Записник општинског одбора Савеза бораца Босанске Дубице из 1961. године у Дедијеровој оставштини пронашао Никола Милованчев у Архиву Словеније
Монахиња Марија, Јутро на логорској жици (Извор: РТС Око)
У српској православној гимназији „Катарина Кантакузина Бранковић” у Загребу одржан је, пре десетак дана, симпозијум посвећен јасеновачким жртвама. Том приликом је, у расправи, споменут број од 700.000 јасеновачких жртава, на шта је реаговао владика г. Јован Ћулибрк изјавом: „Не смијемо се набацивати бројкама јер вријеђају жртве, њихове породице и потомке.”. С обзиром на то да је, пре тога, један од историчара у својем излагању говорио о 100.000 јасеновачких страдалника (проф. И. Голдштајн), јасно је на шта г. Ћулибрк мисли када каже „набацивање жртвама”. Са чуђењем могу да констатујем да се на ове симпозијуме под окриљем наше СПЦ у Загребу (било их је до сада неколико) у правилу не позивају људи који имају другачија мишљења. На пример, никада није био позван проф. богословије (и ректор 1993–2000) у Сремским Карловцима Марко Шпановић, који је и сам, као дете од осам година био јасеновачки логораш. Такође, није до сада била позвана ни госпођа Ана Пожар, некадашња директорка Спомен-подручја Јасеновац, која је у логор доведена као двогодишња девојчица. А госпођа Пожар је, у време док је вршила функцију директора, за загребачки „Вечерњи лист” (7. мај 1986) изјавила да је, само на највећем стратишту у Градини, страдало 366.000 жртава. Иначе, прота проф. Шпановић у својој књизи „Мој вијенац њиховом гробу” (Сремски Карловци 1994, стр. 209–210), каже да је можда најближе истини Лазар Јанков, који спомиње бројку о укупно 840.000 јасеновачких страдалника. Требало би дакле на симпозијум свакако позвати и неког од старијих, посебно логораша, који имају другачија сазнања од ревидираних, умањених.
Епископ славонски Јован: Тврдња о 700.000 убијених у Јасеновцу неутемељена и увредљива за жртве
Истражујући заоставштину Владимира Дедијера, која се чува у 325 кутија у Архиву Словеније у Љубљани, нашао сам документ који је до сада био непознат не само широј јавности већ и историчарима. У кутији бр. 260 Дедијеровог фонда налази се копија извештаја који је 16. новембра 1961. сачинила четворочлана комисија општинског одбора Савеза бораца (тада Босанска, садашњи назив Козарска) Дубице. Притисак народа је те 1961. био јак да се учини нешто на изради споменика и истраживањима злочина, па је очито локални Савез бораца морао да реагује.
Тако је комисијски обављено пробно ископавање три гробнице у Градини, које су извршили: Ђуран Арсенић (председник комисије), Васо Тркуља (тада уједно председник Савеза бораца општине Б. Дубица), Милош Радуловић и Дурсум Терзић. У извештају општинске борачке комисије се, између осталог, наводи:
„Код првог ископавања у једној гробници после копања земље око 70 сантиметара дошло се до лешева, односно костију јер је месо иструлило и тако копајући на квадратном метру на дубини око један метар и 20 сантиметара нађено је 17 лобања убијених жртава које су биле испробијане и полупане, што значи да су убијани железним маљевима, а такођер и кости удова – ногу и руку су изломљене јер је приликом закопавања масе жртава посипано кречом и ваљано ваљком. Даљним копањем установљено је да и даље око три метра су убијени лешеви јер се налазе саме кости са полупаним главама и костима, што доказује и нађени предмет… као и још један… који је нађен такођер близу три метра дубине, што доказује да су гробнице јако дубоко копане ради стављања у исте што више жртава и заузимања што мањег простора у ширини, а према причањима људи из места да су гробнице копане по самим жртвама унапред, а касније масовно убијани и закопавани… Код другог ископавања у гробници где су жртве куване у казанима ту је наиђено одмах при почетку ископавања на иструле ситне кошчице које су у распадању и то је нађено одмах после пола метра копања и тако су те кости наслагане до дубине око два метра колико смо вршили ископавање, а и даље се налазе исто кости јер смо коцем гурали и даље око метар и колац иде стално кроз кости. Код ископавања у гробници где су жртве спаљиване одмах на првом слоју копања наишло се на паљене жртве… Напомињемо да је код сва три ископавања установљено да су убице приликом убијања и закопавања жртава исте слагали и после сваког сложеног дебљег реда посипали живим кречом, што доказује и то да се у свим дубинама налази креч који је посипан по жртвама. На свим дубинама ископавања налазе се предмети од одјеће, обуће, плетеница женске косе и свега онога што су жртве у томе времену имале код себе. Како је на једном квадратном метру нађено 17 људских лобања, а по дубини таквих слојева има више, што доказује да је у тим гробницама убијено много више жртава него што је то раније замишљено. Према нашој констатацији после вршеног ископавања у 120 гробница које су обиљежене, било би 550.800 жртава, дочим према причањима људи из места да у Градини и њеној околици има још око 70 гробница разних величина које су обрасле у шуму и до данас нису евидентиране.”
