Хвала Господу што сам открио право, демонски наказно лице људи којима сам посветио добар део живота. То не бих могао да није ове шестоколонашке харанге „пећинских националиста“ и разгоропађених јеретика
Драгослав Бокан (Фото: Глас Српске)
Истина је да се многи Срби и Српкиње не слажу са мном по питању поверења у нашу државу и значаја њене одбране од рушења (са ма каквим разлозима).
Као што се многи и многи наши сународници и суграђани, на другој страни, слажу са мном по том истом, судбински важном питању.
На друштвеним мрежама је више неистомишљеника, а у реалном животу имам много више савезника и сабораца…
И то све није спорно, нити вредно додатног коментарисања.
Није, осим у једном бизарном случају.
Драгослав Бокан: Наши архијереји директно спасли душе Македонаца од Хрвата и Ватикана
Наиме, један број мојих некадашњих пратилаца, поштовалаца и сличномишљеника кренуо је из све снаге да ме сладострасно, лично вређа на најјезивије могуће (и немогуће) начине. Притом се, често, складно уклапајући у одавно склепани мешовити србомрзитељски хор крволочних Шиптара; усташких Хрвата; монтенегринских Миловаца; бошњачких муџахедина; титоистичких апологета; чанковских, мариникинских и кандићевских аутошовиниста.
И то им, притом, нимало не смета, нити им указује на сву (више него очигледну) перверзност оваквог непринципијелних заједништва. „Шеста колона“ се очас посла сврстала уз старе петоколонaше и полуделе секташе свих врста.
То је, наравно, њихово право да, ако тако желе, сами скоче у провалију кобног неразумевања своје праве улоге у припреми најновије „обојене револуције“ на београдским улицама и трговима (по већ виђеном, петооктобарском моделу и отпоровској мустри).
И ту им само покајање (и Бог) може помоћи.
Драгослав Бокан: Вучић успева да сачува Косово и Метохију у практично немогућим околностима
Али је ту много хм… „занимљивија“ ерупција праве правцате мржње према некоме кога су, како пишу, све донедавно „поштовали“ и „волели да слушају“. Исти ти који се сада такмиче у снази и одвратности уличарских клевета и увреда, да што јаче и неправедније искажу ту своју новонаишлу, паклену мржњу према свом (по њиховом признању) „учитељу“ и омиљеном беседнику.
Кажем „паклену мржњу“, јер „рајске мржње“ нема и не може да постоји (па чак ни у случају Павелићевих усташа). Једноставно је тако у православном Предању и истински хришћанском погледу на свет: мржња и лична острашћеност су увек – смртни грех. Нешто супротно од „љубави за ближње“, која је једна од две основне Божије заповести (и највећа могућа људска врлина)…
Све то што су бесплатно добијали годинама сада се проглашава потпуно безвредним; што и јесте, очигледно, као тужни резултат ове наше више него неуспешне некадашње интеракције.
Потпуно је јасно и видљиво да (ти моји најновији и најжешћи непријатељи) нису апсолутно ништа научили кроз узалуд бачене сате и сате оваквог „верног праћења“, које се данас претворило – у ништа! У једну велику празнину и потпуни бесмисао читавог овог неуспелог процеса.
Драгослав Бокан: Псеудо-литије и демонстрације поручују непријатељу да ће лакше завршити с нама
Није ствар у томе што се они не слажу по нечем што до краја никоме баш и не може да буде потпуно јасно.
Ствар је у ненормалној, огавној и мало је рећи непристојној мржњи распаљеној према мени. Повремено чак и већој од сличних психолошких стања опсесивно усмерених против Александра Вучића (и других људи које су посебно на мети тих побеснелих, новокомпонованих Срба и Српкиња).
Па креће серија ових стварно неконтролисаних увреда, да их не набрајам овде (имате их ионако све по коментарима испод разних емисија у којима сам учествовао; тако, рецимо, испод емисије „После ручка“ са мном, др Несторовићем и Гораном Шарићем).
