Уредници ових портала својевремено су ми нудили новац да пишем за њих. Премда у самој понуди нема ничег необичног, она се сукобљавала са одлуком да не наплаћујем своје текстове
Мило Ломпар (Извор: Катена мунди)
Са сајта „Србин.инфо“ преносимо део текста проф. Мила Ломпара који се односи на „Стање ствари“.
Извор: Катена мунди
Медијска хајка, коју води српски председник, као први циљ има намеру да власт прожме све облике јавности: слободу мишљења, слободу говора, слободу окупљања. Други циљ је да се џепови отпора криминализују. То је злокобна криминализација политичког противљења. Трећи циљ је практичан: треба онемогућити било какав отпор велеиздајничким одлукама које су све ближе нашим данима. Отуд треба преплашити све учеснике у јавном животу. Ако се може говорити о државном удару, како је гласило медијско окривљавање ухапшених људи, онда се то једино односи на понашање српског председника. Александар Вучић, наиме, непрестано врши државни удар, јер са позиције власти непрестано крши Устав и законе. Он је претворио свакодневни живот у трајни државни удар. Тако је укинуо сваку одговорност и достојанство саме власти, јер их је претворио у вербално, ментално и физичко насиље, наводи проф. др Ломпар у политичком есеју „Манекени лажи“. Магазин Таблоид ће у неколико наставака објавити делове те књиге (I, II, III, IV, V, VI, VII), у којој проф. др Ломпар контекстуализује своје политичко становиште и разоткрива узроке и последице лажи које су испуниле српску јавност.
(…)
У кампањи су видног учешћа узела два портала: Нови стандард и Стање ствари. Први портал је одиграо улогу покретача кампање, док је главна оптужба на другом порталу била да сам подржао иницијативу Народне странке да се организује референдум за одбацивање Француско-немачког плана којим се Косово и Метохија издвајају из Србије.
Зоран Ћирјаковић: Ломпар је највећи живи српски интелектуалац, али симболизује пут у пораз
Као спорно се појавило присуство бившег министра спољних послова Вука Јеремића. Учестало појављивање објава Вучић-Брнабић министра културе на овом порталу посматрано је као саморазумљива ствар. Таква појединост показује основно предразумевање у нашој националној интелигенцији. Бити министар у Тадићевој влади заувек је горе него министар у Вучић-Брнабић владама. То је прећутна, неисказана, али делотворна граница која омогућава да се медијски успостави лаж о националној оријентацији Вучић-Брнабић режима. Тако се успостављају медијски оквири српске националне лажи. Унутар њих могуће је све прочитати, осим истинитих сазнања о скривеној капитулацији коју спроводи Вучић-Брнабић режим. Понеки изузетак потврђује ово правило, јер има улогу да га прикрије.
Један коментар на текст Бранимира Нешића „Није српски живети у лажи или Преживели су Јовановић и Ђурић, преживеће и Ломпар“ (Извор: Стање ствари)
Уредници ових портала својевремено су ми нудили новац да пишем за њих. Премда у самој понуди нема ничег необичног, јер је начелно нормално да људи наплаћују своје текстове, она се сукобљавала са мојом одлуком да не наплаћујем своје текстове. Потоњи догађаји су показали да не треба бити похлепан на новац, јер човека то може довести у неугодну позицију сарадње са режимским скривеним адресама.
Врхунац кампање била је телевизијска емисија Ћирилица, у којој је пуних шездесет минута посвећено вређању моје личности, од тврђења да сам „врачарски Црногорац“, преко одговорности због интервјуа који сам дао агенцији Бета и гостовања на Телевизији Нова С, до кривице због стања у којем се налази национална опозиција.
У главној улози на телевизији са националном фреквенцијом били су Миломир Марић и његов најамник, док су улогу конструктивних статиста – као што им и приличи – играли Слободан Владушић, Горан Петронијевић и Данијел Симић. Ни са ким нисам ни у каквом личном спору, као што сам некима од њих чинио личне услуге. Поново је, дакле, одлучујућа – уз могуће личне натрухе – политичка и идеолошка нетрпељивост. Као декор ове политичке представе, они су показали како је национална интелигенција истински сарадник владајућег режима. Јер, она учествује у њему на начин посредног конкубината са невладином интелигенцијом.
(…)
Цео текст прочитајте овде
Наслов, скраћивање и опрема: Стање ствари
Прочитајте још
- Зоран Ћирјаковић: Ломпар је највећи живи српски интелектуалац, али симболизује пут у пораз
- Један коментар на текст З. Ћирјаковића о М. Ломпару: Англосаксонци би волели да потпис на документу о предаји Косова буде ћирилицом
- Никола Варагић: Вучић ће владати све док опозиција не реши економски проблем (на маргинама става З. Ћирјаковића о М. Ломпару)
- Милан Ружић: Нападом на Ломпара Ћирјаковић заувек отпутовао на тужну маргину српске јавне сцене
- Зоран Ћирјаковић: Одговор господину Ломпаровом боту
- Милан Ружић: Подсетимо Зокија Ћирјаковића
- Светислав Пушоњић: Професор Ломпар и „референдум“ о Косову или Политичке саблазни долазе и здесна
- Бранимир Нешић: Није српски живети у лажи или Преживели су Јовановић и Ђурић, преживеће и Ломпар
- Два коментара на текст Б. Нешића: Покушај полемике или хајка на проф. Ломпара?
- Дејан Мировић: Вучић се плаши Ломпара јер би професор био најбољи кандидат националне опозиције на председничким изборима
- Teofil Pančić: Oficijelna srpska politika se vrti između „ćirjakovićevskog“ i „lomparovskog“ stanovišta
- Зоран Ћирјаковић: Aнатомија брзе предаје – од „демократских протеста“ до суочавања са ломпаризмом
- Један коментар на текст З. Ћирјаковића о М. Ломпару: Ћирјаковић закачио „болесно ткиво”, жестоко греши у оцени Вучића
- Марио Калик: Ћирјаковић, лажни заштитник крезубих и происламски аутоколонијалиста
- Обавештење о повлачењу транскрипта гостовања М. Ломпара на „Славија инфо“
Погледајте још
Categories: Гостинска соба
Како да србски сељак верује Ломпару? Није хтео да потпише петицију против Ћулибрка, јер није уручена АВ-у? То је његово образложење. Како да ово протумачим: као огромну дозу сујете код Ломпара или као његову огромну лојалност према АВ-у? Значај Јасеновца у датом моменту очигледно за Ломпара није био ни на последњем месту.
Е мој Ломпаре, много приче, а конкретна дела на крају ништа!
У праву је Ломпар. Избором коментара на текст Нешића које сте објавили као посебан текст, јасно сте се одредили. Тиме сте себе дискредитовали. Читалаштву дугујете објашњење о мотивима. Од нуђења новца за објављивање Ломпарових текстова, до ниских удараца у сагласју са ботовима режимским. Како сте ту стигли?
