… Da bi narod znao i voleo svoga cara, neophodno je da on besedi na trgovima sa svojim narodom. To stvara potrebno spajanje dveju sila, koje smo mi sada terorom odvojili jednu od druge… Oslonac čovečanstva u licu gospodara sveta od svetog semena Davidova mora prinositi na žrtvu svome narodu sve svoje lične naklonosti. Gospodar naš mora biti primerno besprekoran. (Protokol 24)
https://srpski.narod.ru/protokol.htm
file:///C:/Users/User/Documents/Protocols-Elders-of-Zion-serbian.pdf
P.S. Setite se reči apostola Pavla: Gdje je premudri? Gdje je književnik? Gdje je prepirač ovoga vijeka? Ne pretvori li Bog mudrost ovoga svijeta u ludost? (1. Korinćanima 1,20); Jer je premudrost ovoga svijeta ludost pred Bogom, jer je pisano: hvata premudre u njihovu lukavstvu. (1. Korinćanima 3,19)
Некад давно у Кини, упита отац сина, који се уморан врати из поља: – Шта си то радио да си тако уморан?
Син одговори: – Помагао сам житу да брже расте. Сваки клас сам помало вукао нагоре.
Отприлике тако ови „месијанци“ убрзавају долазак „месије“.
Зло у свијету је немјерљио, али га глупост убједљиво надмашује.
Сви заједно, збијени у буљуке, гурају се ко ће прије проћи кроз врата пакла.