Ни не слутите колико је опасан Божји стид. / Само један, и најмањи уздах стида, / може учинити да Богу уздрхте руке и из њих испадну сви светови
Мирјана Булатовић (Извор: Лична архива)
У породици громова,
за доручком после веће непогоде,
отац-гром, пошто је деци одузео копља,
дубоким гласом опомиње:
Не гађајте више насумице,
сад сте младићи,
наша кућа од данас
сарађује с Богом!
Циљеве одређује он, и само он!
Невине душе му се вију око престола,
питају зашто су прерано ослобођене,
па како да каже: разуздани,
млади громови… се мало… веселе…
Ни не слутите колико је опасан Божји стид.
Само један, и најмањи уздах стида,
може учинити да Богу уздрхте руке
и из њих испадну сви светови.
Categories: Аз и буки
Прелепе песма.