Мило Ломпар подржава министра кога је сматрао издајником. Веровао је Дверима и Завереницима. Био је директор Политике за време владе Војислава Коштунице.
ovi likovi: Lompar, Vladusic, Kovic… su sluzbenici u kolonijalnoj upravi i to na najboljim mestima – profesori „srpskih univerziteta“. Kada zavrse svoje poeme protiv kolonizatora, globalizma, metropolisa, stanu u red sa „izdajnicima“ za platu od kolonijalne uprave. Zato se bave identitetom i kulturom, jer se marksizam bavi tokovima novca! Na jutjubu imaju desetine hiljada pregleda, a kada treba organizovati miting u gradu od 1,5 miliona stanovnika i to na Vidovdan, dodje 300 ljudi, tako da je pitanje da li i postoje van jutjuba! Godinama je vladala iluzija da su oni neki jedinstveni blok, njeno rasprsivanje koincidira sa nestankom anti-zapadne opozicije.
Cirjakovic je poceo sa ironijom da Srbija hoce u EU, da zbog toga mora da pristane na otimanje KiM, da zbog tog pristanka mora da se krsi ustav, a da je zbog krsenja ustava potreban tiranin poput Vucica. Dakle, rezon je bio POLITICKI. Posto je i on od onih intelektualaca koji moraju da jedu, kako je to besmrtno formuisao Vladimir Dimitrijevic pisuci o tome da li intelektualac treba da jede (sledece je da li treba da je…), onda se Vuciceva tiranija od „ironicnog“ opravdanja POLITIKE, pretvorila u ono sto se opravdava KULTUROM (tacnije KULTURNIM DEFEKTOM koji nas cini nesposobnim za demokratiju, ali sposobnim za nedemokratiju). Tako je srpska demokratija losa zato sto smo vekovima ziveli u istoj drzavi sa Latakijom i Tripolijem. Pitanje, medjutim, ostaje, jer ako je srpska demokratija losa zbeg neceg toboze dubljeg – kulture, cemu onda demokratija i kao lazna? Zasto se vlast legitimise, skriva i krade izbore, ako smo mi kulturno podobniji za neki drugi oblik politicke vladavine? Odakle izvire to nepoklapanje politicko-ekonomskog sistema i „kulture“, ne samo kod nas?
Tata ovog kulturalizma je Maks Veber. Od njegove knjige „Protestantska etika i duh kapitalizma“ (vise puta sam pisao zasto religija nije etika, e, pa ovde se moze dobro videti kako se religija pretvara u etiku, a etika opravdava eksploataciju (laksi nacin je gledanje serije „Spartak“ i kako ljudi koji poseduju smrtonosne vestine zive kao robovi, seksualni i radni i ubijaju se kao gladijatori, a sve u ime etike gladijatorske casti i vernosti gospodaru. U nekom americkom filmu sam cuo recenicu da djavo nece haos, vec etiku, jer je njegov neprijatelj Hrist, a ne covek!) pocinje ispitivanje veze izmedju politicko-ekonomskih oblika i religiozno-kulturnih. Na toj liniji je i Dugin kada pokusava da izmisli „cetvrtu teoriju“ koja bi odgovarala nepostojecoj „nasosti“ Rusa (a koju je toboz prekinuo, jer „nasost“ je uvek u proslosti, a buducnost je samo obnova proslosti, Petar Veliki). Takodje, termin „liberalizam“ je trebao da prikrije suprotnost slobode trzista (kapitalizma) i slobode politickog trzista (demokratije), cak ih predstavljajuci kao nuznost, pa kada se pokazalo da slobodno trziste u Kini ne vodi nuzno u demokratiju, poceli su sa kulturoloskim tezama i „konfucijanizmu“, da bi se u isto vreme demokratija nasla u krizi u najkapitalistickoj zemlji sveta – SAD!
Kao sto se neke radikalne feminstkinje zakljucile da je realizacija zenskog moguca samo van planete Zemlje, tako Cirjakovic zakljucuje da mi treba da imamo neku „nasu“ istoriju (kao kada inspektor Ognjen Strahinjic u „Davitelju protiv davitelja“ gleda u daviteljevo uvo za koje kaze da ce nas uvesti u istoriju svetske kriminalistike i govori kako mi treba da razvijemo nase metode). Ova opsesija „nasim“ kod nas izvire iz „naseg puta u socijalizam“ (mada ima i dublju proslost u Habzburskom izmisljanja autentickih istorija i jezika na Balkanu, a koje je preuzela i Kraljevina Jugoslavija, pa se cak javljao i unutar komunistckog pokreta). Oblici ovoga su i autohtonizam i „obnavljanje i povratak“.
Битно је да је Ломпар угрожен, да се њему углед срозава. Лако ћемо ми што је народ на КиМ угрожен, дај прво да спасимо Ломпара.
Сви@
Нема аутентичније комунистичке измишљотине од хибридног српскохрватскиг језика с хрватском латиницом.
А имамо српски са својом азбуком.
Је л’ питао господин Миша Ђурковић коме сметају “ интелектуалци “ ? Јесте. Јесам ли јасно одговорио ? Јесам. У самодржављу, у закриљу крила двоглавог орла не би било таквијег питања, одговор би био заветно животворан, не би било новог стандарда, Ломпара, Ћирјаковића, а @ стање ствари би било, јакако да би било…
Салонски патриотизам професора Ломпара, кога и даље да уважавам, води до очајања. Поготово кад схватите да доста наше интелектуалне елите има врло слаб контакт са стварношћу.
Примера је превише, ево једног – ,,јер је начелно нормално да људи наплаћују своје текстове…“ Где Ви господине Ломпару можете сада да наплатите свој текст? Где Ви или било ко други може уопште да објави своје текст, а да није преко неке буразерско-партијско-дбовске или сличне везе, па још да Вам плате? Где, осим на Стању ствари, може да Вам се објави коментар, иако се уредник ни рецимо већина читалаца не слажу са њиме?
Претходни коментар госпдина Ломпара сведочи о потпуном одсуству свести како функционишу српски медији, уз типичну свест оног дела српског народа који се у некој мери оствари и дође до неког динара више, да ће све то ,,неко тамо да уреди“ и ,,неко већ за то да се побрине“. Текстове ће прегледати и сређивати неко, обимну некад и врло захтевну корепонденцију са ауторима и читаоцима ће водити неко, сајт ће одржавати неко, постављање текстова и уређивање коментара на разним друштвеним мрежама ће радити неко… И онда када националних сајтова понестане тако што липшу ,,магарци“ који то с преданошћу раде или се продају разним несрећним структурама, можемо заједно да се ишчуђавамо како немамо свој информациони простор и да о томе пишемо научне радове.
Je ли важније како Срби живе на Косову и Метохији, каква је ситуација у Републици Српској, како живе Срби у Црној Гори а како у матици, каква су нам дечја игралишта, колико имамо нових редовних школа а колико шкова за децу са тешкоћама у развоју, колико имамо бициклистичких стаза, зашто је ЕПС-у поднето 100.000 рекламација прошлог месеца на рачуне или је важније ко ће како Вас или нас или Марка или Јанка како памтити или када Вам је и колико сујета била повређена?