Фото: Записник општинског одбора Савеза бораца Босанске Дубице од 16. 11. 1961.
Комисија је, дакле, закључила, да је број жртава већи него што се до тада мислило, и да би их у 120 обележених гробница могло бити 550.800 – али да има још око 70 необележених гробница! После овог извештаја комисије Савеза бораца Дубице, уследиле су активности и на нивоу Југославије и дошло је до формирања савезне комисије под вођством антрополога др Виде Бродар из Љубљане, која је изашла на терен 1964, али којој после тога никада више није било дозвољено да настави започета истраживања.
Мислим да је рад на идентификацији и утврђивању броја јасеновачких страдалника ствар државног, односно чак и међудржавног пројекта, тимског рада, и да ту нема места излетничким изјавама појединаца – посебно када се ради о драстичној ревизији. Међутим, свакако ћу прихватити позив да, на следећем симпозијуму, или у Музеју жртава геноцида у Београду, заговорницима ревизије спознања о јасеновачком логору представим резултат свог рада у Архиву Словеније. Само сакупљањем свих историјских доказа, и даљим истраживањима, може се приближити истини о овом болном питању.
Никола Милованчев: Умањивање броја жртава Јасеновца неће проћи
Никола Милованчев је публициста из Љубљане
Наслов и опрема: Стање ствари
Прочитајте још
- Душан Басташић: Предсједниче Додик, немојте да ћутите на јасан историјски ревизионизам и антисрбизам (Јадовно 1941, 9. 9. 2025)
Categories: Гостинска соба
Dedijer je bio neozbiljan. Njemu nikako ne treba vjerovati.
Стравично. Текст оставља човека без речи. Хвала Стању ствари на пожртвованости и истрајности.
Најтрагичније је да имамо највеће издајнике по овом питању у сопственим редовима. Ту предњаче они који би заправо најпре требали да чувају успомену на страдалнике у Јасеновцу: Јован Ћулибрк и Дејан Ристић. Сматрам да је Ћулибрк само отворени издајник у леглу његових колега који га у најмању руку својим нечињењем подржавају. Или у најбољем случају: једна блага критика колеги Ћулибрку ради формалности и јавности са поруком: „Ради даље!“.
Како су „владике“ биле ефикасне са владиком Артемијем?
Болна тачка у нашем србском роду и која се тиче само нас, јесте да смо кроз чедоморства приредили себи од Другог светског рата наовамо више Јасеноваца.
Са те стране, опрости нам милостиви Господе!
Kada ce da smijene vladiku Jovana Culibrka sa svih funkcija vezanih za Jasenovac i da stave za episkopa slavonskog nekog normalnog covjeka, ovaj je svojim dosadasnjim izjavama i djelovanjem zasluzio bar psihijatrisko posmatranje…
Sramota je sviju nas da on jos nosi mantiji i titulu vladike…
Sporo to onaj sabor djedova sa losim prostatama i voznim parkom punim audija 8 i skupih terenaca odlucuje.
I kacavendu su tek rascinili kad su ocajni i bijesni ljudi okacili na net filmove kako se ljubi sa muskarcom,pa ga „kaznili“ tako sto je poslat u zenski manastir da ga u starosti paze i brinu se o njemu jadne monahinje.
Nekoliko trulih jabuka nas uprljase i zagadise skroz,steta….
На СтСт је више пута била предочена иницијатива за неку врсту групног/саборног протеста или молбе упућених на разне адресе. Успех дотичних или уопште сличних апела је под знаком питања. Али, у овом случају, просто се чује вапај са оног и овог света да се престане са светогрђем и унижавањем трагедије масовног страдања србског народа у Endehaziji. Да се престане са светогрђем које на нарочито арогантан чини један од „наших“, владика СПЦ, Јован (Невен) Ћулибрк.
Зато бих предложио следеће – саставити пригодан кратак текст јавног апела и после (нпр) стотину или хиљаду потписа исти овде објавити и послати Патријарху СПЦ и Синоду СПЦ. Први захтев дописа је да се вл. Јован Ђулибрк одмах уклони са свих функција у вези са Јасеновцем, конкретно из Одбора за Јасеновац СПЦ. Истовремено, због до сада незабележеног злочина (у оквиру СПЦ) умањивања и фалсификовања броја жртава, што је само по себи изругивање са Јасеновачким Мученицима, а које СПЦ прославља 31. августа тј. 13. септембра по новом кал., да се дотични лиши владичанског чина и врати у чин простог монаха, како би му се дала могућност да се молитвено покаје.