Успут су прогласили и неког младог посланика СНС-а (са презименом Бокан) у Парламенту – за „мог сина“, и штошта још (а све у том клеветничком смеру, преко читавог низа потпуних и лако доказивих лажи).
Све је, изгледа, дозвољено у том мрачном братоубилачком игроказу, па и ординарне усташе и србофобни Шиптари полако одустају од такмичења са овим „српским-а-антисрпским“, чудно „националистичким“ и тобоже „правоверним“ политичким активистима са дна каце нашег пострадалог и помало излуђеног народа.
Драгослав Бокан: Права побуна (и лудило) неких свештеника и монаха против нашег патријарха
Под српским именима и презименима тако несметано, даноноћно тече електронска фекална река робијашких увреда и непатворене мржње према једном од српских националних интелектуалаца и ратних добровољаца, пострадалом и забрањиваном од свих власти до дана данашњег. „Добитника“ без свог снимљеног филма, без ма каквог признања, без ичијих ордена и сличних благодати.
А не штеде се ни његова деца, књиге, знање, таленти, нити истина. Све је, изгледа, дозвољено у овом политикантском сафарију.
С друге стране долазе и тешки, а споља невидљиви удари са свих партијских страна (укључујући ту и фамозни СНС, коме сметам исто колико и опозиционим странкама, јер се, замислите само, усуђујем да браним српску државу, а нисам њихов члан, ни „протеже“).
Али, није исто када вас неко критикује – или безочно вређа.
И када вас вређа неки другосрбијанац – или неко ко је до јуче славио истог оног чију смрт и што бржи нестанак сада отворено прижељкује.
Све се полако претвара у ону „полуделу атмосферу“ у јавности током бурне јесени 2000. године, све до коначног самоубилачког јуриша на сопствену историју и будућност свог народа.
Кува се још увек наивни Србин, као жаба, у све врелијем пакленом казану вечно недовршеног „грађанског рата“, у који треба сместити све нас. До последњег!
И кажем: хвала добром Господу што сам коначно открио право, демонски наказно лице људи којима сам посветио и поклонио добар део мог живота.
Никада то не бих могао да учиним да није ове одскорашње шестоколонашке харанге „пећинских националиста“ и разгоропађених јеретика (отпалих од Цркве и, самим тим, од Благодати Светог Духа). Живео бих у страшној заблуди и делио и даље време и савете, књиге и „пријатељску љубав“ са овим, мржњом запаљеним несрећницима.
Хвала Ти, Боже, на томе!
Наслов и опрема: Стање ствари
(ВКонтакте Драгослава Бокана, 24. 3. 2023)
Categories: Преносимо
Драгослав Бокан је живео у непријатељској држави САД и имао своју приватну војску током ратова у Хрватској и Бих да би глумио великог православног Србина. Зашто се није борио у војскама РСК и РС? И данас глуми великог православног Србина хвалећи усташко – педерску владу у Београду.
Од лажних патриЈота веће фукаре нема. Мржња према овом ******** је иста као према *******. Људи и фукара не иду заједно => живело раздвајање
Видим да Драгослав Бокан ради за СНС.