Има још:
Da li je čudno što su ove optužbe prenosili režimski tabloidi? Ili je čudnije što su prorežimski napis na Stanju stvari,u kojem se tvrdi kako se preporučujem budućim vlastima, prenosili portali koji podržavaju opoziciju?
https://magazin-tabloid.com/casopis/?id=06&br=569&cl=24
ПС. Вероватно се мисли на текст С. Пушоњића, пренет са његовог Фејсбук профила:
https://stanjestvari.com/2023/04/10/pusonjic-lompar-referendum-o-kosovu/
Господин Ломпар је вероватно највећи живи српски интелектуалац, као што му признају и они што га критикују. Вероватно је то у вези са тиме што других тог формата и нема. Или има, али их нико не признаје као велике… Како било да било, господин Ломпар није увек у поузданој вези са реалношћу. Не само што види кампању против себе тамо где никакве кампање нема, већ је и у свом научном раду пропустио да примети неке врло упадљиве елементе реалног окружења. Написати онолику књигу о самопорицању у Срба а не приметити одустајање од ћирилице као један од битних фактора тога самопорицања не говори о јасном увиду у реалност. Или се ради о нечем другом? Све се надам да није то друго.
Господин Ћирјаковић је добро приметио да је Ломпар заправо безопасан за другосрбијанце, те га стога и не нападају. Заиста, латиничари (како их ја називам) нису постали аутошовинисти тако што су прво ишчитали Латинку и Константиновића. Латиничари заправо врло мало читају, они су прилично неначитани. Неписмени, рекао бих. Можда су и писмени али на енглеском, или неком другом страном језику, на српском сигурно нису. Бахата је њихова неписменост. Они пишу dj иако имају своје đ, они пишу czs уместо čžš, они пишу све речи у наслову великим словом. Питајте их да ли је dž једно или два слова, које је по реду слово m у њиховом алфабету… Немају они појма, а то сигурно није зато што су читали било шта, а посебно не родоначелнике аутошовинизма. А Ломпар напада родоначелнике. То је хитац далеко изнад глава наших латиничара… Џаба писменост, џаба начитаност, методолошка доследост, све је то џаба. То му све дође некако јалово, без кинетичке енергије. А кад се на то дода мало маније сопствене важности и величине, ствари постају само још горе. Кампања коју господин Ломпар види долази од људи који га заправо поштују, али он то не види. То и није кампања, већ критика. Коментари који су објављени на Стању ствари требало би да га мало продрмају и освесте, али то се не дешава. Превише је он одмакао на том свом путу. Штета је што Срби немају некога ко је тако паметан а да је прележао дечије болести сујете и самозадовољног игнорисања онога што се види кроз сваки прозор. Или имају, исправите ме ако грешим?
@Јован П
„Je ли важније како Срби живе на Косову и Метохији, каква је
ситуација у Републици Српској, како живе Срби у Црној Гори а
како у матици, каква су нам дечја игралишта, колико имамо
нових редовних школа а колико школа за децу са тешкоћама у
развоју, колико имамо бициклистичких стаза, зашто је ЕПС-у
поднето 100.000 рекламација прошлог месеца на рачуне или
је важније ко ће како Вас или нас или Марка или Јанка како
памтити или када Вам је и колико сујета била повређена?“
Хвала за коментар!
Оцена 10+
Никада није било никакве кампање против Мила Ломпара. Он је у Вучићевим медијима заштићен као бели медвед. Вучић је задужио Вучелића да брине о томе да нико не угрози Ломпарову доминацију у националистичким круговима.
Уредница „Печата“ је забранила да у текстовима помињем Ломпара. Мој текст је тамо могао да изађе само ако не помињем Ломпарово име.
Марић је направио изузетак из личних разлога. То је ЈЕДИНИ изузетак – где је Ломпар критикован у медијима под Вучићевом контролом. Штавише, та критика је створила илузију да се Вучић плаши Ломпара и да му жели зло, што је потпуна будалаштина. Ствари стоје сасвим супротн. Вучић би му бубрег дао, да затреба.
Вучић је свестан да је у Србији, из његовог угла, само Ломпар незамењив. Што је допринело Вучићевој агенди – коју сам сажео у схватање „Ломпар на небу, Вучић на земљи, Мариника иза ћошка.“ Вучић је одавно разумео да са власти могу да га скину само националисти, али је временом открио да националисти не могу да га скину док год су под Ломпаровим шапом.
Моји текстови о Ломпару су могли да буду објављени само на мом блогу.
Моја месечна зарада је 86.000 динара и остаћу без посла у јануару, пошто сам у статусу који не може да се продужи. Пре тога сам био на бироу. Не добијам ништа у ковертама, немам никакве синекуре… У претходне четири године сам УКУПНО, ван те зараде, добио два хонорара од укупно 22.000 динара.
Вучића сам видео једнном у животу, 1994. године. Никада нисам био у стану Латинке Перовић, како измишља Ломпар, што је једна од безброј измишљотина у тој бедној књизи. Штавише, у животу сам Латинку срео само једном, пред смрт, она је пришла да се упознамо. Била је са Златком Паковићем, који ме препознао.
Ја, као возач и „глупи фиксер“, нисам ни могао да будем део „Друге Србије“. Ја сам, нажалост, делио њене ставове. Мало више о томе овде:
https://ponisteninepismenidjavoljiadvokat.blogspot.com/2024/04/1.html
и у наставцима, које ћу објавити у наредних неколико недеља.
Тата мог културализма је Дипеш Чакрабарти.
Вучић је слика одрживе демократије у Србији, која, наравно, личи на ауторитаризам. Све више од тога су или пусти снови или досолика заграде српске историје. Уосталом, Вучић је дошао ДЕМОКРАТСКИ на власт јер су два симбола два сукобљена српска западнољубља, Весна Пешић и Војислав Коштуница, поверовала да демократија овде може да буде оно што је на Западу. Да може да се консолидије, да смена власти значи почетак смењивости власти…
Коштуничин колонизовани ум је оличење најподмуклијег непријатеља боље српске будућности. То се види по Уставу у коме се мањине и мањинско помињу 62 пута а српско 3 пута (бројао, проверите сами). Скандалозно је да не постоји „српски“ еквивалент Члана 14. То је, буквално, антисрпски Устав.
Нестанак Мила Ломпара је предуслов да српски национализам поново постане релевантна политичка снага у Србији.
Ко одавде, уместо у Алепо и Бејрут гледа у Хале и Брисел, изгубљен је за Србију и склон је самопорицању. Наша историја је сличнија историји Алепа него свим западним историјама узетим заједно, како год да их укројите да би нас у њих угурали.
Пут до српског пакла поплочан је погрешно калибрисаним очекивањима. Препоставка конструктивно калибрисаних очекивања је суочавање са чињеницом да је Србија незападно друштво.
Метафора српска посебности није самоуправљање. То је Алепо. Србија постоји као нешто јединствено, налик самоправљању, само у главама оних који Европу виде у једнини, која је по правилу западноцентрична једнина, и одбијају да се суоче са чињеницом да се темељи различитих аспеката и облика европејства налазе у Азији, од Свете земље до Алепа. Ми смо оријентолика, друга и другачија Европа. Ми смо изузетак само за оне који поситовећују Европу са Западом а Запад са Светом. Нажалост, та слика не може бити допуњена само Москвом и другим шта-нам-се-снило местима. Она мора бити допуњена местима којих се Мило Ломпар или грози или их сматра ирелевантним.
