Ако предлог буде прихваћен, независност Косова ће прихватити пет преосталих земаља ЕУ, док ће Србија имати значајну финансијску помоћ и биће призната као сила региона, преноси албански портал

Емануел Макрон и Олаф Шолц (Фото: Џон Тис/АП)

План Немачке и Француске је да следеће године, после 10 година од потписивања Бриселског споразума, почне нова фаза у дијалогу Београда и Приштине, а затим након још 10 година, када ЕУ буде спремна да се прошири и укључи Западни Балкан, да дође до коначног формалног споразума о признању, као предуслова за чланство Косова и Србије у ЕУ, пише данас Албанијан пост, позивајући се на сазнања из дипломатских кругова.

У тексту албанског медија наводи се да је ово план у новом оквиру дијалога Косова и Србије, који је састављен након ангажовања саветника председника Емануела Макрона и канцелара Олафа Шолца.

„Ако предлог буде прихваћен, независност Косова ће прихватити пет преосталих земаља ЕУ, док ће Србија имати значајну финансијску помоћ и биће призната као сила региона“, преноси албански портал.

„Нови оквир” у који је Албанијан пост имао увид је нови предлог који је произашао директно из укључивања Макрона и Шолца у процес дијалога, јер, како се каже у документу, „Косово и Србија сами никада неће моћи да реше проблем”.

Документ од четири странице, који објашњава логику новог оквира, садржи десетогодишњу визију решавања проблема и пружа „макроперспективу“.

Документ се састоји од увода, а затим је подељен на три сегмента заједно са три поднаслова који садрже 13 тачака.

„Сви сегменти објашњавају такозвани „нови оквир“, који је представљен Аљбину Куртију и Александру Вучићу“, преноси Албанијан пост.

Извор: Албанијан пост

Предлог на крају предвиђа како наставити даље, ако Косово и Србија не прихвате овај предлог.

Како се наводи, у првој тачки овог предлога истиче се да „до средине 2023. године мора бити постигнута суштинска нормализација односа”.

Затим се у другој тачки каже да су „Косово и Србија две одвојене правне и политичке реалности, које као такве морају препознати све стране у процесу дијалога. „Све стране“ су Приштина (Косово), Београд (Србија) и Брисел (ЕУ), што значи све државе ЕУ, укључујући оне које нису признале независност Косова)“.

Појашњава се и позиција Србије. „Србија неће бити спремна за улазак у ЕУ без потпуне нормализације политичких, правних и дипломатских односа са Косовом. Међутим, с обзиром на то да је приступање Србије ЕУ још далеко, у овој фази од Србије се неће тражити да правно призна Косово“.

Према изворима албанског медија, овакав став је резултат чињенице да ЕУ тренутно није спремна ни да разматра убрзано чланство Србије, а самим тим и осталих земаља Западног Балкана.

У четвртој тачки прецизира се да „Србија за сада, уместо признања, мора да прихвати Косово као „посебну политичку и правну реалност”.

У документу се појашњава да је овде „суштина исправна употреба семантике“ –  прихватање независности Косова, насупрот признавању независности Косова“.

Такође је објашњено шта значи прихватање независности, подељено у три тачке.

„Фактички гледано, Косово и Србија треба да у потпуности нормализују односе, омогућавајући билатерално кретање људи и робе“, каже се у првој тачки.

„Ова нормализација треба да се одрази и на регионалне извештаје. Другим речима, повезаност, социо-економски развој, добросуседство и дигитални подаци. Заједничко регионално тржиште које промовише Савет за регионалну сарадњу, засновано на четири слободе ЕУ и које води регион ка Јединственом заједничком тржишту ЕУ“, каже се у другој тачки.

Према изворима Албанијан поста, Немачка и Француска инсистирају на томе.