Не знам ко га мрзи и вређа, нисам пратио, и то свакако не одобравам. Али кад је пристао да буде колумниста „Информера“ и да у њему, а и на другим медијима, брани оно што је неодбрањиво – додуше интелигентно, али нејасно и закукуљено, најчешће уз дијалошко и ментално шибицарење (јер другачије и не може да се брани неодбрањиво), притом и горљиво, и оштрореко, и често с презиром према онима који не деле његове ставове о Вучићу, Бриселским споразумима и иним питањима – зар је мислио да неће бити негативних реакција, па и оних које далеко надилазе цивилизовану комуникацију? Сва та увређеност и повређеност коју испољава у овом чланку је, добрим делом, реакција због, рекао бих, повређене сујете. Он је, иначе, у свему у праву, али ти који су му веровали су га издали, иако се он толико трудио и улагао у њих („Све то што су бесплатно добијали годинама сада се проглашава потпуно безвредним; што и јесте, очигледно, као тужни резултат ове наше више него неуспешне некадашње интеракције.“….“нису апсолутно ништа научили кроз узалуд бачене сате и сате оваквог „верног праћења“, које се данас претворило – у ништа“ …“којима сам посветио и поклонио добар део мог живота.“). И шта сада он, „праведни српски интелектуалац“, да ради. шта му преостаје? Па ништа, да их све, ђутуре, омаловажи, дисквалификује и извређа као „шестоколонаше“, „пећинске националисте“, „јеретике“ са „демонски наказним лицем“ и да захвали Богу што му је открио какви су они у ствари. И да, нажалост, ништа из овога не научи, не осврне се око себе, не загледа се у себе, не размисли да ли је он и где, погрешио?
Кме, кме… како не видите колики сам ја мени краљ.
Не браниш ти Бокане Србију, већ храниш свој его.
Gospodine Bokane, nemojte vise nikada ista da pisete ili govorite. Spasite dusu a ne trbuh.Pokajte se kao i svi mi sa Vama.
Све ово што је и сам навео , Бокану би требало да је путоказ да је претерао и да је време “ да мало за појас задене“ . Стварно би требао мало да се повуче из јавности . Добио је јасан сигнал од народа .
Признајем, не могу да читам и слушам Бокана јер ми се гади. А ово пишем јер хоћу да то јавно манифестујем.
@Родољуб Лазић, „… И да, нажалост, ништа из овога не научи, не осврне се око себе, не загледа се у себе, не размисли да ли је он и где, погрешио?…“
-Bokan nije glup. jasno mu je sta radi, samo sto to naravno ne moze javno da kaze.
I onda ostaju ovakvi istupi.
Чудиш се што те вређамо!? А зашто ти вређаш све нас? Не скидаш се са Вучићевих телевизија и његових фекалоида одакле, дању и ноћу, вређаш здрав разум и елементарну логику. Тиме вређаш сав здравомислећи свет. Покушаваш да све нас направиш лудима а само себе прогласиш паметиним, по памети одмах иза оног свог препаметног идола којем се клањаш! Данима и ноћима дробељаш о свему и свачему, надалеко и нашироко, само оно о чему треба да дискутујуш обилазиш као киша око Крагујевца. Есенцијалне проблеме обилазиш у широком луку да би, свесно замењујући тезе, замаглио и разводнио највећи егзистенцијални српски проблем данашњице. Сврстао си се у најагресивније Вучићеве тролине и јуришнике. Задатак ти је да својим демагошким марифетлуцима слудиш народ, непрекидно покушавајући да оправдаш противуставно, противзаконско, антидржавно и антисрпско деловаље твог миљеника Вучића, а исти сценарио гледамо и кад је у питању твој други миљеник, Порфирије, и његово штеточинско деловање у Српској православној цркви.
Не заклањај се иза Вере, Цркве и Бога, безбожниче!
ПС: Кад неко (ничим изазван!) сам себе прогласи за националну величину зато што је, по оној Домановићевој (веома интересантно!), првио открио да реч „књига“ почиње на ‘к’, а завршава на ‘а’, то више није смешно, то је одвратно.
Због оваквих као што је Бокан (четворобрачник-петобрачник), у време кад је Црква цветала и здравствовала, светитељи су прекидали општење са патријархом и епископима, и због тога трпели муке, бичевања, изгнанства и смрти (преподобни Теодор Студит и остали, „прељубничка јерес“ – други брак!).
Данас, такви су учитељи цркве, канон православља и цензори вере.