Сва наша посебност стаје у Цецину музику – а она је страно тело у Москви, Риму, Бриселу, Аушвицу, Клагенфурту… Не у Стамболу, Атини, Софији, Алепу, Каиру, Орану, Казабланки… Може та чињеница да вам се не свиђа, може да вам се гади и да вас ужасава, али ако одбијате да је уважите Србија ће ићи напред упркос вас и онога што чините, не због вас и онога што чините, какве год да су вам намере.
@Зоран Ћирјаковић
златко паковић Вас препознао ?!?! Вежите млински камен око врата, господине Ћирјаковићу, са том чињеницом не да се живети, а некмоли писати…
@Cirjakovic
Vi ne tvrdite da demokratija nije moguca zbog nase kulture, vec tvrdite da je moguca lazna demokratija zbog nase kulture. Vi, zapravo ne tvrdite, vec opravdavate.
To je stara dobra dihotomija da ili politicko-ekonomski sistem ne odgovara kulturi, pa treba menjati kulturu („svest“, „vrednosti“… nazovimo to basarijanska teza) ili treba politicko-ekonomski sistem prilagoditi kulturi (nazovimo to cirjakovicevska teza)!Prva teza kaze da je nasa kultura inferiorna, druga opravdava defektnost politickog-ekonomskog sistem nasom kulturom, pa i ona kaze da je inferiorna. Obe su autosovinisticke. Kao sto nakucah, dok ste kritikovali, ironisali Vucicevu vlast, ciljali ste politicko, a kada ste poceli da ga opravdavate, poceli ste da se pozivate na kulturu. I, to je smisao svakog pozivanja na kulturu, OPRAVDAVANJE defektnosti POSTOJECEG politicko-ekonomskog sistema! Ovde se, medjutim, ne radi ni o kulturi (na stranu to sto se kultura, kada se predstavlja kao neka sila koja onemogucava neki politicko-ekonomski sistem, a zapravo omogucava defektnost tog politicko-ekonomskog sistema, njegovu laznost, nije kultura, vec (zivotinjska) priroda), vec se radi o dubljem fenomenu – „nasosti“. „Nasost“ je paradoksalna, ona je uvek izgubljena, uvek je treba traziti u proslosti (duzini boravka sa Alepom u istoj drzavi), ali uvek zahteva slobodnu od proslosti politicku volju, da bi se obnovila i povratila. Medjutim, kada se, opet paradoksalno, sadasnjost objasnjava kao defektna usled „nasosti“ i time negira, upravo, od te „nase“ proslosti slobodna politicka volja, onda imamo puko POLITICKO opravdanje POSTOJECEG, necim izvan slobode politicke volje – ovde „kulturom“ kao dugotrajnom prosloscu (suzivota sa Alepom). Dakle, nema kod Vas nikakve kulture, vec samo politika ili politika. „Nasost“ i „Tudjost“ su fenomeni iz kojih izvire lazna dubina kulture i njene toboznje snage ogranicavanja mogucnosti politicko-ekonomskih sistema i UVEK, ali UVEK, vrse okretanje u proslost i lisavaju slobode u politickoj sadasnjosti, tako da ono sto vi prikazujete kao kauzalnu vezu kulture i postojeceg politicko-ekonomskog sistema, jeste zapravo tehnika vladanja i ideolosko opravdanje iste! Ovo je prodao Veber, kupili Said, Homi Baba, Dugin, rezultat – kapitalisticko poravnanje sveta. Paradoksalno, samo se SAD protive ovom poravnanju preko rata u Ukrajini, kao sukoba drzave u formi SAD i kapitala. Ne uvidja se dovoljno da su SAD te koje se suprotstavljaju globalizovanom kapitalu, a ne Rusija i Kina, i da su SAD te koje su formirale nekapitalisticki vrednosni prostor „zapadnih demokratija“, dok se Rusija muci da nadje nesto „svoje“, cime bi prikrila da je puka kapitalisticka drzava i nista vise. Naravno, SAD nastoje samo da uspore globalizaciju, jer , iako drzava, i one su sredstvo kapitala, da bi je u jednom trenutku ponovo pokrenule kao i dalje zapadnocentricni proces. Ipak, u ovom trenutku samo SAD mogu da koriste „vrednosti“, „kulturu“ (ljudskih prava, demokratije, lgbt prava…) kako bi oblikovali , naravno lazni, multipolarizam globalnog kapitalizma!
Ja sa odrastao na r’n’r-u, ali niti sam to uzimao kao neku vrednost, kulturu, a kamoli kao ljubav prema Zapadu, vec samo kao muziku koju volim da slusam. Ceca i Cabar-party su mi nepoznati (sinoc mi pod prozorom neki klinci pustaju zurle, ja dignem roletnu i kazem im ili da promene ukus ili da produze dalje).
Sto se Lompara tice, kljucnu gresku je naravio kada je podneo tuzbu Ustavnom sudu protiv Vucica, posle godina prica o korupciji u sudstvu i neustavnog delovanja Ustavnog suda. Delimicno ste u pravu da je Lompar bio deo pacifizacije nacionalnih snaga preko teze o „gradjanskom otporu“ od koje su ostali samo gradjanisti bez otpora. U nasu politiku se uvukla pasivnost, kao i u crkvu budizam necinjenja! U krivu ste da Vucica mogu da sruse samo desnicari. Odsustvo levice i kritike ekonomskog poretka, dovelo do pretvaranja svih stranaka u centar i odsustva bilo kakve politicke razlike, a posebno ekonomske. Postoji samo sukob oko vlasti, a narusavanje demokratije lisavanjem birackih prava najpre Srba sa KiM, a onda i nedavnim zakonom koji zabranjuje glasanje u BG doseljenima do ne znam kojeg datuma, pokazuje da se antidemokratske tendencije zajednicke „vlasti“ i „opoziciji“, mnogo vise kao deo svakodnevne politike, nego „kulture“. Mozda desnica moze da srusi Vucica, ali sistem moze samo levica.
Погледајте да ли у издањима Клета има аутора (ауторке) с презименом Ломпар. Клет даје средства за награду „Милош Црњански“ коју годинама додељује Ломпар.
Кад завлада злодух сатанизма, онда влада зловласт демонократије.
Међусобица Латинке Перовић и Мила Ломпара је монтенегринска зађевица уљезлих „просветилаца“.
Левица и десница Молоха.
@Svi
Је ли ово нека заје*анција, или се то мени само тако чини?
Каже ЗЋ: „То се види по Уставу у коме се мањине и мањинско помињу 62 пута а српско 3 пута (бројао, проверите сами). Скандалозно је да не постоји “српски” еквивалент Члана 14. То је, буквално, антисрпски Устав.“
Не знам шта је ЗЋ по формалном образовању, али правни стручњак сигурно није. Ако овако, аподиктички, суди и о осталим стварима, далеко му лепа кућа…
Мило Ломпар подржава министра који има дух самопорицања. Нови Стандард има најбољег водитеља у Србији. Стање Ствари критикује Вучићев режим.