Надам се да можемо учинити барем толико, не за Мученике (не дао Бог да тако помислимо, они су одавно са Њим у Царству Светлости) него због нас, док смо још овде, е да бисмо тако додали своју лепту на спасоносни тас…
@ Геронда
Очито нисте пратили:
Позив СПЦ и Влади Србије: Разрешите епископа славонског Јована свих дужности везаних за Јасеновац и геноцид над Србима у НДХ
https://stanjestvari.com/2023/09/12/poziv-spc-vladi-srbije/
А једине реакције:
Синод СПЦ: Епископ славонски Јован изнео произвољну и историјски неутемељену процену броја јасеновачких жртава
https://stanjestvari.com/2023/09/14/saopstenje-svetog-arhijerejskog-sinoda-povodom-revizionisticke-kampanje-o-broju-zrtava-koncentracionog-logora-smrti-jasenovac/
Гидеон Грајф: Био сам изненађен Петицијом интелектуалаца против владике СПЦ, показао ми ју је патријарх Иринеј
https://stanjestvari.com/2023/08/31/od-srba-niko-nikada-nece-traziti-oprostaj-pogotovo-ne-hrvati/
@Стање ствари
Захваљујем на одговору мада је почео са прекором да „очито нисам пратио“. Не знам како је „очито“ јер пратио јесам, с тим да је објава/позив била пре две године, а у међувремену се Ј.Ћулибрк поново истакао више пута на истом злодејанију. Зато је потребно истрајати у супротстављању том срамотном и злочиначком наступу и изнова се обраћати Синоду и Патријарху као надлежнима. Не верујем да сматрате да је тај један апел, са немуштим црквеним одговором, доказ да се ништа више не може учинити. Напротив, у новом апелу може се указати на дрскост у понављању истог преступа и инсистирати на кажњавању преступника. Па онда исто и у следећем, до неког убедљивијег протеста или акције…
Лично, верујем да у СПЦ има и воље и механизама да се један од њихових уклони, то јест дотични. Случај блаженопочившег Владике Артемија је доказ, мада у околности дијаметрално супротне…
@ Геронда
Нема воље, из прве руке вам кажем. Било је обећања са (скоро) највишег места, али та обећања нису одржана.
Што се мене тиче, бесмислено је покушавати даље.
Bas tuzno da cujem to od covjeka koji je jedan od rijetkih smogao hrabrosti i ima volju da pise o ovom cirkusu pod svestenickom mantijom, mislim da je i Dusan Bastasic iz udruzenja Jadovno 1941 organizovao demonstracije za smjenu Culibrka i Ristica prije par godina pa takodje nista…
Alarmantno je da novine kao Politika i Novosti ne pisu o ovome i da se Culibrku dozvoljava da organizuje medjunarodne konferencije u Banja Luci.
https://jadovno.com/bastasic-predsjednice-nemojte-da-cutite-na-jasan-istorijski-revizionizam-i-antisrbizam/
Mozda ovi iz Informera nesto objave,zeljni su slave a i gurani su od Suprim Lidera ko onomad dron majstor sa lepom frizuricom od strane baba jule.
Problem je u tome što šira javnost nije informisana o Ćulibrkovom delovanju dok isti po svemu sudeći ima bar prećutnu podršku relevantnih institucija.
To što se mi na ovakvim sajtovima manje više slažemo u svojim ocenama Ćulibrkovog lika i dela ne menja činjenicu da nas je samo šačica. Veći mediji u Srbiji i Republici Srpskoj ne izveštavaju o ovome ili u svom izveštavanju potiskuju problematične detalje, Ćulibrk očito ima podršku SPC, po svemu sudeći podršku ekipe oko Dodika u RS, svakako podršku relevantnih režimlija u Srbiji. „Običan narod“ za ovo ne zna; ako za Ćulibrka znaju, oni ga znaju kao eto nekog vladiku koji ima nastup čoveka („čojeka“ u njegovom slučaju) iz naroda i koji im je zbog toga možda čak simpatičan.
Lazo sve si u pravu samo mislim da nas nije šačica,ima nas tuzno je reci vecina, i u SPC je vecina protiv ovog covjeka ali se ne usudjuju dici glas i tu je problem a sabor djedova sa losim prostatama i voznim parkom punim audija 8 i skupih terenaca odlucuje presporo ili nikako.