Папа овластио римокатоличке свештенике широм света да благосиљају истополне парове, под условом да се одвијају ван свих литургијских обреда
Фото: Tanjug/AP Photo/Martin Meissner
Папа Франциско дозволио је римокатоличким свештеницима да благосиљају истополне парове, под условом да благослови нису део редовних црквених ритуала или литургија.
У документу се наводи да такви благослови не би давали легитимитет „нерегуларним ситуацијама“, већ би били знак да Бог прихвата све. Наглашава се и да благослов не треба мешати са сакраментом хетеросексуалног брака, преноси Ројтерс.
Извор: РТ Балкан
Документ који је потписао папа наводи и да свештеници треба да одлучују од случаја до случаја и да „не би требало да спречавају или забрањују близину Цркве људима у свакој ситуацији у којој би могли да траже Божију помоћ путем једноставног благослова“.
Папа је још у октобру наговестио ову промену, одговарајући на питања на почетку бискупског синода у Ватикану. Док су одговори у октобру били нијансиранији, у данашњем документу на осам страница, чији је поднаслов „О пасторалном значењу благослова“, наведене су конкретне ситуације.
Црква учи да привлачност према истом полу није грешна, али да хомосексуални чинови јесу. Од свог избора 2013. године, Франциско је покушао да Цркву од 1,3 милијарде чланова учини приступачнијом ЛГБТ особама без промене моралне доктрине о истополним активностима, наводи Ројтерс.
Опрема: Стање ствари
Categories: Вести над вестима
Не бих о овој теми, прилично ми је одбојна и сама помисао на тако нешто, нисам веровала да ће католичка црква то прихватити, макар и овако, тобоже није као баш прави благослов, али je ипак благослов, наравно, неискрено као и увек.
Међутим када је о папским именима реч, ту ми морамо да се покажемо и да обавезно будемо другачији.
Папе по избору бирају ново име, неки ранијих угледних првосвештеника, па ако се понови, онда поред имена стоји и број, као и код световних владара,
Та се папска имена, као и краљевска (бар она историјска, са савременима то није случај) , обично прилагођују сваком језику.
Папа се иначе грађанским именом зове Хорхе Марио Бергољо. Узео је име Franciscuc (латински), латински је званичан језик ватиканске администрације).Данаc га Французи зову François, Енглези Francis, Италијани Francisko a Шпанци Francesco,
По нашем правопису имена папа треба увек давати у прилагођеном облику, а не у италијанском, у овом би случају то било Фрања.
.Е, сад, зашто се неко нашао да мења нешто што је дуго било поштовано, и то с неким крајње чудним аргументима, нејасно је. То је неки од наших свезвалица, све они знају боље, и од филолога, и од историчара и од теолога. А најмање је јасно зашто се такве ствари најпре, и најбрже призвате и приме на Стању ствари-
@Limes
„По нашем правопису имена папа треба увек давати у
прилагођеном облику, а не у италијанском, у овом би
случају то било Фрања.
.Е, сад, зашто се неко нашао да мења нешто што је дуго
било поштовано, и то с неким крајње чудним аргументима,
нејасно је. То је неки од наших свезвалица, све они знају
боље, и од филолога, и од историчара и од теолога. А
најмање је јасно зашто се такве ствари најпре, и најбржe
призвате и приме на Стању ствари-“
Име FRANJA се изоставља јер је историја Срба препуна
крви због тог имена – FRANJE JOSIFA i FRANJE TUDJAMANA.
За овј пут, прихватите то као изузетак од правила и “прогледајте
кроз прсте“ Стању ствари и онима који се за тим поводе.
@ Драган Славнић
Е, вала, то Вам и јесте неки аргумент, свака част! Само какво је то решење, ипак се зна да је то исто име? Можда да упутите предлог да се о папи говори некако описно, да се име не помиње! Потом лепо да прочешљамо све матичне књиге, договоривши се претходно од којег Фрање да почнемо – ако је од Фрање Јосифа, па наовамо, да се одмах изгребу са споменика таква имена, ето Црногорци то већ раде, додуше не бришу имена, него веру и народност, чини ми се! Даље, да установимо колико код нас има живих људи који случајно носе таква неподобна имена – име неког, ко је некада, негде, учинио неко огромно, велико или мање зло, па онда, за почетак, променимо правопис, и то забранимо за убудуће, а онда кренемо даље, да приведемо памети оне несрећнике који се већ тако зову. Може се поћи од већег, колективног зла, па то предузме држава, а онда редом – рецимо Ви тужите комшију, не свиђа Вам се његово име, јер Вас подсећа на неки непријатан догађај, поступак – и тако даље. Лепо их покажњавамо што њихови родитељи нису о томе водили рачуна: прво има да промене имена, а ако сами неће јер су неодговорни или поштују родитеље, онда, наравно силом – можемо их у кућни затвор с наногвицом, док не промене име, а ако буду тврдоглави, ту су и прави затвори.
