Мајка Црква и Оци Цркве о Тајни Крштења

Саборно крштење у реци Сани (Фото: Ман. Клисина)

Реч пре: молим читаоца да пажљиво прочита; ко не може или не жели да чита с благочестивом пажњом, нека не чита, јер ће му бити не на корист, него на суд и осуду.

1) Шта је Једно (= једино) Крштење?

„Једно Крштење имамо у Оца и Сина и Духа Светога, крштење трократним погружењем у воду“ – Владика Николај, Пролог, Беседа о томе шта чини јединство верних (22. новембар).

2) Шта значи бити крштен?

„Бити крштеним у Христа, значи погрузити се у воду са вером у Њега“ – Јован Дамаскин, Тачно изложење православне вере.

3) Како се савршава Крштење?

„Крштење се савршава кроз трократно погружење крштаваног у воду, при произношењу речи „у име Оца и Сина и Светога Духа“ – Настољнаја књига свештено-црковнослужитеља (1913).

„Крштење је Света Тајна у којој се кроз троструко погружење у воду у име Оца и Сина и Светога Духа очишћава од свих грехова, умире за грех и грешни живот, и поновно рађа у духовни свети живот ради охристовљења и отројичења“ – Ава Јустин, Догматика.

„Сама радња крштења је трократно погружење у воду уз изговарање формуле. Крштење се врши погружавањем“ – Православна догматика, проф. Протођакон Војин С. Ракић (Издање Синода СПЦ).

4) Шта је најважније у Тајни Крштења?

„Најважнија радња у Светој Тајни Крштења је трикратно погружавање у воду у име Свете Тројице“ – Владика Николај, Катехизис Источне Православне Цркве (Вера светих).

„У обреду тајне крштења најважнија је радња троструко погружење у воду онога који се крштава“ – Ава Јустин, Догматика.

5) Шта је правилно Крштење?

„Правилно крштење треба да се врши трократним погружењем у воду уз изговарање речи формуле крштења“ – Православна литургика, протопрезвитер др Лазар Мирковић (Издање Синода СПЦ).

„Тајна има дејство ако је правилно свршена“ – Православна догматика, проф. Протођакон Војин С. Ракић (Издање Синода СПЦ).

„Демонски печат у души, црн и одвратан као пакао, само се правим крштењем може изгладити“ – Владика Николај, Вера образованих људи.

6) Зашто се погружава у Тајни Крштења?

„Тако нам треба испунити сваку правду“ – Исус Христос (Мт. 15:3).

„Потпуно погружење у воду представља икону смрти и невидљивог гроба. Симболичко учење тајноводствује онога који се свештено крсти да кроз три погружења у воду подражава Богоначалној смрти и троданоноћном погребењу Животодавца Исуса“ – Дионисије Ареопагит, О Црквеној Јерахији.

„Погруженијем во водје трикратним во крешченији Христу совостајем, тридневному востанију приобшчајушчесја“ („Погружењем у води трикратним у крштењу, са Христом васкрсавамо“) – канон на Крстовдан пред Богојављањем, на повечерју, песма 7.

„Како се испуњава силазак у ад? Опет погружењем подражавајући погребење Христово; јер у часу крштења тела погружаваних као да се сахрањују у воду“ – Василије Велики, О Духу Светом.

Овде нам ваља застати, да пре него кренемо даље у нашем малом катехизису прочитамо све ово још једном, и будемо сигурни да смо савладали шта је једно Крштење, шта значи бити крштен, како се Крштење савршава, и како и зашто се правилно савршава, и шта је у Крштењу најважније.

Ако смо ово савладали, спремни смо да наставимо, и да проучимо други, негативни аспект – шта је то неправилно крштење, односно шта није крштење, и шта се у несрећним случајевима неправилног односно лажног крштења у Православној Цркви чини.

7) Шта је неправилно крштење, односно шта није крштење?

„Крштење не у три погружења није крштење“ („Крешчение не в три погруженија не крешчение“) – Славјанска Крмчија, тумачење 7. правила 2. Васељенског Сабора.

„Крстити обливањем је јавно одступање од узакоњеног чина“- Настољнаја књига свештено-црковнослужитеља (1913).

8) Шта ако неко није крштен правилно, односно ако је крштен неправилно?

„Следећи Други и Пето-шести Васељенски Сабор који наређују да они који нису крштени троструким погружењем и појављењем из воде, или при сваком појављењу није призвана једна од Божанствених ипостаси, већ су крштени другачије, имају се сматрати као некрштени кад приступају Православљу“ – Томос Васељенске Цркве о крштењу, издат 1756. од Васељенског Патријарха Кирила, Александријског Патријарха Матеја и Јерусалимског Патријарха Партенија.

„Неправилно извршено крштење се не сме примити, јер нема силу Тајинства, и по изразу 47. апостолског правила, служи само поругању Крста Христовог“ – Настољнаја књига свештено-црковнослужитеља (1913).

