Миша Ђурковић: Слово о дрвеном језику

Како се и зашто целокупна наука идеологизовала и зашто помодну будалаштину о „роду” осим на политичким наукама налазимо чак и на Биолошком факултету

Миша Ђурковић (Извор: ИН4С)

У суботу смо на делу могли да видимо како изгледа нормативни систем вредности, идеја и субјективације деце, који нам десетина западних амбасада, министара, комесара итд. намећу супротно Уставу, правном поретку државе и одлукама домаћих судова. Но то је тек врх леденог брега, једног дубинског процеса који траје код нас још од 2000. године. На основу комбиноване идеологије феминизма и тзв. квира, односно теорије рода, овде се систематски гурају законске промене које задиру у суштину идентитета појединца, породице, друштва и државе. Направљена је, наиме, мрежа актера која се са том врло прецизном идеолошком агендом дубоко инфилтрирала у све поре наше администрације, и која пресудно утиче на креирање закона, стратегија, образовних програма, као и на медијски простор. Они су загосподарили и нашим универзитетима, новинама, телевизијама, што се све финансира преко страних фондација, међународних организација које отворено промовишу ту агенду и читавог низа актера и агената утицаја.

Прошле године је на силу донет Закон о родној равноправности, иако је потпуно јасно да наш Устав не познаје категорију рода. У питању је закон који је замишљен као системски и који има претензију да потпуно промени српски језик између осталог. Но после годину дана борбе великог броја домаћих актера и у тренутку када су неомарскистички „родни” уџбеници биологије почели да се примењују у настави, неко је изгледа коначно схватио да је дара превршила меру. Ови уџбеници заправо на мала врата уводе оно што смо 2017. године спречили озбиљном јавном акцијом, уз огромну помоћ родитеља, када су хтели да уводе такозване Образовне пакете. Сада су не само родитељи него и наставници почели да се буне и да одбијају да предају по нареченим уџбеницима.

Не заборавимо да је Закон о родној равноправности пред Уставним судом по тужби низа субјеката, да су Матица српска и Одбор за стандардизацију српској језика такође реаговали, па смо недавно видели јасан став Високог савета судства, у коме је на чисти правнички начин поновљено све оно што смо ми у кампањи против тог закона прошле године причали. Став је изречен поводом новог законског предлога на основу кога из наставе треба да се повуку професори српског језика и да буду замењени предавачима „родно сензитивног језика”. Идеја је, пазите, да се комплетан образовни програм „џендерише” и да као у комунистичка времена почнемо да причамо неким новим дрвеним језиком, а да сви наставници, професори универзитета и научни радници који то не прихвате морају да лете са својих радних места. У питању је наравно јасно идеолошко насиље мањине страних агената утицаја над целим једним народом, његовом језичком традицијом, културом, наслеђем и идентитетом.

Адвокатска канцеларија Радић: Високи савет судства сматра да је „родно осетљив језик“ противуставан

У овом процесу тачно можете да видите колико је ова хидра пружила пипке у просторе за које је тешко и претпоставити. Поводом захуктале иницијативе да се наречени контроверзни уџбеници избаце и да се цео програм претресе и очисти од ових идеолошких, ненаучних и врло опасних интервенција, побунило се Српско биолошко друштво. Пре неки дан у „Политици” прилично запањено сам читао чланак у коме уважени колега, професор Биолошког факултета Мирослав Живић, објашњава како иза приче о роду наводно стоји биолошка наука?! Живић објашњава да се биологија мора предавати у складу са начелима толеранције, у координацији са грађанским васпитањем, јер је толеранција основа опстанка савременог света. Исте ствари можете прочитати и у званичном саопштењу СБД, на чијем је челу професор Живић.

Некада су нас професори, и то посебно природних наука, учили да је основа њиховог рада, дакле научних истраживања, потрага за истином, односно чињеницама, законима и експериментално проверљивим предвиђањима. Но колега Живић исповеда ново „научно” јеванђеље које фондације обилато помажу, у коме су идеолошке одреднице и политички коректни фалсификати основа свега, па и природних наука, само ако „воде толеранцији”. Дакле, од колеге Живића и биолога добили смо квазифилозофске и идеолошке одреднице уместо науке. Добили смо речник који доминира на студијама рода, а не речник који се очекује од онога чиме се природне науке баве. Е, то и јесте дубље питање, како се и зашто целокупна наука идеологизовала и зашто помодну будалаштину о „роду” осим на политичким наукама налазимо чак и на Биолошком факултету!

Српско биолошко друштво: Лекције за осмаке засноване на науци

Да закључим прилог као отац (или можда већ због толеранције морам да кажем родитељ два?). Имам дете које је веома талентовано за природне науке, и управо га биологија, уз хемију, највише привлачи, а држава ми у овом тренутку нуди да га сутра пошаљем код професора Живића и његових колега да га на студијама уче толеранцији и квиру?! Хвала лепо.

Знам, наравно, да постоје биолози којима је и даље стварна наука важна, али време је да дигну свој глас и одбране професију, ако им је до ње стало. Као и свима нама…

Научни саветник, Институт за европске студије

Опрема: Стање ствари

(Политика, 25. 9. 2022)

Прочитајте још



Categories: Преносимо

Tags: , , , , ,

2 replies

  1. Порука организаторима:

    Зар све ово није разлог за наставак протеста/литија!?