И наравно, казнити и оне криминалце и несавесне људе који сматрају да правопис треба поштовати, јер је језик врло важан чинилац народа и његовог идентитета! Јесте ли задовољни таквим решењима, она су само изведена из Вашег образложења?
И, пошто ћете ме, наравно, одмах прогласити за паписту, издајицу сваке врсте, а биће још много погрда и увреда које неће имати везе ни с папом, ни Фрањама, свечано изјављујем да ја само браним правопис и језик свог народа, којем је то јако потребно.
@Limes
Све сте врло примили к срцу и врло лично?!
Лепо сте замољени: “За овај пут, прихватите то као изузетак
од правила и “прогледајте кроз прсте“ Стању ствари и онима
који се за тим поводе.“
А, што се тиче имена Папе, његово име не треба спомињати,
једнако као ни име НЕПОМЈАНИКА.
За име Папе са може једноставно рећи: ВАТИКАНСКИ
НЕПОМЈАНИК – то би било најсрбскије и најправописније.
@ Драган Славнић
Зашто врло лично, Ви не говорите српски језик, није Ваш језик? Што би се мене тицало шта Ви и било ко мисли о папи (Ватиканском НЕПОМЈАНИКУ)? Иначе, о томе је било неколико речи у првом пасусу мог првог коментара, али Вам је то промакло. Ја само пишем о језику, свом, а ваљда и Вашем, и о његовом (српског језика) правопису, па о томе и бринем, неко мора! То је ваљда заједничко, а не само лично, па би требало да сви „врло примамо срцу“, ако нам је до свог народа (и његовог језика) стало, зар не?
Узгред, кад Ви већ мислите да папино име не треба ни помињати, зашто пишете „Папа“ великим словом (два пута), испада да га посебно поштујете, јер то није по правопису, па сте начинили изузетак, и од свог правила, и од правописа? Но, има разних чуда!
@Limes
Правопис није тема дата у наслову, па се може рећи да сте
“промашили тему“.
Наша ползишта по питању језика се разилазе: Ви говрите и
пишете – СРПски, а ја, (једва писмен, готово неписмен)
говорим и пишем СРБски.
Јасно Вам је: СРБ и СРП су као рогови у врећи, и зато
је Ваша и моја полемика по питању “НАШЕГ“ језика даље
сувишна и беспотребна.
Што се тиче великог слова за “Папу“, то је врло правописно
јер је Папа институција – Шеф, Председник државе Ватикана,
а имена/називи институција пишу се ВЕЛИКИМ словом, зар не?
Папа није титула, звање, већ институција!
Патријарх није институција, већ титула, звање и зато се пише
малим словом.
Епископ се пише великим словом јер је то институција, а владика
малим словом јер је то – звање, титула.
Но, из поштовања, може се писати и великм словом, што се
често и чини, али то није знак неписмености и непознавања
правописа.
И још једном: Молим Вас, “прогледајте кроз прсте“ Стању
ствари и мени неписменом.
Хвала!
@ Драган Славнић
Извините, а шта то беше тема, која је промашена, а није се тицала имена? Ником не оспоравам право да буде неписмен, али то не значи да правопис не постоји. Наравно, постоје и они који мисли да се језик назива срБски. Да ту нема места полемици, савршено је јасно.
Своје објашњење о патријарху, епископима и владикама, о институцијама и титулама ипак проверите, мени нисте морали објашњавати јер ми је све јасно, не говоримо истим језиком и не владамо истим знањима, али оно је заиста *********, како би то наше Стање ствари написало. Писање малим и великим словом није ствар убеђења и ставова, него правила.
Остајте здраво и уживајте у својим погледима на језик, институције и титуле, сви имају право на своје весеље. Надам се да немате посебне ставове и у погледу свих других правила која владају у једном друштву, где се очекује да се она и поштују, може бити и опасно. Данас имамо доста необичну ситуацији да сви имају „ставове“, почев од тога како им се зове народ и језик, преко историје, све до медицине, претпостављам и космологије, без обзира на тврдоглаве чињенице. Једино што још нисмо имали, бар не о свим областима права, али биће и то, да сви имају ставове и о томе шта је законито, а шта није.