Интелектуалци морају размислити с киме се удружују у политици
„Један од главних вектора ширења аутошовинизма је то када ова неистуширана смрдљива стока – то јест ми – може да гласа за Вучића, она не заслужује да постоји. Е сад, то растојство председником Вучићем ту нема… лека. Један од разлога је што су они естетичари. Њима се некако ту нешто естетски не свиђа у вези Српске напредне странке и они бркају, је ли – то је један од разлога који… свакако иде у прилог председнику Вучићу… јер бити естетичар је антиполитички… и уместо да посматрају његову политику, а он је наш највећи политичар од Николе Пашића… “ (Зоран Ћирјаковић цитиран према: https://stanjestvari.com/2024/05/11/milo-lompar-u-kampanji-protiv-mene-vidno-ucesce-uzeli-portali-novi-standard-i-stanje-stvari/, 00:06:39-00:07:09, оригинално објављено:
, 11. 4. 2023.)
Извините господине Ћирјаковићу, да ли бисте, овде, пред озбиљним српским патриотама могли да поновите ко је то по Вама „наш највећи политичар од Николе Пашића… “?!
Ви, наравно, имате право на своје мишљење, можете, рецимо, и „Српску“ напредну странку сматрати најуспешнијом у историји српског парламентаризма, али ипак, кад већ тако смело поредите Вучића са Пашићем, можда не би било згорег да се подсетимо једног не сасвим занемарљивог детаља из Пашићеве биографије:
„Пашић је формирао још две владе (од 24. октобра 1909. до 4. јула 1911. и од 12. септембра 1912). Био је један од кључних учесника оснивања Балканског савеза што ће касније за последицу имати Први и Други балкански рат у којој је Србија удвостручила своју територију освајањем Старе Србије (т.ј. севера Рашке области, Косова, делова Метохије и Вардарске Македоније) од Османског царства.“ (Никола Пашић на википедији)
Дакле, за разлику од Пашића – под којим је Србија ослободила Косово и Метохију од Турака – наш (по Ћирјаковићу) „највећи политичар од Николе Пашића“, у моменту када Ћирјаковић изриче цитирану похвалу, заједно са Западом и Куртијем ради на имплементацији „француско-немачког плана“ о суштинској (и формалној) предаји Косова и Метохије окупатору.
На крају крајева, Ћирјаковићу, добро је што сте направили ово поређење. Потпуно против своје воље, указали сте на непремостив бездан између двојице политичара и тиме, опет противно Вашој „напредној вољи“, више наштетили Вучићу него Пашићу. Јер, у најмању руку у овом случају, Пашић је за Вучића огледало у коме се сав наводни Вучићев патриотизам у трену претвара у прах и пепео.
Али онда се, у истој емисији – постављеној у оквиру текста испод ког пишемо ове коментаре – Ћирјаковић још једном разоткрио у пуном светлу, изрекавши следећу небивалу реченицу:
„Црни Церак… (и) Мими Мерцедес… то је… нови Филип Вишњић.“ (Зоран Ћирјаковић цитиран према: https://stanjestvari.com/2024/05/11/milo-lompar-u-kampanji-protiv-mene-vidno-ucesce-uzeli-portali-novi-standard-i-stanje-stvari/, 00:20:27-00:20:43, оригинално објављено:
, 11. 4. 2023.)“
Дакле:
„Natrljam koku na nos, pa po trnju hodam bos
Navučena kao na hors, stalno me doziva, traži još“
(https://genius.com/Crni-cerak-cc-2-lyrics)
или:
„Moraš da zaboraviš na reči strah i sramota
Jer bol je prolazan, reputacija je večna
Ko ne okuša sreću, neće znati šta je sreća
Samo novac me motiviše i kultiviše“
(https://genius.com/Mimi-mercedez-mmm-lyrics)
То баш много личи на Филипа Вишћњића, зар не Ћирјаковићу?
Рецимо:
„Ту смо били, очима гледали, Кад се двије ударише војске, У Мишару, пољу широкоме, Једно српска, а друго је турска.“ (Бој на Мишару)
„Рани сина, пак шаљи у војску, Србија се умирит не може.“ (Бој на Мишару)
„Потурицо, Мехмед-капетане, Обазри се да се погледамо, Да видимо чија је сад Мачва. Ил’ је моја, ил’ ће бити твоја.“ (Бој на Салашу)
„Не може се царство задобити, На душеку све дуван пушећи.“ (Почетак буне против дахија)
Уверавате нас, Ћирјаковићу, да све ово не радите за новац, већ из уверења. Заиста не знам шта је већа трагедија од ове две подједнако поражавајуће могућности. Ако вас Вучић плаћа, онда нисте ни глупи ни луди, али зато јесте велики подлац (посебно у нападу на честитог Мила Ломпара, о чему сам детаљно писао у коментару https://stanjestvari.com/2023/04/07/preumljenja-i-kampanje/#comments).
А ако све ово заиста радите из најдубљег уверења (у шта нас толико дуго убеђујете), онда сте Ви заиста – да се ad hoc послужим једном малом увредом по угледу на начин на који Ви вређате своје противнике – најглупљи и најлуђи напредњак у читавом Вучићевом микрокосмосу (а то, пазите, није мала увреда!).
Ипак, оно што што свакако иде у прилог Вашој, ипак, несумњивој интелигенцији, али не и прилично сумњивом моралу, везано је за кристално јасно предосећање сваког иоле разумнијег човека да овакво Ваше снажно и бестидно агитовање за Великог Мега-аутошовинисту (који ће у историји бити упамћен као издајник Косова и Метохије), свакако није плод антиполитичког идиотизма. Или је то ипак још страшније по Вас? Не знам, процените сами…
Велико разочарање је да нико од присутних гостију у поменутој емисији (из које су горе наведени цитати Зорана Ћирјаковића) ниједном речју није устао у одбрану Мила Ломпара, брутално оклеветаног од стране бестидног Зорана Ћирјаковића. Непријатеља треба бранити од овако ниских удараца, а камоли једног угледног и поштеног српског интелектуалца који има храбрости да се супротстави најмоћнијем човеку у Србији. Срамотно!
После Пашића, највћећи српски политичар је Броз, други је Вучић, трећи је Милошевић. Нисте тражили да кажем ко је најбољи, ни ко је најгори, ни ко је најмањи, већ да ко је највећи СРПСКИ политичар. Најмањи је Тадић, за њим Коштуница, мада јака је конкуренција ко је већи болид од њих двојице, за длаку је победио Бота, па Ђинђић. Он је, ипак, за разлику од Тадића и Коштунице, све разумео што су разумели Баја, Броз и АВ, али мученик није умео.
Ново време, нови Филип Вишњић. Цоби, Мими и Секси из Црног Церака, то је светла српска будућност. Ломпар је српска смрт. Украшена часни поразом.
Ја ове све ово заиста радим из најдубљег уверења.
Мој морал је, иако није анђеоски, дубљи је од мојих уверења. Само ја нисам ни серијски лажљивац ни пи****** ни лицемерни моралиста као Мило Ломпар, највећи непријатељ српског национализма од Јосипа Броза.
Мило Ломпар је бестидно каријеристичко ********, манекен лажи, о коме све што треба да знате можете прочитати у роману с кључем „Слављеник“ Ђорђа Оцића. Зове се тамо „Милпар“, али све ћу вам ја то ускоро сажвакати на мом блогу да се не мучите.
Вучић није аутошовиниста. Склон је да износи ауторасистичке и аутооријенталистичке ставове, пошто не разумете појам аутошовинизам па лупетате, као и онај мученик „сви“.