    Каснимо, инерција слаби са временом!!!!

    12
  2. Zapravo, ovo saopstenje Srpskog bioloskog drustva je mnogo, mnogo gore od gej parade, jer pokazuje do koje mere je Zapad prodro u nase institucija i koliko je oblast (visokog)skolstva ideologizovana. Deo toga je i sam Djurkovic sa svojim pricama o toboznjim prakticnim problemima i posprdnim odnosom prema metafizici, iako „visoko metafizicarski“ autori (Hajdeger, Huserl, Bergson, Fajerabend (navodio sam njegov tekst o institucionalizaciji nauke), Kun…) ili marksisti, najbolje objasnjavaju zasto „nauci“ ovakva ideologizacija nije nimalo spoljasnja. Autori kojima inklinira Djurkovic svode filozofiju na zdravicarski govor nauci, pa se sve zavrsi tako sto drzava donese zakon, pa Djurkovic vise nema dati „prakticni“ problem, jer mu ga je drzava „resila“. Kvazinaucnost teorije o rodu (ona pravi razliku izmedju bioloskog pola i polnosti kao drustvene konstrukcije, pa ne znam kako je Srpsko EUgenicko drustvo naslo da je ova teorija bioloski zasnovana!) su kvazinaucne, jer su spustene na nivo „prakse“ (ova rec izvorno ima slabe veze sa onim sto se naziva prakticnim, a izvorna rec za pragmaticno, ama’ bas nikakve) odnosno nauke, posto je nauka nize od filozofije, a medjustepen cine ovi „prakticari“. Zato su danas pitanja roda i pola, suvereniteta i globalizacije, tela, svesti i tehnologije, suvereniteta i ekologije…neresiva, jer je za resivost uzet nizi model naucne istine, kao tacnosti (i tehnoloske primenjivosti. Zanimljivo je da se unutara evropske filozofije, preko marksisticke kritike, Nicea, Hajdegera, Huserla, strukturalista, poststrukturalista, postmoderne, javio neki „kvazi-naucni objektivizam“ u vidu potreba da se covek decentrira i pronadje nesto sto ga cini covekom, ali mu je nedohvatljivo, za razliku od npr. hriscanskog Boga. U tom smisl pojmovi Drugog, Drugacijeg, Stranog uopste ne referiraju na coveka, pa se javljaju drugost, drugacijost, stranost…). Da bi nauka imala danasnju moc, morao je da se izmeni pojam prirode i ona vidi kao nesto zakonito (Dekart je smatrao da je sloboda Bozije volje tolika, da Boga ne obavezuju ni matematicke istine i tu je imao problem sa teolozima), da se matematizuje i preko tog procesa ucini pre-datom tehnologiji (zato sto je pre-data, nauka moze da se pokaze kao cuvar prirode (uz pomoc politike, naravno)), da istorija postane progresivisticka, da drzava prestane da bude vaspitac (antika), zadrzavalac zla (sredji vek), garant slobode (novi vek) i postane ekonomizovana, a sloboda izgubljena u materijalnim mogucnostima!

    Umesto rodne teorije, nekada je „naucan“ bio dijalekticki materijalizam. U dijalektiku je uguravan Ajnstajn, biologija, istorija (tako 1992-e izlazi delo „Likovi i dela slavnih vojskovodja“ , dakle socijalizam je propao, SFRJ u ratu, a u knjizi se istorijski dogadjaji objasnjavaju dijalektickim-materijalizmom, a o Balkanskim ratovima se govori da je Prvi bio oslobodilacki, a Drugi imperijalni, jer je izbio oko, kontekst je takav, mada nije ovaj termin upotrebljen, „kolonizacije“ Makedonije)!

    Litije u CG su bile i crkvene i stranacke sa ciljem rusenja Milove vlasti. Zajednistvo je bilo posledica spoljasnje opasnosti, a ne sa ciljem stvaranja drzave simfonije sa miropomazanikom na celu! Crkva se povukla posle litija u skladu sa davno izrecenim Amfilohijevim recima da crkva ne moze da nam resava politicke probleme! U Srbiji su litije ogranicene na trenutne probleme: gej-paradu, KiM…umesto da budu protiv vlasti. Zapravo, trebalo bi da budu protiv pro-EU politike (da smo prekinuli pregovore sa EU, da Rusi i mi nismo priznali Majdanske vlasti, kada su izbore odrzavali bez „Partije regiona“ (Rusima se sada ne bi moglo spocitavati da krse sporazum o nuklernom razoruzanju Ukrajine, pritisak na nas bi bio duplo manji, Rusima bi bilo jasnije zasto ratuju, a Zapad ne bi mogao da tvrdi da je rat izbio bez razloga ), ali tesko da bi se to moglo povezati sa crkvom! U Srbiji su zahtevi da crkva povede litije u ravni sa zahtevima da se SANU oglasi i posledica su nemoci da se iz sebe zadobije sloboda. Zato nije slucajno da se kao spoljasnji pokretac javi Zapad i da Srbi sruse Milosevica da bi uspostavili autokolonijalnu vlast! Jer, kada trazite spoljasnjeg pokretaca za vasu slobodu, tu se lako umetne neko sa strane!

    11

Оставите коментар