Teofil Pančić: Oficijelna srpska politika se vrti između „ćirjakovićevskog“ i „lomparovskog“ stanovišta

Putinova imperija užasa je u potpunosti mogla da se razvije tak kada je „ćirjakovićevsko“ gledište prevagnulo

Извор: Снимак екрана/Време

Доносимо изводе и закључак из текста Теофила Панчића „Obračun u suterenu“, „Vreme“, 13. 4. 2023.

(…)

U čemu je Ćirjakovićev problem sa na toj strani duge gotovo obotvorenim profesorom književnosti?

Da bi se to razumelo, treba imati u vidu da Z. Ć. u poslednje vreme širi svoje najnovije i najbizarnije vjeruju po kojem Srbi možda i jesu (rubno) evropski narod, ali nipošto „zapadni“ (…) Osmanlije su, recimo, oblikovale naš mentalni sklop, nazore i ukuse, a ne tamo neki Beč i Pariz! – klikće Z. Ć., ispod glasa dodajući „i hvala bogu da je tako“. (…)

Ćirjaković, dakle, zamera Lomparu i drugim, kako on kaže, paradnim ili začinskim nacionalistima (onim koji su, ubeđen je Ćirjak, neretko korisni idioti nas zlih globalista kod kuće i belosvetskih imeprijalista napolju) da zapravno nisu ni voljni ni kadri da izađu izvan horizonta kolonijalnog gledišta po kojem je „zapad“ ustanovio ne neke svoje lokalno već univerzalno važeće standarde demokratije i drugih divota (koje je Z. Ć. u međuvremenu evolutivno prevazišao) i da je otuda njihov jedini spor sa „zapadom“ u famoznim „dvostrukim standardima“, što će reći da se ljute što ih Zapad ne primenjuje u političkom i drugom opštenju s „nama“, a kada bih ih primenjivao sve bi bilo u redu. Takav liberalni nacionalizam zaista postoji, svojevremeno je bio predstavljen i kroz popularnu političku stranku s dva člana: Nikolom Miloševićem i Kostom Čavoškim. Ugasili su se valjda jer nikako nisu uspevali da pronađu trećeg. Lompar je verovatno bio još u razvoju.

Кликните на слику за увећање

Ako vam se čini da je sve ovo, naposletku, samo preganjanje nadobudnog i frustriranog izazivača s trenutnim kardinalom glavne struje srpskog nacionalizma, bilo bi vam bolje da pogledate mnogo širu sliku. Oficijelna srpska politika se vrti između „ćirjakovićevskog“ esencijalističkog i „lomparovskog“ stanovišta; po toj osnovi se dele i desnica na vlasti i desnica u opoziciji, i to neće da prestati da bude aktuelno u dogledno vreme. A ti sporovi nisu puka teorija: pogledajte Putinovu imperiju užasa – ona je u potpunosti mogla da se razvije tak kada je „ćirjakovićevsko“ gledište prevagnulo.

Наслов и опрема: Стање ствари

(Vreme, 13. 4. 2023)



Categories: Преносимо

Tags: , ,

10 replies

  1. Ovaj **** srecan je jedino kad Rusi i Srbi stradaju.
    Usude li da se brane, e onda je u pitanju cisto zlo, i sve najcrnje i najgore.

    48
    2
  2. Господин аутошовиниста са мансарде, који је порекао чак и своје име, ово за сутерене је крадуцнуо из мог преходног текста о Ломпару – који паталошки мрзи „сутерене“. Сви „прдопудераши“ су на мансарди – и свима се гаде „сутерени“, па морају тамо да спусте своје комшије са мансарде. Иначе, аутошовинисти не могу да се ослободе илузије да ме је за појам аотошовинизам инспирисала јеврејска самомржња. Није, то је западна ствар, а ми смо незападни народ, и сва моја инспирација је везана за искуства незпадних народа, једина која сматрам релавнтним за разумевање удеса отуђене српске елите.

    29
    10
  3. Па ти си преспав’о! Од сад ћеш о Ћирјаку само афирмативно писати. Погледај боље инструкције.

    16
  4. Није наша мала бара пуна крокодила, како давно рече Бата Трлаја, него *******.

