Нећете веровати, / ма како се чинила крута, / смрт уопште није таква. / Кад сам отишла тамо, / неко је стално
гледао кроз моје очи
Анита Мурђани (Извор: tacno.net)
Ја могу сутра умрети,
а могу и не умрети.
Могу се вратити из мртвих
као Анита Мурђани,
која не зна каквим је чудом
пукао тврди оклоп њене смрти,
кроз коју се сјајну рупицу провукла
и зашто је потиснута натраг,
осим да теби и мени,
да свима каже:
Нећете веровати,
ма како се чинила крута,
смрт уопште није таква.
Кад сам отишла тамо,
неко је стално
гледао кроз моје очи.
Опрема: Стање ствари
(Фејсбук страница Мирјане Булатовић)
О аутору
Мирјана Булатовић рођена је 19. јуна 1958. у Ловћенцу. Завршила је гимназију у Србобрану и књижевност на Филозофском факултету у Новом Саду. Радила је најпре у Подгорици, као новинар и лектор, потом у Новом Саду, а осећање странца искусила је у Лондону, живећи у британској престоници четрнаест месеци (1985. и 1986). Дамаре отаџбине, матерњег (српског) језика и православне вере најдубље је, каже, осетила у току четири месеца живота у Манастиру Враћевшници, крајем 1988. и почетком 1989. године. „На том светом месту, живећи напоредо с монахињама, у конаку без огледала, умила сам се изнутра, ослободила новинарства, скинула с душе још неке терете, и определила се за Београд као свој град.“ Од 1989. живи у Београду, углавном као слободни уметник. Почетком 2001. изабрана је за уредника Трибине Француска 7 Удружења књижевника Србије (чији је члан од 1987). Током 2002. године уређивала је односе с јавношћу у Гутенберговој галаксији. У 2004. је одржала око двеста предавања о наркоманији на основу своје књиге Ђаво у праху. (Министарство вера Републике Србије, у договору са Министарством просвете, књигом Ђаво у праху започе ло је акцију заштите младих од болести зависности.) Радила је и као секретар Удружења књижевника Србије. Годинама је уређивала дечје стране у Источнику, листу Српске православне епархије канадске. Четврт века је писала сонгове за Позориштанце Пуж и Бранка Коцкицу.
Мирјана Булатовић објавила је тридесетак књига поезије и прозе:
Стопало на дну света, поезија; Матица српска, Нови Сад, 1984;
Молитва Хуане Инес од Крста, поезија; Дневник, Нови Сад, 1987;
Прасведок, поезија; Нолит, Београд, 1990;
Ђаво у праху – исповести наркомана; А–Ш дело, Београд, 1991; друго, допуњено издање, Гутенбергова галаксија, Београд 2002; треће и четврто допуњено издање, Завет, Београд, 2004;
Будући древни народе, поезија; Научна књига, Београд, 1993;
Песме за дипломирану децу, Књижевна заједница Новог Сада, 1994; друго, допуњено издање, Нови Сад, 1995;
Хотел Земља, поезија; Купола, Београд, 1995;
Лепа села лепо горе (записи са снимања истоименог филма, уз истините ратне приче) – четири издања, 1995. и 1996;
Хеј, ванземаљци!, поезија за децу; Матица српска, Нови Сад, 2000;
Поправни дом за родитеље, поезија за децу; Рад, Београд, 2001;
Хитна књига, поезија за децу; Просвета, Београд, 2003; друго издање – 2004;
Салон за негу душа, поезија; Итака, Београд, 2005; друго издање – Артист, Београд, 2006;
Ко је ставио мирис у лук? – изабране мисли дечака Матије (бележене током пет и по година дечаковог одрастања), Београд, 2005;
Школа љубави, поезија за децу; Завет, Београд, 2006. године; друго издање – Прво слово, Београд, 2007;
Романчић о поштењу, проза за децу; Завод за уџбенике, Београд, 2008;
Хвала аутобусу који није дошао, проза за децу; Артист, Београд, 2008;
Велике мисли малих људи, записи; Источник, Торонто, 2008;
Сањао сам да ми гори школа, поезија за децу; Граматик, Београд, 2010;
Смрт је моја кратког века, поезија; Граматик, Београд, 2010;
Споне, поезија; двојезично, руско-српско издање, Москва – Београд, 2010;
Чудна лица пословица, проза за децу, српско-енглеско издање; Источник, Торонто, 2011;
Чудна лица пословица, преуређено издање; Флавијан, Љубовија, 2016;
Ако је неком срце стало, поезија; Граматик, Београд, 2017;
Стонога Елвира тражи педикира – Изабране и нове песме за децу и безазлене; Фондација Ршум, Београд, 2020;
Мајстор светла, поезија; књига награђена штампањем на конкурсу Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори; Подгорица, 2020;
Зона Амазона, поезија за децу; књига штампана као део награде за целокупно стваралаштво за децу Златни кључић Међународног фестивала поезије Смедеревска песничка јесен, 2021.
Унутрашњи учитељ живота, приче, Повеља, 2022.
Песме Мирјане Булатовић превођене су на двадесетак језика и објављене у многим домаћим и страним антологијама. У уводу антологије Када будемо трава (1998) Владимир Јагличић истиче: „У савременој српској поезији, после смрти Десанке Максимовић, међу женама предњачи Мирјана Булатовић. Њена мушки отворена поезија каткад има лепоту призваног анђела.“
Др Андреј Базилевски, из Института за светску књижевност Руске академије наука и уметности, уврстио је шездесет песама Мирјане Булатовић у своју тротомну Антологију српског песништва, која обухвата 75 песника, од Лазе Костића до Мирјане Булатовић.
Други програм Радио Београда је 2005. године, у чувеној Антологији песника Драгомира Брајковића, начинио звучни запис песама које говори песникиња, у трајању од педесет минута.
За Интерплов из Лондона начињен је 2009. године звучни запис књиге песама за децу Сањао сам да ми гори школа.
Мирјана Булатовић превела је са руског језика један позоришни комад у стиховима и три књиге поезије.
Добитница је, поред осталих, Награде Змајевих дечјих игара за изузетан стваралачки допринос савременом изразу у књижевности за децу, потом награде Златни кључић Међународног фестивала поезије Смедеревска песничка јесен за целокупно стваралаштво за децу, награде Удружења књижевника Србије Симо Матавуљ – за допринос српској књижевности, те награде Златно перо Русије „за висок ниво књижевних превода“.
(Извор: Балканија)
Categories: Преносимо
Оставите коментар