Адвокатска канцеларија Радић: О „роду“ или Остваривање основних циљева образовања и васпитања

За тумачење и примену Закона о родној равноправности и појма „род“ – који није биолошки појам – нису стручни просветни радници из области биологије, музике, српског, историје, ликовне уметности и сл.

Једини и основни услови за одобравање уџбеника и других наставних средстава налазе се у Правилнику о стандардима квалитета уџбеника и упутству о њиховој употреби донетом 2016. године, који утврђује обавезну примену српског језика и Правописа Матице српске, издање 2010. године.

У Речнику српског језика Матице српске из 2007. године, на који се односи наведени Правопис, на страни 1147, наведена је реч „РОД“ са описом (у прилогу). И само то значење може да се примени код тумачења појма „род“ из члана 8. тачка 15). Закона о основама система образовања.

Реч „Род“ налази се и у Вуковом Српском рјечнику из 1818. године (у прилогу).

Узгред, због могуће забуне, наводи се: дана 1. јуна 2021. године  престао је да важи Закона о равноправности полова (који се односио на мушки пол, женски пол, мушки род, женски род итд). Истога дана, по узору на стране прописе, усвојен је непотпун и неприменљив Закон о родној равноправности (Law on Gender Equality).

У специфичним околностима преузет је страни закон на енглеском језику, тако да је реч „gender“ преведена речју „род“, која нема везе са полом, и сваком лицу даје право да се, без обзира на пол и без подношења било каквих доказа, изјасни о свом родном идентитету, коме у том тренутку припада као нпр. да је: мушкарац, жена, лезбејка, хомосексуалац, бисексуалац, квир, неутралан, међупол и сл. Према недавно изнетим подацима Би-Би-Си-ја, међупол/интерсекс за сада се појављује у преко 150 облика.

Иначе, и поред запрећених новчаних казни и казни затвора до 5 година, Закон о родној равноправности није могуће применити из неколико разлога:

– Супротан је Уставу и мноштву других закона који се односе на образовање и васпитање.

– За појам „род/џендер“ још нису утврђени родни/џендерски идентитети па је организациони одбор недавно одржаног Еуропрајда 2022. изнео властима два захтева: да се усвоје закон о родним идентитетима и закон о истополним заједницама.

– Родно осетљив језик и родно сензитиван језик немају речник, немају правопис, немају граматике, немају катедре и сл.

– У универзална и опште прихваћена људска права, фиксирана нпр. члановима Међународног пакта о грађанским и политичким правима УН и Европском конвенцијом о људским правима, спада да је брак заједница мушкарца и жене, да се пол детета уписује одмах по рођењу, да родитељи имају право да васпитавају децу у складу са својим религијским убеђењима (а Уставом је гарантована и посебна заштита деце и породице што је све неспојиво са горе наведеним појмом „џендера“).

У делу који није супротан Уставу, универзалним и опште прихваћеним људским правима (која се примењују чак и у случају када у некој земљи не постоји Устав) и другим обавезујућим прописима могућа је примена неспорног дела Закона о родној равноправности. Међутим, за давање стручног мишљења ЗУОВ, НПС и Министарство морају да затраже помоћ правних експерата. За тумачење и примену Закона о родној равноправности и појма „род“ – који није биолошки појам – нису стручни просветни радници из области биологије, музике, српског, историје, ликовне уметности и сл.

Из наведених разлога, док се не промене горе набројани прописи, посебно:

ПРАВИЛНИК О СТАНДАРДИМА КВАЛИТЕТА УЏБЕНИКА И УПУТСТВО О ЊИХОВОЈ УПОТРЕБИ

Завод за унапређење образовања и васпитања, Национални просветни савет, Министар просвете, просветни радници и сл. не могу да одобравају, ни да у уџбеницима и другим наставним средствима користе појмове: „род“, „родно осетљив језик“, „родно сензитиван језик“ и „родни идентитет“.

Закон о родној равноправности не забрањује: Заводу за унапређење образовања и васпитања, Националном просветном савету, Министру просвете, и запосленима у просвети да остварују „Основне циљеве образовања и васпитања“ наведене у члану 8. Закона о основама система образовања и васпитања, а посебно оне из тачке 16). која се односи на: развијање личног и националног идентитета, развијање свести и осећања припадности Републици Србији, поштовање и неговање српског језика и матерњег језика, традиције и културе српског народа…

Допис Адвокатске канцеларије Радић Министарству просвете од 9. новембра 2022. (1) (Извор: Адвокатска канцеларија Радић)

Допис Адвокатске канцеларије Радић Министарству просвете од 9. новембра 2022. (2) (Извор: Адвокатска канцеларија Радић)