Заиста, заиста, испунила се реч Великог Антонија: „У последња времена људи ће оглупети (букв: постати морони)“.
Авај, авај, кукавно Србство угашено.
Јадни Драгославе. То што видиш си ти – „право, демонски наказно лице“. То је слика онога у шта си се претворио. Испред тебе није „поглед на свет“ него огледало. Предубок је твој пад. Не трепнувши, издао си све о чему си афектирао деценијама и сада афектираш о потпуно супротним стварима. При том, очекујеш од људи да те следе на таквом путу, да ти се клањају и буду ти захвални. Лепо рече онај твој честити пријатељ, бивши, наравно: „Више ниси чак ни трагичан, само си јадан.“
Млад организам а приходи ниски
Драгослав Бокан ми није симпатичан. Не признаје да су људи другачији од њега националисти и прави Срби.
Тешко да ико има толико дубоке негације према њему, које би се могле назвати мржњом. Пре је у питању обичан презир, ма колико дубок био.
Господе, помилуј раба Божјег Драгослава Бокана и опрости му све гријехове вољне и невољне!
Види Бокане, називати новокомпонованим Србима и Српкињама оне које могу да ти покажу споменике на гробовима својих предака који датирају из времена Првог устанка, и чији су се преци борили и гинули у Балкански ратовима и у Великом рату, је прво неукусно а друго лажљиво. Да си нас назвао новокомпонованим Југословенима или другосрбима то би макар логички могло да има смисла (мада ни то не би било тачно), али само тупсон може да нас назива „новокомпонованим“ Србима. Ко су онда старокомпоновани?
Такође, нико не спори твоје принципијелне ставове о Шиптарима, Усташама, и самоубиству 5. октобра; све је то тачно. Проблем је у томе што ти сада не видиш, или се правиш да не видиш, куда води политика власти коју тако здушно браниш. То је као када би хтео да идеш возом из Београда у Будимпешту, а сео си у воз за Солун, и свима говориш како је све у реду, и да само треба да истрајемо и да верујемо машиновођи и стићи ћемо у Будимпешту све возећи се за Солун. Но искуство нас је научило да више верујемо својим очима него властима, па џаба ти труд.
Meni se Bokan gadi.
Бокану је најжалије што га нико не уважава и не зарезује. То је иста болест од које болује и његов идол. Бокан не жели да види оно што избија очи: рецимо Чанак, Кадиндићка, Чеда, Милићка… су за њега Дом културе са 5 спратова. Они су од старта балегари, измећари. А он је издајник. Он није обична јајара и битанга, као они. Они су, у односу на њега, часни заступници свог напаког става. А он није заступник неког става, него обичан идолопоклоник већег издајника од себе. Он успут помиње Бога и неку веру у исправност својих ставова. Примаран је жал што је он, управо као и објекат његове одбране, беспотребно трошио време свог непроцењиво важног живота на просвећивање назахвалних волова. Значи, и он највише од свега жали себе, несхваћеног генија и просветитеља.
Он се бави собом, а не темом којом се наводно бави. Ако се неко понаша као он и као његов идол, као шибицар, онда је достојан сваког презира и ниподаштавања.
Бокане, велика је разлика између шибицара и илузионисте.
Куд баш сад јавише Бокану да му нису ту сви следбеници , некадашњи пратиоци, поштоваоци и сличномишљеници , баш кад га је добро кренуло … додуше са новим мишљењем !!!
Šmrc, evo pustih suzu. Presešće mu Vučićeve pomije.
https://youtu.be/lxElFoJHsTY
Blokane ti si samo jedan tužni klovn Nastavi da veslaš za izdajnika i ima da puštimo ***** ***** na nacionalnoj tv pa da sva raja vidi zbog čega si ti zapravo toliko frusteiran ****** 😂
Велики Србин који је пљачкао запаљене српске куће. Велики верник који се женио 4.пута. Велики Бот велеиздајника Александра Вучића. Шта рећи но јадно и болно.
