За многе Србе је поседовање оружја саморазумљиво. Александар је наследио пиштољ од оца, није регистрован. Каже да ни у ком случају не жели да преда оружје, преноси Први програм немачке телевизије (АРД)
Извор: Снимак екрана/Дојче веле
Немачки медији не престају да се бави масовним пуцњавама у Србији и њиховим последицама. У једном од текстова поставља се питање да ли су мере које је најавио председник Вучић добар одговор на узроке амока.
Зилке Хане, дописница Првог програма немачке телевизије (АРД) из Беча, тренутно је у Београду. Она извештава о шоку у Србији након масовних пуцњава, као и о мерама које доноси власт. Немачка новинарка је о томе уједно разговарала и са обичним људима:
„За многе Србе је поседовање оружја саморазумљиво. Бројни људи имају ирационалну приврженост сопственом оружју. Александар је добар пример за то. Мушкарац, у касним четрдесетим, спортског изгледа, из Београда. Наследио је пиштољ од оца. Није регистрован. Александар зато жели да остане анониман. Он каже да ни у ком случају не жели да преда оружје.“
Ауторка текста наводи Александрове разлоге – он жели из безбедносних разлога да има оружје у кући, а пиштољ му је и успомена на оца.
„Два или три пута годишње Александар вежба гађање на стрелишту са изнајмљеним пиштољем – а свој пиштољ је добро сакрио код куће. За њега оружје ионако није проблем. На телевизији се насиље види дан и ноћ. Друштвену атмосферу у Србији он осећа као агресивну.“
„Код нас има свих врста насиља“
Ауторка је, након навођења познатих чињеница и набрајања мера које је најавила власт, те описа протестне шетње и агресивне реакције власти на њу, за мишљење питала и аналитичара Бојана Елека. Он је споменуо да се у парламенту стално етикетирају „непријатељи државе“, да постоји насиље против невладиних организација, те да свако ко критикује власт постаје непријатељ, укључујући слободне медије.
Извор, од 13:04
Ауторка цитира Елека: „Има свих врста насиља, политичког, медијског, физичког, вербалног, дигиталног. Наведите само врсту насиља – ми га имамо у Србији.“
Текст се завршава Елековим закључком: „Боље би било да се новац уложи у образовање и социјалне службе – у буџетске ставке које су последњих година смањиване у корист војске и полиције.“
Наслов, скраћивање и опрема: Стање ствари
Categories: Вести над вестима
Ауторка је пропустила да каже, али из поузданих извора знам да је Александар са којим је разговарала Александар Волф. Нисам баш сигуран за спортски изглед, али нема везе.
Prvo i najvažnije – NASILJA U SRBIJI NEMA U NEKOJ ZNAČAJNIJOJ MERI!
Ali mediji koji su u rukama zapada ili njihovih vladajućih lutki na koncu – kriminalne događaje, ubistva, agresiju sa teškim fizičkim povredama izvlače i stavljaju na naslovnice i udarne vesti ekrana koje se svaki dan raspredaju. Pa ispada da je taj 1% zapravo 100% jer se takva atmosfera kreira a samim tim izuzetno pospešuje samo nasilje, stvara aumosfera zabrinutosti i gubitka poverenja u samo srpsko društvo. To je rat protiv Srbije i Srba, jer ako pogledate novine i medije u Crnoj g
Gori, Hrvatskoj, okupiranom Kosovu, Bosni nigde nema toliko nasilja i nemorala u medijima. Srbi nikako da prelome da rat ne znači samo borbena dejstva, ovaj je rat mnogo opasniji.
Kao prilog i dokaz navešću najočigledniji primer. Ako nekoliko dana nema nekog teškog zločina, mediji poput kurira, blica, informera vade neki zločin iz arhive i vest glasi
“ na današnji dan pre 10 godina dogodio se težak zločin „.
