Немогуће да проф. Ломпар није свестан широких могућности крађе и манипулације на „референдуму“, с обзиром да би га организовао колонијални поредак Александра Вучића
Извор: ФБ С. Пушоњића
Политичке саблазни не долазе само слева, него условно речено и „здесна“, чак и од оних од којих се то не очекује.
Професор Мило Ломпар (који ми је на Филолошком предавао „Српску књижевност 18. и 19. века“) подржава „референдум“ о Косову, и то испред Народне странке Вука Јеремића.
Тешко је веровати да човек његових умних капацитета не разуме колико је зло и наопако ово што чини, на првом месту зато што се самим чином расписивања таквог „референдума“ добровољно релативизује неповредивост властитих граница. Јер ако се једном пристане на такав „референдум“, зашто се то убудуће не би чинило и са Санџаком, Војводином, Југом и Поморављем на које Запад и непријатељи из окружења такође лешинарски типују? Сви ће они моћи да се позивају на „референдум о Косову“ уколико се овај не дај Боже одржи, као „право“ које се ни њима не сме ускраћивати. А ваљда је свакоме јасно да би у томе имали апсолутну подршку Запада који нас је безброј пута уверио колико је спреман да испуњава било чија „права“ сем српских.
Немогуће је, као друго, да професор Ломпар није свестан широких могућности крађе и манипулације на „референдуму“, с обзиром да би га организовао колонијални поредак Александра Вучића који је прошлогодишњи „референдум о промени Устава“ сирово покрао и који би једва дочекао да одговорност за сопствену издају Косова путем „референдума“ пребаци на народ. Правити се да свега тога ниси свестан и ипак заговарати „расписивање референдума“, осим што је самоубилачки по српски територијални интегритет и друге интересе, крајње је недостојно истакнутог интелектуалца кога јавност поштује као родољуба.
И као треће, немогуће је да професор Ломпар не претпоставља да је Вук Јеремић, као једна од перјаница „жутог картела“ из предвучићевског периода, министар спољних послова у Тадићевој влади и америчких ђак, и даље под јаким утицајем америчких структура на чији подстрек његова странка вероватно и излази у јавност са иницијативом о „референдуму“.
Нису јасни разлози овакве иницијативе професора Ломпара, као ни мотиви да инвестира свој углед у странку чији су лидери искомпромитовани као активни чиниоци у колонијалном поретку који је претходио актуелном. Ваљда то није зато што слути или однекуд зна ко ће за неко време сменити потрошене намеснике у колонијалном апарату, па се на време препоручује.
Није ми пријатно да на овој начин прозивам бивше професоре, према чијој сам ерудицији и другим квалитетима имао поштовања, али то се понекад мора баш због њиховог угледа с којим могу завести приличан број људи на странпутицу. Оне који би из поштовања према лику и делу професора Ломпара могли подржати ову погубну иницијативу подсетићу на ону Аристотелову: „Драг ми је Платон, али ми је дража истина.“
Наслов и опрема: Стање ствари
(Фејсбук страница Светислава Пушоњића)
Categories: Преносимо
Почела је харанга на Мила Ломпара. Из свих оружја , на свим позицијама. Значи да је најопаснији човек за режим тренутно. Па ви видите. Не дај се генерацијо, Срби су уз тебе.
Позвао бих Ломпара на референдум о останку Београда у Србији.
Па шта да радимо, Светиславе Пушоњићу? Да клекнемо и да плачемо?
Видите ли (Бог Вас не видио) да не постоји начин којим се можемо супроставити властодржцима који су све институције друштва бацили под ноге и владају као што је некада Нерон владао.
Не постоји снага која може народ да покрене из општег мртвила. Свака тужба биће од корумпираног судства одбачена као крпа. Сваки позив српским националним институцијама да се огласе, удара у бетонски зид ћутања.
Србијом влада олош-елита која се добро ухлебила и зајахала народу на грбачу. Српска истинска елита сном мртвијем спава, као да не постоји. Народ нема ко да поведе.
Ако и ова иницијатива пропадне, онда ћемо бар знати да смо дефинитивно народ лудака и да смо сами себе избрисали из списка народа. Пристали смо да нас олош-елита упише у стоку.
Уосталом, није тачно да се тражи „референдум о Косову“, што ће рећи – да одлучујемо хоће ли Косово остати у саставу Србије или да га избацимо из Устава и да га се дефинитивно одрекнемо. И сам проф. Ломпар рекао је да је референдум о прихватању или не прихватању СПОРАЗУМА који је Вучић прихватио усмено и кренуо у његово спровођење не питајући никога као да је Србија његова прћија.