Папа (Франциско, Фране, Фрања) је храбар, мудар и искрен хришћанин који се 2016 год срео и пољубио са руским патријархом Кирилом. Имати добре односе са човеком кога поштује две милијарде људи, може Русији (и Србији) да отвори многа врата и донесе гранчицу мира. Надам се да ћу доживети братски хришћански загрљај папе Франциска и нашег патријарха, овде, у Србији.
Поздрављам предлог да СПЦ предложи Папи да са нашим патријархом обиђе Косово и Метохију, посебно наше културне и верске објекте – цркве и манастире, како би се уверио у дугу српску присутност и богато наслеђе. Можда би Папа желео да посети и Ниш у коме је рођен Константин Велики – први хришћански цар.
Србски Франциск је латински [Franciscus] ➡️ тоскански [Francesco] ➡️ кастиљански [Francisco].
У србском језику папа значи обични отац тако да мора увек да се каже папа римски или папа александријски.
Године 1870. у Риму ватиканци су постали паганисти кад прогласили су истином лаж о непогрешивости папе римског.
Године 2013. у Риму ватиканци су постали сатанисти кад прогласили су
врховног жреца светског сатанизма Хорхеа Марија Бергоља за самозваног папу римског Франциска.
Година 2020. у Риму ватиканци су постали содомисти кад прогласили су ништавим закон Божији:
„Ко би мушкарца облежао као жену, учинише гадну ствар обојица; да се погубе; крв њихова на њих.“
Трећа Мојсијева књига 20:13
Данас 2024. у Риму ватиканци торжествено злослове саложништво мужеложника.
Άπαγε Σατανά!
@Деда Ђoле
“…предложи Папи…“
“Можда би и Папа…“
За ово ВЕЛИКО слово “Папа“ имате од мене “смешка“, и сада
ми је лакше јер нисам једини “неписмен“ на Стању Ствари
који не зна када се пишу велика слова, по оцени и процени
@“Limes-a.
За остали део текста не делим Ваше мишљење, али никада и
никоме не поклањам “мргуда“ због разлике у мишљењу.
Што се тиче сусрета и пољубца патријарха Кирила и Папе
Франциска, тај “пољубац“ је на поклон донео Русији рат у
Украјини, а тешко да би сусрет и пољубац са патријархом
Порфиријем донео Србији ишта друго.
Папа може доћи у посету својим верницима, то се разуме
само по себи, али условљавати то позивом од стране СПЦ
је непримерено и непожељно, по речима наших патријараха
Павла и Иринеја.
Папа као државник може доћи на позив државног руководства
и са њима се ижљубити и прошетати кроз Србију, али ни то
не би прошло без озбиљног бојкота већег дела грађана.
Папа не жели бојкот, већ овације и хвалоспеве, а то у
Србији не би доживео, тако да има и личне разлоге да
одустане од тог злог наума.
За сада је сигурније да не долази и не доноси нам “гранчицу
мира“ !
“Мир у ЗЛУ (а Папа је зло, историјски познато) и спокојство
у слабостима је рђав МИР!“, по речима Отаца Православне
Цркве.
Једини смислени долазак у Србију, на позив СПЦ, био би ако
би се Папа јавно изјаснио да жели да пређе у ПРАВОСЛАВЉЕ,
онако како је било у “једној светој саборној и апостолској
Цркви“ пре 1054. године.
Но, пошто он ипак не би дошао са том намером, онда је
боље пожелети му: “ДОБРО НАМ НЕ ДОША!“, по речима
патријарха Павла.
@ Дана Тан
Хајде научуте нас, где се то у „обичном срБском језику“ отац назива папом? У српском нигде, а у срБском можда, тамо је очигледно све могуће?
@ Граница
Година 1942-1944. у Земуну влада Ендехазије је издавала сремске недељне новине „Граничар“ [Graničar], где границу Ендехазије на србским рекама Сави и Дунаву је усташки бритко бранио бивши генерални секретар Београдске берзе 1925-1941. Густаф Велс Крклец [Gustav Wells Krklec], за шта је добио Антуновску награду Анте Павелића у Загробу (бивше Србиново) 1944. и Награду АВНОЈ Јозефа Броза и положај председника Савеза књижевника Титославије у Јозефштату (бивши Београд) 1975.
Написах да „у србском језику папа значи обични отац“.