„Ове две моћне државе, стубови ЕУ, усагласиле су политику према Западном Балкану. Француска снажно стаје са Немачком у њеном циљу ревитализације и пуног успеха Берлинског процеса, док Немачка снажно стаје са Француском у њеној визији за опрезну политику ширења према Западном Балкану. Француска и Немачка јасно су ставиле до знања Косову и Србији да до краја 2022. желе што више практичних споразума, између две стране, које омогућавају успешну ревитализацију Берлинског процеса“, пише Албанијан пост.

Макрон и Шолц у писму Вучићу: Покажите спремност за тешке одлуке у дијалогу између Косова и Србије

Трећа тачка каже да ће „прихватајући Косово као посебну политичко-правну реалност, Србија заузети пасиван став и више се неће противити чланству Косова у међународним организацијама”.

Према изворима Албанијан поста, престанак противљења чланству Косова у међународним организацијама је специфичан и веома снажан захтев Србији.

Након објашњења ових тачака, документ појашњава позицију ЕУ у целини и држава појединачно у односу на статус Косова.

„Након другог споразума о нормализацији односа, пет земаља ЕУ придружиће се осталим земљама ЕУ и признати Косово. Ова ће омогућити Бриселу да третира чланство шест држава Западног Балкана као један блок“, наводи се у документу до којег је дошао Албанијан пост.

Предвиђено је и чланство Косова у међународним организацијама, кроз четири етапе, али је констатовано да „пасивна позиција Србије не решава проблем дефинитивно”.

„Чланство Косова у Уједињеним нацијама зависи од вета Русије у Савету безбедности. И све док ЕУ и САД не реше своја питања са Русијом, чланство Косова у међународним организацијама пролазиће кроз фазе”.

Према предлогу, прва фаза је да „Косово постане чланица Савета Европе“. Друга фаза „Чланство у Интерполу и Унеску”. Трећа фаза, „почетак преговора за приступање у НАТО и апликација за чланство у ЕУ“ и четврта фаза „Чланство у УН“.

На самом крају је објашњено шта Србија и Косово добијају ако потпишу споразум и какве би биле последице ако се договор не постигне.

Што се тиче Косова, оно добија признање пет држава ЕУ, откључавајући перспективу за чланство у НАТО и ЕУ, док Србија добија значајну финансијску помоћ и економску помоћ и „биће препозната као сила која економски и политички води регион“.

„Пошто Косово тренутно нема ни визну либерализацију и практично је изоловано, као последица неприхватања у документу се истиче потпуна изолација Куртијеве владе, као облик притиска који би утицао на дуговечност владе“, преноси албански медиј.

Извор: Албанијан пост

Наводи се и да у случају да Београд не прихвати овај план, следи „економска и финансијска изолација“, а истиче се и да ће пет држава које не признају Косово, на крају напустити Србију и придружити се осталим државама које су признале Косово. Без обзира на резултат, ЕУ ће, упозоравају, „говорити једним гласом”.

После дешавања у Украјини, питање јединства ЕУ постало је Ахилова пета за Унију, због чега су Француска и Немачка посвећене практичној, политичкој и правној демонстрацији европског јединства.

Дакле, Србија је стављена у позицију да ће, у случају супротстављања, изгубити и преко потребну економску и политичку помоћ ЕУ и подршку пет држава ЕУ.

Документ је, како је објашњено на почетку, макро перспектива, сачињена као нацрт објашњења кључне динамике, и не бави се конкретним елементима нити договорима који су до сада постигнути у Бриселу.

Али оно што је до сада виђено, ЕУ и друге западне дипломате желе да се спроведу сви потписани споразуми, укључујући и ЗСО, чему се косовска влада противи.

Извори Албанијан поста, потврђују да је, без спремности Србије да формално призна независност Косова, веома тешко постићи договор о ЗСО, који би обезбедио већи степен аутономије за косовске Србе. Другим речима, разговори о ЗСО могу се преместити у трећу фазу дијалога, када европска перспектива Србије и Косова постане опипљива.

Наслов: Danas

Опрема: Стање ствари

(Политика, 18. 9. 2022)

Categories: Вести над вестима

Tags: Емануел Макрон, КиМ, Олаф Шолц, независност Косова