Мислим да је ово последња сламка за коју још увек можемо да се ухватимо. Боље је и тако него само да тучемо по тастатури, макар можемо нешто допринети својом подршком референдуму, уместо што млатимо празну сламу по овим коментарима.
ПС: Јасно је да ће Вучић покушати да стави идиотско питање на листић, да ће покушати да потплати, запрети, подмити и ко зна шта још учини да би покрао референдум. Наше је да се супроставимо. Заталасаће се нешто. Ничија није до зоре….
Као могуће решење, a propos Аристотеловом: „Драг ми је Платон, али ми је дража истина“, кандидујем један Балашевићев (уз Шербеџију вероватно најантипатичнији ми селебрити-лик) – „Принцип је исти! (све су остало нијансе)“.
Да нисмо где јесмо и да нам није како је, могло би се и прихватити такво расписивање. Међутим, у ситуацији у којој смо , такво нешто би било корисно као и онај претходни референдум. Ударало се са свих опозиционих (?) страна у тамбуре иако се знало (свако нормалан је знао) како ће то да се заврши – давањем легитимитета свим Вучићевим малверзацијама. И ово ће тако да се заврши и ркнућете овај већ предубоко закопани народ још дубље . Наравно да смо народ будала и лудака. Зар нас није тако васпитавао „интелектуални врх“ све ове деценије? Зар нису велемудра господа ради свог комодитета прећутала све што је по леђима Срба шибало? Зар нису радо сарађивали у свему што је по нама небитнима газило? А сад је чудо што нам је отишло све што се крилато родило? Немојте да се секирате, остала вам је баба Даница да вам се избори за вашу визију државе. Зар не брине наш преЦедник за деке и баке? Изгледа да ћемо ми морати да се за њега побринемо. Да узвратимо за пажњу. Рачунајте на нас.
Свака част професору Ломпару на поштење и на храброст, исправно и честито.
Не мислим да би тај референдум било могуће покрасти, чак ни Вучићу. Да је тако нешто могуће, тај референдум би већ одавно био организован.
Власт се у овом случају плаши народа и купује вријеме. Колико год да су Срби данас подјармљени, све анализе указују на то да је преко 80% оних који се противе предаји КиМ и то чак ни ова власт, са свим својим медијским и свим другим полугама, не може да измијени. Или бар не одмах.
Слажем се да Срби “нијесу кано што су били, него су се Саво измијенили”, али ипак овај обим издаје чак ни Pink/Happy/RTS популација не би прогутала.
“И као треће, немогуће је да професор Ломпар не претпоставља
да је Вук Јеремић, као једна од перјаница „жутог картела“ из
предвучићевског периода, министар спољних послова у Тадићевој
влади и америчких ђак, и даље под јаким утицајем америчких
структура на чији подстрек његова странка вероватно и излази
у јавност са иницијативом о „референдуму“.
Зна ли Мило Ломпар, да је Вук Јеремић “служио војску“ (цивилни
војни рок) у кабинету Председника Бориса Тадића, и да је са њим
заједно радио на списковима за отпуштање из Војске Србије преко
300 старешина, изузетног војног образовања и ратничког (ратног)
искуства? Он је био десна рука Борису Тадићу за одстрел тих
отпуштених старешина Војске Србије!
То што је урадио Борис Тадић, уз асистенцију Вука Јеремића,
је мизерно да мизерније не може бити.
Ако зна за срамоту, Милу Ломпару није место уз такве какав је
Вук Јеремић.
Сви и даље ћуте да је најважније од свега да је мали Хамдијин Швабов пулен
https://www.weforum.org/people/vuk-jeremic
Па да крст сам понесе уз Голготу не би му веровао (опрости ми Боже грешноме на поређењу у Страсној недељи).
А зашто му проф. Ломпар верује вероватно он зна или ако му не верује зашто га ипак подржава.
