А ратни брод / А тамо род / Браћа мучна / Команда бучна: / Назад у луку! / Чистих руку / И срца чиста / У име Христа
Мирјана Булатовић
Мирјана Булатовић: Небески принц
После је патња била мања, / јер схватио је и Немања: / Земаљска блага, сила и моћ / могу нестати за једну ноћ. / Од свега тога Богу је дража / јака српска небеска стража
Мирјана Булатовић: Залог
Да ли видиш, наш честити Кнеже,/ докле нас је довела слобода? / Кога има на Небу, јунаци?! / Чија жртва није потрошена?!
Мирјана Булатовић: Посед
Кад му се свиди / Живот покупи своје ствари / и ти пребројиш што ти је остало – / кости, кожу, крв
Мирјана Булатовић: Риза
Руска монахиња / свукла је црну ризу / и у тај покривач / Христове љубави / скрила осуђеницу, / која је брзо / напустила тамницу
Желидраг Никчевић: Пази, степеник!
Родити смисао свог живота, писати овакву поезију, то може само онај који – као отац из ране пјесме Мирјане Булатовић, сапатник звезде Северњаче – „сочне, животворне плодове прескаче, и гута отрове намењене нама“
Мирјана Булатовић: Смирење
Љубав стално трепти, / често мења правце, / и не смирује се / тај земаљски радар, / зато што Бога / није наћи кадар
Мирјана Булатовић: Грађевински материјал
У мом граду, поред осталих, / живи и много модела за робове: / срца замрлих, скоро отпалих, / чекају да попуне гробове
Мирјана Булатовић: Јачи пол
Удба, Служба, Полиција, / Војска, Дипломатија, / Академија / у све то можеш да уђеш, / али не можеш / да уђеш у Породилиште /и родиш смисао / свог живота
Мирјана Булатовић: Неко
Нећете веровати, / ма како се чинила крута, / смрт уопште није таква. / Кад сам отишла тамо, / неко је стално гледао кроз моје очи
Мирјана Булатовић: Сваком своје
Највише што се може / постићи у животу / да сасвим припаднеш небу / и већ до пола пута / избришеш своју смрт
Мирјана Булатовић: Рад од куће
Ново доба / увело је плату – / не за пчеле, / не за песнике
Мирјана Булатовић: Сјај у очима Цара јудејскога
Дивљи у срцу, опаки и страсни / вековима вичу: Распни га, распни! / Ти добро знаш шта није у реду: / превише сунца носиш у погледу
Мирјана Булатовић: Избављење
Земаљска царства се пале и гасе, / и ништа не може да се спасе / до душе голе, сјајне и чисте
Мирјана Булатовић: Сунце долази по нас
Посустаје дуга ноћ. / Још да звезде њене оду. / Сунце има већу моћ. / Изводи нас на слободу
Мирјана Булатовић: Стихија
Ни не слутите колико је опасан Божји стид. / Само један, и најмањи уздах стида, / може учинити да Богу уздрхте руке и из њих испадну сви светови
Мирјана Булатовић: Гордост
Ни кад сасвим изнемогнеш, / кад се до земљице погнеш, / ниси кадар рећи Богу: / Помози ми, сам не могу
Мирјана Булатовић: Цветајева
Ми још видимо: Марина шета / држећи руку љубави своје, / заљубљена на оба света / у оне који не постоје
Мирјана Булатовић: Унутрашњи учитељ живота
„Стање ствари“ доноси најновији додатак „Види чуда“ часописа „Повеља“ Народне библиотеке „Стефан Првовенчани“ из Краљева
Мирјана Булатовић: Голи оток
Очистити вијуге од Русије / није могуће за један дан, / ни за годину, / јер није заражен само мозак, / већ и милијарде ћелија, / ко зна од када
Мирјана Булатовић: Како бих се представила Ванземаљцу
Мој велики народ / светски стручњаци за бројке / убеђују да је мали, на све начине: / оштрим речима, претњама, бомбама. / Мој неизбројиви народ / све некако преживи