Може ли неко да пита Драгослава Бокана – како то да је он у 2014. био представник Доњецке народне Републике у Србији, а да данас подржава Председника Србије који је прогласио ангажовање Срба у том истом Донбасу – нелегалним, под претњом кривичних санкција.
Ништа не разумем – ко кога овде завитлава?
На једном од најчитанијих православних сајтова, Руској народној линији, у врѣме великих постова затварају могућност коментарисања објављених текстова. Нѣ мислим да је то нѣшто добро и смислено, као ни цензурисање “ружних” рѣчи на СтСт. Како год окренеш – сви се ваљамо у помијама, Кад у пристојном друштву одвалите нѣшто ружно и глупо, можда се потом и постидите пред собом. Менѣ се бар то дешавало. Ако вам “истачкају” или “озвѣздају” нѣзгодне изразе, можете помислити да је баш у тѣм “цензурисаним” рѣчима врхунац ваше нарочитости и генијалности, па ћете се свакако искалити на другом мѣсту, нарочито ако сте духовно далеки од нѣке зрѣлости. Ако ћемо поштено – сви смо такви. Свакоме од нас за сваку нискост је широко поље, и ту нам лѣка нѣма. Правих молитвеника нѣма ни у свеколиким медијима, ни међу коментаторима. Уколико их и срѣтнете – јавности се нѣће подати. Оно што у медијима нађете – у најбољем случају се покаже више као нѣко помагало, попут онѣх божопрости сексуалних. Спољашње обуздавање нѣће нас учинити бољим, као што нас бољим учинити нѣће никакав пост и молитва с помијама на устима и у душама својим.
Елем, о Бокану нѣ мислим ништа нити ишта желим да мислим. Његова сматрања ћу убудуће свакако заобилазити, као што једноставно заобилазим сматрања једног бившег, врло ћутљивог министра, који се послѣ прѣстанка мандата нагло распричао. Зато што ме нагоне на куцање оваквих епистола, што ми се такође нѣ свиђа, због себе самог.
О садашњем тзв. прѣдсѣднику Србије: нити га волѣм, нити мрзим. Једноставно га прѣзирем (рѣче познати рок-стихоклепац у једном од својих рѣтких добрих стихова, написаних у послѣдњих 30 година: “Прѣзир почиње када све схватиш”. Ја нѣсам “све” схватио. Вучића прѣзирем нѣ због његове спољње политике, о којој нѣ знам ништа, нити могу ишта поуздано знати. Већ због тога што је човѣк једноставно банални клеветник и попиратељ (тј. уништитељ, упропаститељ, онај који гази) свѣх закона и правила пристојности, на очување којих је дао присѣгу. И оснивач најужасније СЕКТЕ – јер, СНС нѣје никакав политички покрет, већ управо СЕКТА, чије божанство је у трбуху, или златном телету – како вам се свиди. Секташима називају “артемијевце”, “истинске православце”, суботаре или кришнаисте – све у истом кошу, узгред и без разбора, уколико их просто нѣ прѣћуткују. А о највећој србијанској секти РУКОВОДСТВО (зато што ОЦИ нѣсу што и РУКОВОДИОЦИ, нити су ЧОБАНИ баш увѣк исто што и ПАСТИРИ, ако разумѣте метафору), српске Цркве очито нѣма ништа да каже ни посвѣдочи. А посвѣдочио је нпр. покојни заслужни генерал Делић, коме би сад нѣки да дижу споменик (и ако, ваљда је заслужио), који је ту секту покајнички напустио нѣпосрѣдно уочи побѣде странке на изборима и преузимања власти у овом остатку Републике Србије, а послѣ Вучићевог одговора на његово питање о нѣпостојању идеологије партије, који је гласио отприлике овако, са циничним осмѣхом: “Освојићемо власт и без идеологије”. На шта му је одмах одговорено честиткама – сѣћате се од кога и када?