„Кад је српски народ био свет, Бог им је слао у цркви и на власти Свете владаре. Кад је српски народ постао фукара, Велики Бог им је послао фукаре да их воде. ПОГАНИ РОДЕ! Зашто се жалите и буните, а још и тражите боље. Исправите прво себе и вратите се Богу да би вас Бог спасио и наградио. БОГ СВЕ ВИДИ! “
– Св. Владика Николај
Какви смо Господ је и ПРЕВИШЕ у својој милости милостив према нама
Наравно да нисмо упућени у све финесе ортаклука Јеремић – Ломпар (прошлог лета као случајно у неким медијима осванула фотографија заједничког обеда поменутих + Мировић, на моје запрепашћење), ипак не могу да разумем и да себи објасним да се неко таквог угледа хвата у било какво коло са надобудним балавандером и доказаним и осведоченим издајником, као што нам је г. Пушоњић савршено показао.
Поштовани Светиславе Пушоњићу,
Свака Вам је златна у овом тексту. Само се немојте кајати због тога што прозивате професора Ломпара. Да Вас случајно не би гризла савест нудим Вам потпуно поуздан податак да је проф. Ломпар један од првих чланова Подружнице РИМСКОГ КЛУБА у Београду од њеног оснивања пре неких 7-8 година. То би свима који евентуално гаје илузију да Ломпар није схватао шта чини, када је подржао иницијативу Вука Јеремића, требало да отклони сваку сумњу.
Срдачно Вас поздравља,
Филип Раке Вукајловић, научни саветник Института „Винча“ у пензији
Не пада ми напамет да браним проф. Ломпара али иако на сајту српске подружнице римског клуба има колоритних ликова (да ли и неочекиваних 😂) њега нема.
@Филип Раке Вукајловић, научни саветник Института
„Винча“ у пензији
Не да се истина ружити!
“Лија, лија па долија!“
“Заклела се земља рају да се све тајне сазнају!“
“Испод туте триста ћуте!“
“Римљанин“ лепо збори, ал
нитковски твори!нико крупно каТурчин (‘РИМЉАНИН’)''Трговац вас са смехом лаже,
жена сузе просипљући,
ал
не лаже.“
@JFK17
Судбина странца: „Роман о Лондону“ (1971) и европска мигрантска криза (2015)
Предавач је био проф. Мило Ломпар, тадашњи члан Подружнице, а догађај је организован 17. априла 2018. године заједно са Задужбином Илије М. Коларца.
Сајт српске подружнице Римског Kлуба
https://sprk.rs/%D1%81%D1%83%D0%B4%D0%B1%D0%B8%D0%BD%D0%B0-%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B0-%D1%80%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D0%BD-%D0%BE-%D0%BB%D0%BE%D0%BD%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D1%83/
Пошто је господин Драган Славнић ставио под сумњу истинитост мојих тврдњи, нерадо то чинећи, нудим моју преписку са професором Ломпаром с почетка 2020. године када сам му, једва некако и преко секретаријата његовог факултета, уручио поруку са неколико прилога о малигности РИМСКОГ КЛУБА, чијој Подружници у Београду је тада припадао:
Lompar
Sun, Jan 19, 2020, 8:17 PM
to me
Translate message
Turn off for: Serbian
Поштовани господине Вукајловићу. Добио сам Ваше писмо, премда је било упућено на погрешну адресу. Прочитао сам Ваш текст. Нисам – као што знате – учествовао на конференцији којој сте посветили своју пажњу. У активностима Римског клуба учествовао сам само јавним предавањем на КНУ о Роману о Лондону и мигрантској кризи. Та тема припада мојој најужој специјализацији – о делу Црњанског сам објавио четири књиге. Само предавање је засновано на анализама које припадају поглављу о Роману о Лондону у мојој књизи Црњански – биографија једног осећања, Православна реч, Нови Сад, 2018. Отуд следи да уопште нисам излазио из оквира своје компетенције. Што се тиче самог Римског клуба, мислим да је кључно да ли човек у свом јавном деловању мења своје понашање и мишљење у зависности од тога да ли је члан тог клуба или не. Нисам приметио никакву разлику у свом понашању, односу према националним и светским вредностима итд., између времена када нисам био члан Римског клуба и времена када сам то – на предлог самог клуба – постао. Ако је моје понашање остало исто, онда то значи да на мене не утичу чланства такве врсте. Све остало је плод различитог виђења и процена у стварности. Захваљујем Вам на послатим прилозима. С поштовањем. Мило Ломпар.
Писмо за проф. Мила Ломпара
Vukajlovic
Jan 14, 2020, 12:46 PM
to skjsk
Поштована Валентина Тасић,
Поступајући по вашем савету, шаљем вам текст мог есеја посвећеног „Четвртој међународној конференција о будућем образовању“: „САНУ и „клубаши“, светски, а јесу ли наши? “ (фајл: Akademici_i_klubasi_svetski_a_nasi_konacno_ispravljeno.pdf) са прилозима. Молио бих вас да све то, заједно са приложеним писмом, предате професору Ломпару.
