Непобитна је чињеница да је Томосом „МПЦ – Охридској архиепископији“ нанета СПЦ штета већа од оне коју је произвела Одлука о рашкопризренском епископу Артемију
Миодраг М. Петровић (Извор: Борба за веру)
Текст који следи наставак је текста под насловом „Штетност томоса о аутокефалијама“, објављеног на сајту Стање ствари, дана 30. септембра 2022.
Сва настојања врха Српске православне цркве и појединаца да оправдају додељивање Томоса „Македонској православној цркви – Охридској архиепископији“ нису ништа друго до прављење нових грешака. Правдање непоправљиве грешке која је већ ушла у историју Српске православне цркве, а самим тим и у историју свих помесних православних цркава, одраз је недовољне промишљености и штетности при издавању таквог Томоса. Показатељ и потврда за такво моје виђење јесте, између осталог, и образложење епископа бачког др Иринеја Буловића, које је у виду божићног опширног интервјуа објављено у Печату – листу слободне Србије, бр. 744 од 30. децембра 2022. године (стр. 7-16) под насловом: „СПЦ је сачувала, а не продала и предала своје немањићке светиње“.
Међутим, посматрано историјски, црквеноканонски и чињенично, не може се рећи да има изворног утемељења и склада у следећим речима епископа бачког др Иринеја Буловића:
– „Статус Цркве у Северној Македонији је канонски потпуно и неспорно регулисан“ (стр. 13).
– „Извесне критике … немају основа ни у црквеном праву ни у еклисиологији уопште…“ (стр. 13).
– „У Томосу о аутокефалији се јасно и гласно каже да Српска православна црква ‘уступа на коришћење’ своје историјско наслеђе новој аутокефалној Цркви“ (стр. 13).
– „… све помесне Цркве су успоставиле литургијско и канонско општење са новоформираном Црквом… Наша Црква оставља питање имена отвореним и прихватиће свако име које буде плод општег договора и сагласја, а дотле прихвата име којим сестринска Црква сама себе именује, име ‘Македонска Православна Црква – Охридска Архиепископија“ (стр. 14).
Епископ бачки Иринеј: СПЦ сачувала, а не „продала и предалаˮ своје немањићке светиње
Из мог поменутог текста о овој теми на сајту Стање ствари читалац може да закључи да ли такве изјаве епископа бачког др Иринеја Буловића одражавају истину и искреност.
Куд нестаде наједном протеклих 75 година раскола зване „Македонске православне цркве“, и како се наједном измисли име „Македонска православна црква – Охридска архиепископија“? Не каже ли се таквим Томосом да је Српска православна црква све то време била у заблуди, и да са великим закашњењем признаје да је самозвана „Македонска православна црква“ била у праву? Прима ли се у црквеноканонско и литургијско општење расколничка црква без икакве епитимије и покајања?
Може ли да се даје Томос о аутокефалији, а да се име новоосноване цркве препушта произвољностима? Зашто поједине помесне православне цркве одбијају да признају такву новоосновану цркву, или јој произвољно дају неприхватљиво име, на пример, име „Црква у Северној Македонији“, како је то учинила Бугарска православна црква? Није ли и то својеврстан вид неприхватања садржине Томоса, што на делу показују и поједини православни архијереји, одбијајући да опште са јерархијом новоосноване „Македонске православне цркве – Охридске архиепископије“? И као што биолошка мајка, дакле, не оставља своју кћер без одређеног, прихватљивог имена, тако ни Црква мајка не треба своју кћер Цркву да препусти произвољностима кад је реч о имену? У конкретном случају, име као такво, не одражава стварну политичку и црквеноисторијску прошлост, због чега ће унедоглед представљати јабуку раздора.
Кад се у Томосу о аутокефалији каже да Српска православна црква „уступа на коришћење своје историјско наслеђе новој аутокефалној Цркви“ није ли то у супротности са значењем именице аутокефалија? Кад се њива или пашњак или било која некретнина уступа неком на коришћење, власништво се не губи. Иако „уступање на коришћење свог историјског наслеђа“ потире аутокефалију, Македонци никада неће то уважити. Уосталом, зар се „своје историјско наслеђе“, толико важно, крчми на такав начин?
Време ће, дакле, показати какву ће путању и колики век имати Томос који је Српска православна црква доделила метеорској „Македонској православној цркви – Охридској архиепископији“. Непобитна је чињеница, међутим, да је Томосом нанета Српској православној цркви штета већа од оне коју је произвела Одлука о рашкопризренском епископу Артемију.
Categories: Српско православно стање
А решење је?
Рјешење је држати се вијековних канона. Ништа више и ништа мање.