У Србском поморју од Трста до Скадра многи Срби називају сопственог оца папа ⬅️ јелински [πάπας].
Постоје папа александријски и папа римски, али од 1014. православни више не признају папу римског пошто дотадашњи расколник је трајно и потпуно отпао од хришћанства.
Мир Божији, Христос се роди!
@Дана Тан
„У србском језику папа значи обични отац…“
Да ли сте мислили на ону песму Оливера Драгојевића –
“Опрости ми, папе“?
@ Дана Тан
Ви то изгледа мени нешто одговарате? Као разумели сте Limes, маните се јаловог посла. превазилази то Ваше границе, што сте и показали својим објашњењем. То је ваљда требало да значи да ја бирам ендехазијске појмове и границе, дакле ја сам, по свој прилици усташа?! Па не треба од себе правити баш толику ******.
Што се тиче тврдње да се у српском народу отац зове „папа“, неће баш бити!
У Далмацији се наравно среће тај назив, али то су утицаји разних других језика средине. Оливер Драгојевић није неки пример, он је говорио и певао својим локалним дијалектом, где је много италијанизама и латинизама.
Иначе, кад се већ тако самоуверено изјашњавате о црквеним питањима, па нас поучавате и о титулама разних папа, онда би се од Вас очекивало да макар знате када је био раскол у хришћанској цркви, тзв велика шизма. То је била сасвим сувишна, па још погрешна информација. И врло штетна, како ће неко веровати у Ваше погледе и ставове о црквеним и верским питањима кад ни тако битан податак не знате.
Другим речима, корисно је држати се једне старе поуке мудрих Грка – не треба говорити о ономе што се не зна!
@ Граница
Благодарим на божићним лажима, клеветама и увредама.
Ви већ годинама јавно браните да србске реке Сава и Дунав су северна граница Србије.
Збогом!
@ Дана Тан
Ништа у мом коментару није било ни лаж, ни клевета, ни увреда. Само голе чињенице. Напротив, Ви сте се баш потрудили да мене увредите, везујући ме неком својом особеном логиком са НДХ и прогласите усташом. И то потпуно невезано с безазленом темом – како Срби зову очеве?!
Ваша друга реченица је само јасно показала да Ви ништа о свему и не знате и не разумете, какве северне границе Србије? Ако сте из мојих коментара (не пишем их баш годинама) закључили то што сте закључили, то показује да осим знања не поседујете ни способност да разумете десетак-двадесетак редова обичног коментара!
Чудо је да се неко упусти, да из чиста мира крене да тумачи нечији псеудоним, наравно, на овакав, најгори (и нај******) могући начин као Ви, прогласивши ме, ни мање ни више, него усташом, и још, у садашњем, у томе истрајава. Хајде, кад већ помињете Божић, да вас нечему корисном научим. Знате и Ви ваљда ону древну изреку „Errare humanum est“ , људски је грешити, али она има и наставак, који је мање познат и ређе се помиње – „,,, diablicum perseverare!“, тј. ђаволски је у томе истрајавати!
Шта мислите, да кренем ја да тумачим Ваш псеудоним и да из тога изводим маштовите, приглупе и злонамерне закључке? А можда и неке тачне? Био је неки Дана Тан, успешан и угледан кафеџија у Америци, да нисте то Ви? Или сте, случајно, узели његово име за псеудоним? То не верујем, не би било баш ни законито?
И, наравно, предлажем поново да се оканете ове работе, није то за Вас, једноставно не познајете ствари, а и пуни сте потпуно неартикулисане мржње. Истресите је негде другде (предлажем као у филмовима, боксерску врећу у теретани, не бих нешто ефикасније, јер ћете се увредити), а не према људима чији Вам се погледи не допадају, и , не разумете ствар, а потежете најтежи арсенал увреда.
И што сте ту умешали Божић, то је сасвим неприкладно?
@ Дана Тан
Ето, погреши човек када га приморају да се упусти у непотребан и неуместан посао као што је тумачење туђих псеудонима, па се одмах и исправљам. Поменута личност чије је име слично Вашем псеудониму зове се Дан Тана. Поред тога, човек је успешан и угледан, дакле у сваком погледу остварен. Према томе, није Вам он могао бити био узор, па остаје друга могућа претпоставка. Пошто се ради о области која не спада у сферу мојих интересовања, а покушај тумачења би превазилазио и оквире мојих знања струке по чијим би се правилима то могло објашњавати, нећу се у то упуштати.