Срдачно вас поздравља,
Филип Раке Вукајловић
научни саветник Института „Винча“ у пензији
Прилог: Писмо професору Милу Ломпару
Поштовани професоре Ломпар,
Шаљем вам текст мог есеја посвећеног „Четвртој међународној конференција о будућем образовању“: „САНУ и „клубаши“, светски, а јесу ли наши? „. Конференција је одржана у САНУ 12. и 13. новембра 2019. године. Овај текст се налази у фајлу: -Akademici_i_klubasi_svetski_a_nasi_konacno_ispravljeno.pdf;
Прилози су дати редом:
-AD_1_4_Koferencija_Buducem_obrazovanju_nov_2019_WAAS_PROGRAM_engleski.pdf;
-AD_2_Predavaci_4_konferencija_Beograd_2019.doc;
-AD_3_Katasonov_RK_Глобальный геноцид в «научной» упаковке05.09.2018.doc;
-AD_4_Olga_CetverikovaПуть к цифровому слабоумию.doc.
Видећете да се у тексту доста говорори о „Римском клубу“ и његовој овдашњој подружници чији сте и ви члан. Пошто се „Повратак српском становишту“, по мом скромном мишљењу, коси са делатношћу организација које су у вези са „Римским клубом“ о коме добро не мислим, хоћу да верујем да ћете у мом тексту наћи понешто и за вас ново и интересантно.
Молим вас, професоре Ломпар, да примите изразе мог поштовања и срдачне поздраве,
Филип Раке Вукајловић
научни саветник Института „Винча“ у пензији
Тел. 064 8078…и 011 2662 … (ако су вам потребна нека разјашњења стојим вам на располагању у било које време)
@Бивши члан
Предавање је једно (мада би се о моралности тога можда могло расправљати ) али САДА члан свакако није (мада је био ако је веровати презентацији предавања тада био хвала на информацији):
https://sprk.rs/o-nama/#clanovi
Док за малог Хамдијиног нема дилеме да није само тамо неки предавач код чика Шваба већ је овог тренутка важан играч.
Мада ако се повеже WEF и rimski klub.онда она слика са обале Дунава из ресторана лакше да објаснити.
Или што би рекао Лучић све је теза и антитеза али је у суштини све исто нема разлике у исходу а нас само Господ може сачувати јер на срећу Његова пслоедња.
@Филип Раке Вукајловић, научни саветник Института
„Винча“ у пензији
„Пошто је господин Драган Славнић ставио под сумњу
истинитост мојих тврдњи, нерадо то чинећи, нудим моју
преписку са професором Ломпаром с почетка 2020. године
када сам му, једва некако и преко секретаријата његовог
факултета, уручио поруку са неколико прилога о
малигности РИМСКОГ КЛУБА, чијој Подружници у
Београду је тада припадао:…“
Ни једног тренутка нисам ни помислио да посумњам
у “истинитост мојих (Ваших) тврдњи“!
Ви нисте “РИМЉАНИН“, јер нисте били члан
“Римског клуба“, за разлику од г. Мила Ломпара који је
био (а сада, наводно, – није), али је у друштву Јеремића
који свакако јесте.
Дакле, ништа речено у предходном коментару не односи
се на Вас, већ на г. Мила Ломпара.
Мило Ломпар је инфициран “малигнитетом“ Римског кулба,
и зато се придружио Вуку Јеремићу.
Што би рекао наш народ: “ШТО ДИКЛА (то) НАВИКЛА“,
или: “С ким си (са Јеремићем), такав си (као Јеремић). “
@Драгану Славнићу
Господине Славнићу,
Хвала Вам на допунском појашњењу. Да сам прочитао Ваш претходни коментар вероватно бих разумео да се Ваша алузија, у вези нашег бившег ‘Римљанина’, односи на њега а не на мене. Будите ми здрави и не посустајте,
Филип Раке Вукајловић, научни саветник Института „Винча“ у пензији
На страну то што је ово највероватније био некакав пробни балон – Ломпар никада не би на референдум (на добош) изнео своју главу, жену и децу, или не дај боже синекуру, као ни остали који такве генијалне идеје подржавају. И ту се види колико им је заправо до Косова стало.