  5. Коректно је што г. Ћирјаковић признаје везу између појма „аутошовинизам“ и сличног појма из јеврејске праксе, теорије, и појаве. Симпатично је то што Теофил с исте дистанце пљује и Ломпара и Ћирјаковића. По Панчићу би било боље да нема ни једног ни другог. Предвидиво и досадно. Панчић лепо пише, оригинално. Проблеми настају кад се размисли о „вредностима“ које промовише. Јадни су и нељудски. Нехумани. То му је основни проблем, има још других проблема, много других проблема…

    12
  6. Како је Теофилу име које је порекао? Богољуб?

    13
  7. ako se izuzme mržnja prema ruskom predsedniku, u pravu je. imamo mi i pamentnijih, ali se ne eksponiraju





    1
    1
  8. Ми јесмо источни али европски а не азијски народ (тако је већ преко миленијум и по најмање обзиром да смо индоевропљани о чему сведочи и језик којим говоримо). Ми јесмо хришћански али источно православни народ и истина је да ми не припадамо католичко-протестантском културном кругу и заиста богу хвала да је тако. Поштовање за сваку религију и културу па и исламску наравно али Ћирјаковић је погрешио адресу коме се обраћа, ако већ жели да хвали ислам и уопште ваневропску културу онда треба да скокне до Сарајева или Пазара, моји преци су се борили да буду све супротно од тога, борили су се за своју посебност и своју културу а она сигурно није Хинду, Ислам или шта год друго. Запад је монополизовао појам демократије и све оно што уз њу иде и продаје је по свету као свој производ а демократија није настала у Бриселу и Вашингтону него овде код нас на југу Балкана, Хелма или како год да се тада звао, тако да ми са пуним правом можемо да баштинимо демократију као део свог културног простора. Изворну демократију а не НАТО демократију која јесте у нашој егалитарној култури насталој на народним зборовима под храстовима или по гумнима, наше династије су настајале одатле а не из аристократије. Демократија у смислу егалитаризма и једнакости свих јесте апсолутно наша традиција, дакле у суштини а не у форми коју нам запад одређује. Ово што Ћирјаковић пропагира јесте амнестија за владавину једног човека који сам управља без да иког ишта пита, нека источна деспотија у којој ћемо ми бокановски да верујемо најмудријем међу нама на реч и да му поверимо наше судбине на управљање без да га замарамо са сувишним питањима док се он као лав бори за нас, е то већ нема никакве везе са нашом културом а томе могу да посведоче и судбине наших владара који су се дрзнули да тако нешто покушају. Да имамо праву нашу српску саборну демократију никада нам се не би десио француско-немачки споразум, да се поштује устав никада нам се исти не би десио, да имамо преговарачку платформу усвојену у скупштини никада нам се исти не би десио, да нам је дозвољено да постоје нормални услови за опозицију никада нам се исти не би десио, да имамо слободну јавност и да народ може да сазна шта је Вучић прихватио и шта имплементира дана више не би био на власти. Е такав источно деспотски систем у коме је све ово могуће пропагира нама Ћирјаковић у увијеној и неспорно елоквентној форми. Демократија и њене институције су нам једина брана од уставокршитељске диктатуре Вучићеве, чак и Курти користи демократске тековине попут устава као оправдање да не спроведе заједницу српских општина док наш ћирјаковски источни деспот наш устав не спомиње и брише њиме под. Ја не видим никакву суштинску разлику у оном што говори Бокан а то је слепо веровање нашем вођи на реч и Ћирјаковићевом величању антидемократске источне деспотије и културе. Ја њих двојицу видим као разбијаче растуће националне опције за рачун Вучића и то поприлично агилне почев од Вучићевог прихватања независности Косова односно давања бесе.
    Панчић је небитан у целој причи и само се наслађује српском муком, уживајући у плодовима Вучићеве издајничке политике без да мора прстом да макне.

    18
  9. @ Шлем

    Слажем се са велим делом текста али је неистина да смо ту на Балкану миленијум ипо а нисмо ни индоевропљани тако нешто не постоји.

    5
    1
  10. Е, ако Теофил пресуђује и просуђује шта је шта и ко је ко у Србији, далеко ћемо стићи с њим.

Оставите коментар

Discover more from Стање ствари

Subscribe now to keep reading and get access to the full archive.

Continue reading