Милатовић изразио наду да ће Црна Гора, уз помоћ својих стратешких партнера, постати пуноправна чланица Европске уније у наредних 4-5 година
Јаков Милатовић (Фото: Танјуг/Зоран Жестић)
ПОДГОРИЦА – Председник Црне Горе Јаков Милатовић изјавио је да су признање независности тзв. Косова, чланство земље у НАТО-у и санкције Русији као део заједничке спољне и безбедносне политике Европске уније – завршене ствари.
Милатовић је за РТВ Словенија, на питање да прокоментарише однос Црне Горе према Србији и Русији и утицај Српске православне цркве, рекао да је бивши председник Мило Ђукановић донео питање цркве у свакодневну политику и да је оно стављено ад акта, саопштено је из прес службе Милатовића, преноси Танјуг.
Према његовом мишљењу, сада и политичари у Црној Гори имају фокус на темама које су од суштинске важности за грађане, а то су економски и животни стандард, владавина права и европске интеграције.
„Док су нас делили и стављали фокус на те поделе, оно што се дешавало је да се један мали круг људи повезан са претходном владајућом структуром снажно обогатио, стално плашећи народ и промовишући различите неистине о оваквом или онаквом утицају у Црној Гори, и управо толико дуго опстајао на власти”, казао је Милатовић.
Изразио је наду да ће Црна Гора, уз помоћ својих стратешких партнера, постати пуноправна чланица Европске уније у наредних 4-5 година.
Опрема: Стање ствари
Categories: Вести над вестима
Врати се, мило, иако ти ништа није и неће бити опроштено. Врни се, твоја велеиздајничка висина, лоповско котрљање “ р „, витка подлост, орловски профил хладнокрвног наручиоца големог броја убистава, шверцерски порцелан међ’ уснама, зулуфи сецикесе, залисци битанге, дугошијо хохштаплерска, врни се, са тобом је Србље барем знало на чему јесте и на чему није, био си достојан ПРЕЗРЕЊА изданих и проданих, опељешених и понижених, ови ни презрења достојни нису, ма, ни сажаљења…
@Зоран Николић (Ваљево)
Свака част поштовани брате Зоране. Ово компарација је тако врхунски урађена, да се ту нема шта додати. Иначе, онај бивши ми је био инспирација за неколицину пјесама. А садашњи није вриједан ни краћег коментара. Толико је безличан. Провидан. Неки би рекли: транспарентан.
Овај свој коментар написах инспирисан Вашим, а не недај Боже горњим текстом.
Од срца благодарим, @Момчило…
Бечоња
Ранко Р. Радовић
Све што заиштете – све ћемо вам дати,
И образ и пород, лавре и олтаре,
Ништа нам српско неће требовати;
Носите и ова гробља за доларе.
Ми вама душу, а ви нама паре.
Ви вашу врагу, а ми нашу вама;
И свеце ћемо трампит за доларе,
Бићемо европска земља Доларама.
Мултиетници и Дарвиногорци,
Дукљани, Лацмани – све само не Раси!
Ту нам је нација! а Ми њени оци,
У нас нема српства ни у трећој класи.
Ми раздали Крст, ви издали Христа;
Шта је распет Ловћен до друга Голгота?
Ето видите, и судба нам иста,
и од нас би Јуду спопала срамота.
Дан-ноћ се боримо да би вам дорасли,
И ако збацимо ово бреме стида,
Рећићемо сваком да сте нас ви спасли,
И да је код нас једини Бог издан.
Све то прокамени Властогорац Бечо –
У долар-олтару, с кога миле красте:
Посрами се демон пред којим је клечо,
И набоде га на рог који расте.
Од тада су Бечу избуљене очи,
На свакој је слици исколачен,
Увија шијом ко бик кад се кочи,
И на реч Србин – ко опарен скаче.
Зашто га, Господе, не ћушну ком другом.
Што га нама даде, што га умијеси?
Оцрни нам образ овим Руглом!
Куку нама Боже! – који јеси ….
Не долазе Браћа – никога да сврне,
И црно је златно при овоме данас.
Нема горопута преко Горе Црне!
Бачена је црна – анатема на нас.
Торонто, априла 2001.