Уништавање туђе имовине и живота су посебна прича. Сваком владару је у опису посла да мора окрвавити руке – између осталог и због тога су нам потрѣбне наше молитве. За одговорног владара – врло клизав терен. Велики цар Давид, псалмопевац, једног свог изврсног војсковођу је послао у смрт само зато што му се допала његова лѣпа жена, због чега се каснѣје горко кајао читавог живота, јербо знадијаше шта је покајање. Кад је нѣки, ваљда нѣмачки, путописац (наводим по сѣћању, прочитано давно у нѣкој књизи) запитао српске сељаке зашто кукају на тиранију коџе Милоша, кад је и Карађорђе био убица и нѣ мањи тиранин, сељаци му одговараху: “Јесте, али Црни Ђорђе је скидао српске главе да би заштитио вѣру хришћанску, а Милош се над свѣма иживљава, а главе реже из чистог ћефа”. Но, ми знамо да је и коџа Милош умѣо да се каје – послѣ светог краља Милутина нѣма већег обновитеља храмова, “цркава-покајница” и задужбинара.
Покојни Оливер Ивановић (кога за живота нѣшто и нѣсам цѣнио, узгред буди рѣчено), јасно је прѣ своје смрти, а послѣ оне срамне пинковске кампање против њега посвѣдочио да његове убице нѣће бити Шиптари. Покушавам овѣх дана да се помолим и за Вучића, али ми никако нѣ иде – усрѣд Великог поста он приводи присталице на своје митинге, додатно распирује свађу, ево га за пар дана и у нашем граду…
Да завршим овај нѣпотрѣбни тепих од коментара онѣм што ме понукало на ова размишљања. Прѣ пуних шест и по година објавих један руски, више клип него документарац, у трајању од 12 и по минута, о једном богаљу од рођења, а вѣроватном подвижнику и нѣпроглашеном свецу, скончавшем прѣ једва прѣ нѣшто више од 100 година. Прѣвео сам ту причу, обрадио је и поставио због једноставне постиђености од самог себе прѣд једним потпуним богаљем – потпуно бесплатно и сваком доступно (за утѣху мученом Бокану – ето, нѣје једини који се бави залудним стварима, с тѣм што се ја због утрошеног врѣмена нимало нѣ кајем). Прѣ нѣки дан свратим да погледам како стоји тај клип, и ево: у тренутку док ово куцам, 27. III 2023, у 17:47 часова: 327 приказа. 327 приказа за шест и по година, у народу који броји бар 15 милиона душа! Крај свѣх црквених, православних гласила! Толико нам је занимљив истински подвиг. А велико је питање колико их је од тѣх 327 душа уопште одгледало до краја.
Интернет јесте једна нѣпроходна прашума, али видите: избацивао сам, чисто опита ради, такође врло анонимно, из потаје, и којекакве будалаштине, и све то је налазило многоструко бројнију публику.
Ево тог документарчића: https://youtu.be/3hnK8Y4ZInw
“Стању ствари” прѣдлажем да овај документарац понуде својим читаоцима – све је то још увѣк свѣже и ново, и посебно умѣсно у ове Пасхалне дане. Прича је дѣлимично везана и за нашу сасвѣм недавну историју. У опису видеа, испод снимка, имате и повезницу на чланак Јевгенија Резепова о јунаку тог кратког филма, обичном сељаку Григорију Журављову, рођеном без руку и ногу, па све можете прѣнѣти и у пакету. Ове моје “јатове” можете по вољи екавизовати или јекавизовати, премда они имају своју сврху, осѣм учења матерњег језика и мимо личног убѣђења прѣводиоца: да читаоца/гледаоца мало “закоче” и наведу на размишљање. Праштајте, и живи били.
@Гремлин
Видех филм о Григорију. Хвала ти. Заиста дивно и утешитељно.