Вучић воли Ломпара више чак него што га Ви волите. Не знам како ћете да процесирате ту информацију, али ако је некако успешно не процесирате остаће бенигна *******, патриотска *******, али ********. Иначе, мене не воли. Неће ни да ме види. Ваљда су га жацнула два текста, „Уринокултура Вучићевог Добрице“ и „Цеца, Аца Лукас и Максе Бебер“. Имате оба на мом блогу оригиналнј верзији.
Док Ломпар не *****, Вучић је премија. Тек кад Ломпар ****** ** ***** српски национализам ће престати да буде трла баба лан идеологија у Србији.
Ви немате већег непријатеља од Ломпара. Штета што се заљубљени у њега. Љубав је слепа.
Свака прекарна ***** ***** **** ***** је морална каријатида за нарцисоидног властољубљца Мила Ломпара, наличје Вучићеве владавине.
@Мирослав Маравић
Да сам ја „нетко“, рецимо наш домаћин овде, Лазић, ја бих ово поновио као посебан текст; тзв: „истакнути коментар“…
Без обзира на то, Лазићу служи на част што дозвољава различита мишљења, без цензуре..
У његове, Лазићеве, добре намере, лично поштење и патриотизам немам нимало сумње, па ми, баш због тога, није јасно како, када већ у пракси показује и доказује своју демократичност, може да привилегује „ЗЋ становиште о Ломпару“, у односу на „српско становиште“?
Јер, да не буде забуне: када нападаш Ломпара (у свести најширих народних маса које мисле, али не до краја – а таква је већина, нарочито међу гледаоцима телевизијата) нападаш „српско становиште“, јер га је он инаугурисао и ваљано образложио, па је стога и оличење тог становишта.
Слично или исто би, или јесте, важило и за ЗЋ и „аутошовинизам“, да се овај није, овим бесомучним нападима на Ломпара, крајње самодискредитовао..
Штета за обојицу и за све нас заједно…
@Мирослав Маравић
Да наставим где сам стао…
Друго би било да се ради ЗЋ критици Ломпарових ставова на, макар приближно, академском нивоу.
Онда бих Лазићево привилеговање ЗЋ разумео као лични избор, начињен на основу изнетих, по правилу рационалних, аргумената.
Али, пошто је у питању пашквилантски, приватни тон и начин, којим се напада Ломпар лично, све уз коришћење режимске медијске тољаге и припадајући режимски привилегован статус, и где се удара и лево и десно по човеку, онда стварно, не разумем..
Права је штета господине Ћирјаковићу, што је од Ваших силних – с правом цензурисаних – псовки и ружних речи (чак девет у овако кратком тексту!) смисао Вашег текста толико замагљен да би даља расправа са Вама, ценим, била бесмислена (моја најопсежнија анализа Вашег пљувања Ломпарове личности је дат у коментару на Ваш текст: https://stanjestvari.com/2023/04/19/cirjakovic-suovavanje-sa-lomparizmom/).
Пристојан човек би Вам чак могао бити захвалан на ненадано добијеном времену. Но ако мислите да бисте чињеницу да сте прилично изнервирани могли да нам продате у стилу: „само прави Србин се не стиди псовки“, онда сте очигледно промашили и место и време и људе са којима желите да полемишете.
Претпостављам да сте својим псовкама успели да се приближите Црном Цераку и Мими Мерцедес, искрено Вам честитам на томе, али ме ипак занима какве везе то има са Србима, Србијом и српством? Коме и како бисте то могли да објасните? Али надам сте да сте задовољни културним нивоом који сте досегли. Но, ако мислите да би Ваше ружне псовке могле наштетити Милу Ломпару и поштеним Србима – онда сте у тешкој заблуди.
@Cirjakovic
Ja nisam ni rekao da je Vucic autosovinista (on je niko, kukavica koja mrzi srpski narod zato sto mu je priredio 5.oktobar, pa zivi u strahu gde ce da osvane), vec da ste Vi autosovinista i da ne razumete, toboze, „Vas“ pojam autosovinizma (autorasizma i ostalih auto-delova)! Ono sto ste nekada bili polusvesno – autosovinista, sada ste nesvesno, sve misleci da mislite suprotno :)))))) Inace, ne biste prezvakavali anahrone ideje o „nasoj istoriji“ (lepenska i alepovska istorija protiv Srbije). Ne razumem zasto u svakom komentaru spominjete Vas blog? Ko ce Vas da cita? Ono sto je Basara za polupismenu Srbiju, Vi ste za nepismenu! Takodje ste se zesce precenili navodeci neki roman :))))) Niste Vi taj kalibar da ljudi traze ono sto ste Vi naveli da citate/pisete!
Sto se Lompara tice, Vasa i njegova rasprava je kao svojevremena rasprava Cece i Jece koja je kome pop… Vi i pokusavate da odrzite sliku o Lomparu kao nekom uticajnom intelektualcu („Dveri“ nisu uz njegovu podrsku presle ni cenzus od 5% ni smanjeni od 3%, a Jeremic (Lompar je napustio „Dveri“ zbog koalicije sa Radulovicem, a Tadicev ministar mu je bio dobar) je dobio manje glasova nego sto ima familije. I Vi i on ste obicni jutjuberi!
Drzite se prica o svojim psihijatrijskim avanturama i zeninim ginekoloskim problemima, tu ste najjaci, valda 😉
P.S.
Posto se zalite na primanja (ne znam za sta Vas placaju, za pustanje brade po centimetru), evo ideje! Kada sam bio mali, bile su slikovnice „Maja putuje na more“, „Maja leti avionom“, „Maja krece u skolu“… Tako i Vi, nacrtajte slikovnicu „Cira putuje u Afriku“, Vasa publika ne cita, vec gleda slike, pa mozda zaradite nesto, a ne da se bavite problemima „nase istorije“ i „alepovske kulture“ koji su em bajati, em Vas i takvi prevazilaze!
P.S.P.S.
Druga ideja da zaradite novac, mozda zajedno sa Lomparem, kao jutjuberi, a on i da zenu oslobodi „Kletove“ kletve, jeste da u duetu
Nista se obojici ne bi smanjio uticaj, naprotiv!
Lomparova žena piše za Klet, novac za nagradu Crnjanski daje Klet, Lompar direktor nove Politike posle 5.oktobra, autor pogovora za knjigu nemačkog novodesničara Franka Lisona…. Jer igrače treba imati i levo i desno.
https://go.gale.com/ps/i.do?id=GALE%7CA53118269&sid=sitemap&v=2.1&it=r&p=HRCA&sw=w&userGroupName=anon%7E1a65fb5f&aty=open-web-entry. Posto se odje oglasava I Zoran Cirjakovic koji je navodno izmislijo auto sovininista .Gornji clanak iz pera osobe kojega je sramota da kaze da je Srbin vec se predstavlja da je Bugarin pa cak I Krvat. Ovo je samo jedan a ima jos.