Допис Адвокатске канцеларије Радић Министарству просвете од 9. новембра 2022. (3) (Извор: Адвокатска канцеларија Радић)

Допис Адвокатске канцеларије Радић Министарству просвете од 9. новембра 2022. (4) (Извор: Адвокатска канцеларија Радић)

Допис Адвокатске канцеларије Радић Министарству просвете од 9. новембра 2022.
– Прилог (1) (Извор: Адвокатска канцеларија Радић)

Допис Адвокатске канцеларије Радић Министарству просвете од 9. новембра 2022.
– Прилог (2) (Извор: Адвокатска канцеларија Радић)

Допис Адвокатске канцеларије Радић Министарству просвете од 9. новембра 2022.
– Прилог (3) (Извор: Адвокатска канцеларија Радић)

I

Полазећи од горе наведеног, у програмима за четврти разред гимназије за ученике са посебним способностима, из „циљева општег и средњег образовања и васпитања“, потребно је избацити реч „род“ из предмета:  рачуноводство и информатика, географија и историја, сценске и аудио-визуелне уметности, филолошке науке, математика, физика и спорт.

Иако се ради о неспорном појму „род“ из Речника српског језика Матице српске, боље је избацити га, јер његово уклањање неће створити проблеме, с обзиром да Устав и многи други прописи одавно гарантују забрану свих облика дискриминације.

II

Поред тога, из Програма за предмет географија и историја, потребно је избацити, или преформулисати, појам „род“:

  • ст. 49. – Четврта индустријска револуција; породични и родни односи;
  • ст. 72. – Анализирати повезаност четврте индустријске револуције са променама у сфери породичних и родних односа, демографским променама, бригом о здрављу и животној средини.

  • ст. 108. – За достизање исхода ученик ће бити у стању да дискутује домете популационе политике у земљама депопулације ученик треба да демонстрира да може да: коментарише конзервативне и савремене приступе популационој политици, критички просуди домете и ограничења политика подстицања рађања, дискутује решење на изазов депопулације из перспективе породичног живота – да ли је могуће ускладити родне улоге и достићи жељени број деце,

Литература:

  1. Костић, В. С., Ђукић Дејановић, С., Рашевић, М. (ур.) (2020). Србија: Род, политике, становништво. Београд: САНУ, Институт друштвених наука.

III

У Програму за предмет филолошке науке употреба појма „род“ није спорна :

ст. 109 Граматика

У овом делу предвиђено је надовезивање на знања стечена на часовима српског језика и других језика о граматичким категоријама и врстама речи. Треба указати на опозицију у оквиру сваке категорије: род (мушки и женски), број (једнина и множина), падеж (независни и зависни).

ст. 159.

РУСКИ ЈЕЗИК –  ФОНЕТИКА И ФОНОЛОГИЈА

Систематизација правила руског књижевног изговора.

МОРФОЛОГИЈА

Именице

  • Род непроменљивих именица.
  • Именице придевског и партиципског порекла.
  • Именице општег рода.

ст. 191.

ИТАЛИЈАНСКИ ЈЕЗИК

Именице

Системски приказ морфолошких карактеристика.

Систематизација именица женског рода на -о и мушког на -а.

Облици за мушки и женски род (- a, -ista, -tore, – ssore, -aio)  и грађење множине.

ст. 192.

Именице са посебним облицима за мушки и женски род.

ст. 209. НОРВЕШКИ ЈЕЗИК

Именице

Промена именица средњег рода на  -um (museum, jubileum, album, visum).

ст. 210. ШПАНСКИ ЈЕЗИК

Именице

Систематизација именица женског и мушког рода, одступања.

Облици за мушки и женски род ( -ista, -nte)  и грађење множине.

ст. 211.

Именице које мењају значење у зависности од рода (el orden/la orden).

Именице са посебним облицима за мушки и женски род.

ст. 212.

Одређени члан средњег рода lo (lo difícil).

Адвокатска канцеларија Радић

Прилози:

  • Вуков Српски рјечник из 1818.
  • Речник српског језика Матице српске


Categories: Противу дезинформација

Tags: , , , ,

1 reply

  1. “У Америци трансродни Брајан Нгујен победио на конкурсу лепоте Miss Greater Derry“
    ТАКМИЧЕЊЕ СА НАЈМАЊЕ 12 ДЕВОЈАКА ОДРЖАНО ЈЕ У ОРГАНИЗАЦИЈИ „MISS AMERICA“
    http://fakti.org/quo-vadis-orbi/u-americi-transrodni-brajan-ngujen-pobedio-na-konkursu-lepote-miss-greater-derry

    Куда је све ово отишло и докле ће стићи?

    8
    1

Оставите коментар