Reče mi jedan Nemac da i dalje u podrumu držni pradedin pištolj i orden koji je pradeda dobio od Geringa za zasluge u logoru Aušvic. Kaže da je vrlo emotivno vezan za to i da ga to obavezije prema svetloj istoriji Nemačke. Isto tako razgovarao sam i sa jednim Fricom, psihologom, koji tvrdi da mnogi Nemci i dalje osećaju neku nostalgiju prema Trećem rajhu. Kaže da im je to prosto usađeno u genetski kod i da su posebno ponosni na to što su Nemci uvek bili nosioci borbe protiv malignog ruskog uticaja u Evropi. Vaspitačica Eva mi je s ponosom predočila da se mnogi mališani u vrtićima vaspitavaju u duhu odsustva potrebe da osećaju grižu savesti za nešto što su učinili njihovi preci i da ih u vrtićima, a kasnije u školama uopšte ne opetećuju tom potpuno bespotrebnom temom iz prošlosti. Mladi Nemci se usredsređuju na budućnost i na pomaganje drugim narodima, poput Srba, da prevaziđu svoje mitomanske komplekse i dozvole narodima oko sebe da se ispolje. Znači, oni pomažu Srbima da u sebi eliminišu nekakvu imaginarnu potrebu da se poistovete sa žrtvama ratova, logora, terora, kojih je ionako bilo višestruko manje od onoga što srpska nacionalistička propaganda navodi kao nekakve činjenice.
Eto, Nemci uviđaju šta je bitno i šta krči put u bolju budućnost.
Сведоци смо офанизиве државних ботова. Прво су откривени код Бркића али ево их сада код Љепојевића, Павловића (полако постаје очигледно да је ту организована акција) па и овде у ‘немачкој штампи’. Како то знамо? Један начин је да применимо француску методу (где је ту жена?) коју је поменуо Ломпар у нашим условима (где је ту Вучић?).
Док су остали одмах препознатљиви по празним коментарима без икакве садржине овај ‘дописник из Немачке’ је успео да бајаги неким причицама обмане један број читалаца. Очигледно је да он вероватно у животу није проговорио ништа са неким Немцом (на ком језику?) и да су причице за малу децу. Он нема појма о Немачкој и шта Немци мисле. Прва је наивна причица о Геринговом поклону за заслуге у Аушвицу. Какве заслуге? Немац му се поверио попут оног Србина који се поверио немачкој новинарки. Хајде да видимо колики је био број жртава у Аушвицу. Овде вероватно нико осим МЕа не зна тај број (можда Никола М зна) или не сме да објави.
Једна реч је одала овог бота – ‘малигни’ руски утицај. Немац никада то не би рекао поготово што зна да су Немци побили 20 милиона руских цивила и још је 8 милиона руских војника погинуло. Немачка је окупирана земља, чак и више него Србија, и дубока држава је држи комплетно под стриктном контролом. Многи се слажу да су успели да ‘преуме’ Немце. Парадокс је да се овде покушавају преумити Срби да буду као некада Немци. Шарена лажа је образовање деце у вртићима на пре 2.св.рата обрасцу. Немци уопште немају мржњу према Русима и многи знају да су их Руси барем два пута спасли од тоталног уништења.
Последњи пут после 2.св. рата, када је по Моргентау плану (дубоке државе) требало распарчати и деиндутријализовати Немачку а народу уништити национални осећај (слично како што се сада покушава у Србији). Стаљин их је спасао од дезинтеграције. Многи Немци су свесни свог словенског (српског) порекла. Немачко привредно чудо је како сами сада признају било базирано на јефтиној руској енергији. Дубока држава је започела рат у Украјини да покори Немачку у којој нико више не сме (нити покушава) да отвори уста чак и када им је гасовод уништен. У току је деиндустријализација Немачке која плаћа гас 6 пута скупље.
Већ имамо случајеве да велики број Немаца покушава колективно да емигрира у Русију где се оснивају нови градови и траже помоћ руске државе да организује учење руског језика за њихову децу.
Каква гомила глупости. Обратите пажњу на претпоследњу реченицу – дотични је део исте екипе која тролује испод Павловићевог текста. Последња реченица је управо идиотска и такође везана за умањивање српских жртава. Имамо на делу веома организован покушај, за који није тешко закључити одакле долази, да се негира геноцид над српским народом. Очигледно је тај покушај део истог пакета за предају, прво Косова а касније и других подручја, који је много перфиднији и подмуклији од оног што је на први поглед видљиво.
@O AE И
Коментар дописника из Немачке је црнохуморно сатиричан, одличан одговор на баљезгање „немачке штампе“, што му је, рекло би се, и кључни циљ. Са те тачке гледишта замерио бих му то што, кад је већ тако лепе примере „поузданих извора“ нашао, није поменуо и везу између ондање и садање ЛГБТ+ДПМНЕ пропаганде (још увек без ВМРО). Тачније: ондањег и садањег ГЕЈСТАПО-а, јер је то (та пропаганда) још једна од ствари која је тамо зачета, премда одавно из подрума изашавша. Преодавно.