@Saffron
Наведени текст З.Ћирјаковића је срамотни пример понизног посипања пепелом по глави због наводних српских злочина у Босни. Читава пропагандистичка машинерија Запада је била острашћено фокусирана на демонизовање Срба током целе деценије 1991-2000. У САД, на пример, није прилазило ни сат времена, а да К. Аманпур и компанија не објаве нову лаж о „монструозним Србима“ кулминирајући у хиљаду пута понављаној подвали са темом „СребрениЧа“, како је CNN злослов неправилно акцентовала и изговарала. Објављивање у западном гласилу још 1998-ме онакве аутошовинизирајуће гадости је доказ (црно на бело, све са потписом) да је аутор душу продао непомјанику, господару светске фабрике лажи. Да исти још има дрскост ових дана да неаргументовано и сасвим простачки вређа и псује људе попут М.Л. **** ***** **** **** **** *****. Зато З.Ћ овако олако и наставља своју прљаву работу, јер са савешћу је отишао и стид заједно са сопственим људским достојанством, а тиме и способношћу да се уважи други. Ви који одлазите у цркву, учините добро дело — запалите свећу за Зорана.
@ Sveca za Z. Vas odgovor odise dostojanstvom I plemenitoscu. Svojevremeno gledajuci srpski TV na moju zalost naidjem na Z C koji je takvim prostackim recnikom napao g. Slobodana Reljica , koji je bio protiv Covid vaccination. U mome dugome zivotu nikada nisam cula takav izliv bjesa I mrznje od Srbina .Da dodam I glas vise zenstven. Tada pogleda ko je to. Mene da je tako neko napao , zazalijo bi . Uskoro izgleda bicemo proglaseni kao geonicide narod , ispunile su se zelje Z.C . Ali , ali karma nikada ne gubi niciju adresu. Svako dobro dobri covjece.
Пристојни и писмени, два имена сваког нетранспарентног зла, које увек избије на површину:
„Drzite se prica o svojim psihijatrijskim avanturama i zeninim ginekoloskim problemima, tu ste najjaci, valda 😉“
Нису далеко на речима достојанствени и племнити. Све су то омиљене маске зла.
Пробаћу да вам помегнем, мада, бојим се, за већину вас нема помоћи. „Ломпарова мисао“, иако је то само бућкуриш туђих мисли стављених у службу једне деструктивне, суштински антисрпске, ауторитарне воље за свемоћ – то су вам српски сатански стихови.
Што је више моје критике ломпаризма, најближег рођака аутошовинизма, то вам је он милији и дражи – зато што сте постали секташи. То ме забавља, као и чињеница да ваш „Милпар“ није постао аутошовиниста.
Пошто сам поништен, куац од овце који се сваке три недеље појави у Ћирилици, па то ствара илузију да сам нешто више од курца од овце, не разумем како то може да дотакне тог вашег горостоса, Његоша-Амфилохија-Црњанског-Николу Милошевића 2.0?
Па зар та самообожена убермисао толико звечи да може један полуинтелектуалац да је окрзне, а камоли угрози, помињањем у Ћирилици? У којој, иначе, нисам ништа рекао што нисам месец дана раније рекао на „Новом стандарду“, где сам, наравно, у међувремену на захтев Ломпарових кербера стављен на црну листу. Од тада се нисам појавио, иако уредник рече, пар дана касније, поносан на рекације, видимо се за шест месеци. Прође година…
Зар једној таквој величини као што је самоуздигнути човек-мансарда, Икар који је стао у раван са српским Сунцем,смета нешто што излази САМО на нечему што се зове Неписмени ђавољи адвокат?
Ко њега „прогони“? Ја, полуинтелектуалац, и моја Уба, малтезерка? Како то да је прогоњен а да га Вучелићев Печат не прогони?
Занима ме ментални пут којим неко, ко је у стању да користи мозак, ко није постао роб секте ломпаризма, уме себи, не мора мени, да објасни чињеницу да „Милпара“ не прогони Вучелићев Печат и Вучелићеве Вечерње Новости? Не да Мариника? Забранио Чанак? Рекла Латинка из пакла да не сме?
Верујете ли стварно да је Вучић толико велики балван па не разуме да сваки пут кад „Милпара“ критички поменем у Ћирилици пола вас, и 50.000 оних што слушају „Милпарове“ Јутјуб онаније, доживи оргазам?
Да би Вучићева моћ МОГЛА да буде угрожена, прво „Милпаров“ утицај мора да настане са идејног и политичког хоризонтса српске деснице и свега поносно српског, а за то, нажалост, постоји само један начин…
Али, не треба се надати. Боји се ђаво, није ни њему увек лако да у пакао прими елитне Србе. С Латинком му се уселио аутошовинизам, где сад да навуче још једну беду на врат…
Можете о мени да кажете шта хоћете, и лоше и горе и најгоре, и све што вам падне на памет. Све сте у праву, језив сам ја, само ниђе везе између тога и чињенице да сам аргументовано разобличио једно српско зло које драматично надилази титулу Вучићевог највољенијег „агента-се*атора“.
Ломпаризам је култ, а када уђете у секту, сваку секту, речи и аргументи губе значење. Зато се сви ви данас, као и ваш „Милпар“, само – За дом(овину) неспремни. То је мера српства свакога ко је пао на „Милпаров“ импотентни ум и амбицију, која је толико велика да чини да Ловћен у поређењу с њом делује као камичак у ципели.
Ипак, ајде да кажемо да Ђорђе Оцић и његов најбољи пријатељ, кога је „Милпар“ остраховао и, прилично буквално, у гроб отерао, и то још као средњешколац, и ја, највећа (анти)српска свиња и све друго што кажете, да нас тројица лупамо и лажемо, да је Вучић глуп а Вучелић још глупљи, па ја зато у склопу „хајке“ и „прогона“ Милпара нисам смео да га помен у Печату, опозиционом колико и Информер, и зато нисам добио ни динар за те текстове, али има овај анђео аутошовинистички из чијих уста проговара мртва Латинка Перовић:
https://stanjestvari.com/2023/04/19/teofil-pancic-oficijelna-srpska-politika-se-vrti-izmedju-cirjakovicevskog-i-lomparovskog-stanovista/
RTS 2 у 14.00, недеља 30. јун…
https://rts.rs/tv/rts2/broadcast.html?t=&y=2024&m=5&d=30
Емисија се зове Зоран Ћирјаковић.
Да није то овај прогоњени, што се не скида са HAPPY-ја?
@Главни даса
Ћирјаковић није прогоњен него поништен! Ако мени не верујете, питајте Биљану Срб.
Biljana Srbljanović – Poništen čovek
13. December 2020.
Možda je prvi pravi slučaj politike poništenja kod nas (cancel culture), neke vrste lustracije koja se poslednjih godina sprovodi u Americi, slučaj publiciste Zorana Ćirjakovića. Politika poništavanja je, ukratko, kada, zbog nekog neprihvatljivog ponašanja odredjene osobe (npr, poziva na femicid), deo javnosti, najčešče putem društvenih mreža i masovnih medija, izvrši pritisak na poslodavce te osobe i primora ih da otpuste izgrednika, da se od njega distanciraju i da mu se time smanji uticaj, ali posledično i da mu se u potpunosti ukine prostor za delovanje i bilo kakav rad.
To poništavanje ljudi je ozbiljno, ne može se o tome pisati u ova dva reda, ono je s jedne strane možda razumljivo, s druge je i vrsta društvene likvidacije, bez prilike za iskupljenje, a posebno bez posledica za one koji su izgredniku do tada pružali podršku, davali prostor i stvorili mu temelj moći.
