Србија на наше очи пропада као фамилија чија је глава огрезла у каквом тешком пороку, једна од „најбољих реченица“ Н. Маловића по избору Милоша Трипуновића
Бока Которска и Србија на прозору собе 308, 2018. г. (Фото: Н. М.)
Г. Милош Трипуновић, човјек који марљиво скупља мисли разних народа, послао ми је данас неке од реченица које, с мојим потписом, могу да стоје самостално. Хвала Милошу на труду око сакупљања. Пазимо…
Овако је говорио Никола Маловић
Или љубиш слободу. Или мислиш да си зарадио њеном продајом.
Имати поглед на море у државном смислу није само ствар симболичког карактера. Имати поглед на море питање је националног поноса.
Интелектуални кајмак одлази да би га, по директиви Запада, замијенили или мигранти или доживотни послушници – двојкаши. Док Србија гори, власт се чешља. Све што око по земљи мајчици види, продаје се или ће бити на продају.
Јер је дуг као сидро у туђој луци. Хтио би да пловиш, али си везан, па не можеш.
Јер је изолованост писцу исто што и шкољки прстацу самосталан и суверен живот у стијени. Немогуће је у карантин ставити ум.
Када двојка, пазимо, заврши средњу школу, помисли да је могуће студирати, па почесто уз везе упише и факултет. И кад двојка, уз познанства, сексуалне или партијске везе заврши факултет чак – помисли да је могуће бавити се политиком. А двојка је требало да буде раскринкана, још док је била јединица, и одстрањена, да не квари златне интелектуалне јабуке нашег рода.
Периферија Западне цивилизације ће почети да одумире, а центар ће да до конца живи од крви коју ће исисавати док поредак какав данас познајемо не пропадне сасвим. Грађани старог Рима имали су бесплатно дневно следовање жита само зато што су грађани Рима. То бесплатно жито давале су римске провинције.
Србија на наше очи пропада као фамилија чија је глава огрезла у каквом тешком пороку.
Сваки стуб Србије се нахерио, или је пак пукао и пао.
Наслов и опрема: Стање ствари
(Фејсбук профил Николе Маловића)
Погледајте/посетите још
Categories: Преносимо
Ваљда говори и даље, пресекох се.
Овако се насловљавају некролози.
А ОВАКО САМ НАУЧЕН И ВАСПИТАН ДА ПРЕДЛОЖИМ ЈА;
Наслов (мора дужи):
ТОЛИКО СМО СТИГЛИ И У СВЕТУ И КОД НАС ДО КОЛИЧИНЕ ЗЛА И УБИСТАВА АД СЕ ХУМАНО НЕ МОЖЕМО ПОПРАВИТИ БЕЗ НОВОГ ПРЕДМЕТА У ШКОЛСТВУ — УЧЕЊЕ О ДОБРУ И ЗЛУ И БЕЗ УКИДАЊА ПРОФЊЕСИОНАЛНИХ (ПЛАЋЕНИХ) СУДИЈА И УВОЂЕЊЕ, УМЕСТО ЊИХ, НАРОДНИХ СУДИЈА КОЈИ БИ СЕ МЕЊАЛИ ЗА СВАКИ СЛУЧААЈ СУЂЕЊА ЗЛУ (ПО 50 ДОБРОВОЉНИХ НААРОДНИХ СУДИЈА)
Образложења и објашњења (кратка):
Наравно, уопште није спорно да је корисно читати књижевна дела и улазити на ваљане начине уопште у област стваралаштва човечјег духа.
Међутим, данас је проблем највећи у томе што је цео свет добрим делом ишао путем који нас је све водио у све веће зло, с мање поштења, антипатије, с више пљачкашких порива, силеџијства, неправедних поступака и сл. Законе које смо правили (писали) самостално или, као данас, преписујући их од оних посебно са „Запада“ постајали су, стога, лажно хуман(истичк)и, а увелико неодговарајући према злу и, практично, веома слабо функционални и поучни.
Два невиђена до сада случаја масовних сурових стрељања људи и без икаквих „повода“ и „разлога“ , да су превише сурова против живота и деце и људи, или ће нас тргнути да се у свему, па и у писању и примени закона у судству много поправимо или ћемо имати све суровија и бројнија одузимања живота без икаквог разлога. Закони, примена њихова и судство су катастрофални. Наши „стручњаци“ психолози, психијатри, „хуманисти разних врста“, цело школство посебно, све је то или стварно слабо упућено у стручност, или је недовољно хумано и заинтересовано да боље ради.
За све земље и сва друштва важи да није довољно учињено да на овом свету буде правде, правичности, хуманости, човештва и саосећања међу људима. Ми немамо у све већем броју случајева добро васпитане, образоване и саосећајне људе и цела друштва су окренута много себичности, нарцисоидности и нехајности за друге људе, завладало је безбожништво и суноврат у злу. Ми морамо уводити нове, хитне мере за смањење зла међу људима и за заустављање злих људи.
Ово што се ради у свету (где моћни људи у богатству и пљачкању, искоришћавању немоћнијих, претварању на разне зле или лоше замишљене и планиране начине који насилно претварају људе у робове и „слепе послушнике“, реч је о тзв. глобализму, тј. живот по нечијем „калупу“ у коме човек има дозвољене границе) дало је свуда, посебно у бројчано и силом мањих и слабијих народа (као што је у нашем случају, када нам отимају наше делове Отаџбине и убијају нам народ или га протерују у нечијем себичном интересу) довело је и нашу Србију до времена у коме се ми не сналазимо добро, из много лоших и бројних разлога, да једни другима наносимо зла свих врста, па и до крајњег зла — масовних убистава с нултим разлозима и поводима, дакле, убија се из чистог хира, осионости, беса често без разлога.
Да би се то почело заустављати, у Србији треба, ако хоћемо да боље и нормалније и с више добра, а мање зла живимо, треба све да мењамо. У свакој области живота и рада морамо много ада мењамо у правцу бољег.
У томе су, зна се, најодговорније (99 одсто су оне одговорне, јер су и плаћене од народа за рад ка бољем) државне институције свих врста.
Све што нам се догађа, показује јасно какве су нам државне институције свих врста: врло слабе или готово никакве, јер су нерадне и нехајне. Просвета, школство, готово да су при самом дну. Оно је од друштва, тачније због лошег рада у свим другим институцијама доведено у сваком погледу до дна. Ако ученик седмог разреда у свом плану и великој спретности постреља у учионици толико деце, то је сигнал да је све отишло дођавола код нас, да влада апсолутна бездушност и нултна емпатија, да ни малолетни ни пунолетни појединци немају никакве обзире и саосећања за другога, ад има оних који су потпуно неосећајни за бол, патњу и убијање живота другога поред себе.
Моју маленкост је лична промисао уз помоћ од Бога научила да предложим код нас у школство (поготово основно) хитно увођење новог предмета: УЧЕЊЕ О ДДОБРУ И ЗЛУ.
Промисао ми и Бог кажу и из последњих страшних случајева у нашој Србији да се показало да има и деце и људи без икакве упућености у разлику између добра и зла. Многи не знају шта је добро. Стога се зло не може друкчије смањити на нормалан начин (ако нећемо да зле људе редом убијамо без добре превентиве против зла, а то није добро, наравно), осим увођења систематског учења и васпитања у школству новог предмета: УЧЕЊЕ О ДДОБРУ И ЗЛУ.