„Крштење мора бити у свему правилно свршено, јер Црква никада није признавала за правилно крштење оно које није по пропису њеном извршено. Тертулијан каже: ‘Који нису примили крштење правилно, сасвим нису крштени‘„ – Никодим Милаш, Истина (1887).

9) Да ли се Крштење сме поновити?

„Крштење, ако је обављено правилно, кроз трократно погружење у име Оца и Сина и Светога Духа, не може да буде поновљено“ – Православно догматско богословље, протопрезвитер Михаил Помазански.

„Крштење се мора поново савршити ако је извршено не кроз три, него мањим или већим бројем погружења, макар при том била произнесена и установљена формула“ – Настољнаја књига свештено-црковнослужитеља (1913).

„Оне који приступају у православну веру из лажног крштења, примамо као некрштене и без опасности их крштавамо“ – Томос Васељенске Цркве о крштењу (1756).

10) Какве су последице неправилног крштења?

„Било да човек оде из овог живота не удостојивши се крштења, или примивши такво крштење којем недостаје нешто од онога што захтева Предање, његов губитак је једнак.“ – Василије Велики, О Духу Светом.

„Као што се Господ, после полагања у гроб, трећег дана вратио у живот, тако и верни покривени водом уместо земљом – троструким погружењем оличавају на себи благодат тридневног васкрсења. Они који се крштавају на другачији начин (кропљењем, обливањем), уместо да примају очишћење и усиновљење – показују се нечисти и синови таме“ – Томос Васељенске Цркве о крштењу (1756).

„Крстити облијевањем најстрожије је забрањено у Православној Цркви, и свештеник који допусти себи да крсти дијете облијевањем, а не трикратним погњурењем, такав свештеник мора одмах бити свргнут са свештенога чина, и то прво с тога, што је тијем повриједио позитивни закон цркве, а за тијем и с тога што таквим поступањем уводи латинске обичаје у поверену му парохију, те тим крчи пута унији.“ –Никодим Милаш, Истина, 1887.

„Закони не дозвољавају да незаконито рођени добија очево наследство“ – Диоптра.

И као бонус – нови и стари, једногласно.

Лука Кримски (у окружној посланици свештенству своје епархије):

„О крштењу трократним погружењем у воду као савршено обавезној форми крштења много су писали свети оци Цркве: Кирил Јерусалимски, Василије Велики, Јован Златоуст, Симеон Нови Богослов, Дионисије. Крштење обливањем Православна Источна Црква допуштала је само у сасвим изузетним случајевима, као нпр. у тешкој болести оног који се крштава, због чега се он не може погрузити, или над мученицима заточеним у тамници, где је могуће било имати тек незнатно мало воде. У западним и југо-западним областима Русије насилно уведена унија са католичком црквом довела је до тога да се тамо укоренило крштење обливањем, а у свим осталим областима Русије сви свештеници правилно крсте погружењем. Западно крштење обливањем, нажалост, продрло је и у Кримску област, и ја сам дужан да последњи пут објавим да сматрам својим дугом, који ми је заветован од Бога, да у својој епархији искореним крштење обливањем. Тако нечестиво (безбожно) „крштене“, наравно, треба прекрштавати, јер Тајинство над њима није извршено. (…) Притом „реч „прекрстити“ значи изнова извршити крштење над неправилно крштеним, и реч „прекрстио“ не треба да се користи у односу на Тајну крштења, него треба говорити само „крстио“.“

Јован Хозевит (Нови, светитељ канонизован 2016):

„Много је стражења у оно време (18. век) било да се не приме у манастир који су крштени кропљењем. Преподобни Пајсије из Њамца никако није примао у свој манастир оне што су долазили из Трансилваније или Буковине где се крштавало кропљењем (односно, примао их је након што их канонски крсти)“.

Јефрем Сирин (Толковање Посланице Јеврејима):

„Христос је Очиститељ наш кроз погружење, не кропљење (per baptismum, non autem per aspersionem)“.

За крај, Григорије Богослов:

„Ако хоће, нек иду нашим путем и Христовим. Ако неће, нек иду својим – можда ће тамо бити крштени огњем“.

И закључак.

Свети Сава, у заветној Беседи о правој Вери:

„Ово је, дакле, права Вера: крстити се у Име Оца и Сина и Светога Духа“.

„Ако ко – ми, или анђео с неба – проповеда Јеванђеље друкчије него што вам проповедасмо, анатема да буде!“ (Галатима 1:8).

Прва проповед оних који благовестише Јеванђеље, и који га благовесте нама, јесте:

„Покајте се (= преумите се), и да се крсти (= погрузи) сваки од вас у име Исуса Христа“ (ДАп 2:38).

„Зато и ми, имајући око себе толики облак свједока, одбацимо свако бреме – а најпре оно које књижевници и фарисеји товаре на плећа људска, латинско (Матеј 23:4) – и похитајмо у подвиг који нам предстоји“ (Јеврејима 12:1).

Categories: Гостинска соба

Tags: Евсевије Петровић, крштење