Drugim rečima, pojedinac biva odstranjen, a mašinerija ostaje, svi oni koji su poništenog stvorili i upotrebili, ostaju netaknuti, poništeni ostaje ostrakizovan i gnevan, opasno pozledjen sa namerom da, kada već pada, u ambis sa sobom povuče sve.
Zoran Ćirjaković je radno mesto predavača na fakultetu izgubio, kada je, nakon godina uticaja, publikovanja napada na odredjene žene sa javne scene, koje su u centru moći oko Ljiljane Smajlović, njenog UNS-a, nekada i Politike i NIN-a, bile označavane kao nositeljke nedozvoljenih vrednosti (“autošovinizma”), otišao predaleko. Bilo je potpuno normalno i ok intelektualno nepošteno tumačiti i krivotvoriti stavove i dela targetiranih žena, sve dok se odvijalo u granicama malogradjanske pristojnosti. Medjutim, kada se, sa tih prilično podmuklih napada prešlo na otvoreno šenlučenje mahom po mrežama, na psovke, kradju identiteta, otimanje profilnih fotografija, slanje poruka i lažno predstavljanje u ime targetiranih žrtava, stvar je, za Ćirjakovićevo okruženje otišla predaleko i oni su ga “kanselovali”. Iako je to bila suštinski potpuno ista vrsta napada kao i do tada, samo “nepristojnim” sredstvima, Ćirjakoviću je forma izražavanja bila transgresija koju pristojniti elita nije želela da prihvati.
On je pušten niz vodu, poništen je, dobio je otkaz i ispao iz elitnog i moćnog kruga mejnstrim šovinizma, okupljenih oko već pomenute moćne novinarke i urednice. On je, posebno divljačkim napadima na drugu novinarku i urednicu, Jovanu Gligorijević, zaista i zaslužio mnogo toga, ali pitanje šta su zaslužili oni koji su se opet provukli, ostali neokrznuti, opranih ruku, sasvim nekažnjeni za svoju ulogu u trasiranju puta tom zlu, ostalo je bez odgovora.
Od te tačke, poništeni ljudi mogu da idu samo jednim putem: jurišom na dole u nekoj vrsti groznice, karakteristične za osramoćene, za ljude koji više nemaju kud.
Ćirjaković je ostao bez primanja i prostora za rad, žigosan i odbačen, podigao je ulog opet se ostrvivši na još jednu novinarku i urednicu – Vesnu Mališić, te na mrežama pozvao na njeno ubistvo.
Da budemo pošteni, on nikada nije rekao da će je lično ubiti, niti da neko treba da je ubije, nego je, lukavo i mnogo opasnije, zapravo “samo” napisao da bi mogao da razume da je neko ubije, čime je pružio prostor svojim manje inteligentnim pristalicama da ga shvate bukvalno. Tako je i bilo, komentari i fantazije o “kažnjavanju” Mališić množili su se podstaknuti ovim razmišljanjem, redakcija NIN-a je onda s pravom reagovala i slučaj prijavila policiji. Onda je policija izvela pokaznu vežbu, upala u stan publiciste, pretresla ga u potrazi za oružjem (za koje su znali da ga neće pronaći) Ćirjakovića povela na informativni razgovor, što je on u realnom toku vremena objavljivao na Tviteru, napisavši na kraju kako planira da se ubije i ostavio satima da to tako stoji, da se žrtva pita da li će biti kriva za smrt nasilnika, ako on odluči da ovu pretnju zaista i sprovede u delo.
Treba reći da je Čirjaković već više puta, a pred potpuno nedoraslim sagovornicima koji su se samo keserili, govorio o svojim pokušajima suicida, nonšalantno i neodgovorno, a opet delovao iskreno i da uopšte ne laže, da ne “skreće pažnju” već da suštinski pati nošen svojim demonima. I najgori čovek, i najpodmuklije zlo, zaslužuje pomoć i zaštitu od te opasnosti. Oni koji su ga stvorili – ćute i peru ruke. Oni koji su ga podržali, nisu mu dorasli, samo ga tapšu i govore, ne sekiraj se, care. Oni koji su mu žrtve – strahuju i za sebe i za njega. Jer se, od ovoga duboko zapuštenog društva sada zaista može očekivati sve. Sve, samo milost ne.
https://javniservis.net/komentar/biljana-srbljanovic-ponisten-covek/
Алексеј
@ Зоран Ћирјкаовић
Да ли сте Ви икад јавно споменули ћирилицу, или нисте зато што проблем писма не постоји? Пише у Правопису србскога језика Матице србске да Срби имају два писма, а и председник Србије је више пута јавно рекао да је наша и латиница. И Ломпар је у својој култној књизи „Дух сампорицања“, масе 1, кг, написао о ћирилици укупно две реченице, рекавши да је доминантно србско писмо ћирилица, а гранично латиница. Та србска латиница је потпуно иста као и она латиница која је у суседној Хрватској општенародно и државно писмо. Њу зову још и гајевица, по њеном састављачу Немцу Људевиту Гају.
А пошто је председник Матице Србске проф. др Драган Станић избројао укупно 1,5 % ћириличких исписа у Змај Јовиној улици у Новом Саду, нама обичним људима није јасно како ћирилица може бити доминантна са свих својих 1,5 % ћириличких исписа. Да Ломпар ради за препознатљиву србску ствар види се и по томе што је радио програм за ДВЕРИ, у коме је ћирилица сврстана у исти ранг с старим занатима, како би била сачувана. А држава је направила и Музеј ћирилице код манастира Рача у близини Бајине Баште. Пре осноивања музеја у Бајиној Башти тамо је уређен Парк ћирилице, а Ломпар доле ишао да би тим поводом држао слово у славу ћирилице.
У Републици србској су донели закон по коме тамо више нико није обавезан да србски језик пише ћирилицом, пани сама та млада србска држава.
Ако је ћирилица већ пала на 1,5 %, да ли је време да се и Ђирјаковић огласи по том питању?
@Абу Ћирјак
Добро описан психолошки механизам који управља остаркизованим…
Порекло озлојеђености ми је и пре тога било јасно.
Али то није оправдање за оно што Србљановићева даље наводи као последицу одбацивања у понашању Ћирјаковића – његову форму изражавања која је била трансгресија пристојности и коју елита није желела да прихвати.
А то, Ћирјаковић, демонстрира и у нападима на Ломпара.
Јавни простор захтева одређени ниво расправе, при чему духовитост, (стварна, она у покушају, натегнута, саму себе дисквалификује) уме да буде оправдање за многе „малиције“, али не за све и не увек.
Јер, увек постоји граница, не само за елиту, било праву или набеђену, и не само за малограђане.
И да.
Како човек подноси своју судбину, то је, код формираних карактера, ствар свесне одлуке.
P.S.
Оно што забрињава је упорно инсистирање Ћирјаковића на „поништености“ и најаве самоубиства. Човеку је била, можда је још увек, неопходна психолошка помоћ..
P.S.S.
По предању једног „канселованог“ народа, Бог еманира, својом десном страном, правду, а својом левом страном, милост.
Е сад, у обрту достојном доброг трилера, правда је, по истом предању, извор зла, а милост – извор добра..
Па, верујући тој мудрости, рекао бих на крају да ако Милости од, како то лепо каже Биљана, „дубоко запуштеног друштва“, нема, човек је од Бога мора и може тражити.